MALI ODGOVORIO RADOSAVLJEVIĆU I NIKEZIĆU: O srpskoj ekonomiji danas besramno govore oni koji su stručno uništavali Srbiju

Ministar finansija i potpredsednik Srpske napredne stranke Siniša Mali odgovorio je, kako je objasnio, „ekspertima za propast“ i „lažovima“ Goranu Radosavljeviću i Dušanu Nikeziću, i napomenuo da o srpskoj ekonomiji danas besramno govore oni koji su stručno uništavali Srbiju

„Teze ovih „stručnjaka“ da je inflacija pojela plate, pobija činjenica da je prosečna inflacija na nivou 2021. godine iznosila 4,1 odsto, što znači da smo na nivou godine imali ne samo nominalni, već i realni rast zarada od 4,6 procenata“, objasnio je Mali. 

On je naveo da je prosečna godišnja inflacija u našoj zemlji znatno manja nego u pojedinim jačim evropskim ekonomijama, pošto je ona u Poljskoj 5,1 odsto, a u Mađarskoj  5 procenata. Istakao je i da je prosečna godišnja inflacija u Nemačkoj prošle godine iznosila 3,1 odsto, a u Španiji 3 procenata, te da je njihova priča da Srbija ima znatno veću inflaciju od evropskog proseka ništa drugo do notorna glupost. 

Siniša Mali je naglasio da je nešto viša inflacija u najvećoj meri posledica rasta cena energenata i hrane na svetskom tržištu.  

„Možda je najveći uspeh to što je prosečna „bazna inflacija“, osnosno kada se isključe cene energenata, hrane, alkohola i cigareta, u 2021. godini iznosila 2,3 procenta, dok je, u decembru iznosila 3,5 odsto, što je ogroman uspeh u ovakvim međunarodnim okolnostima. Između ostalog, u tome smo uspeli, jer za razliku od „stručnjaka“ mi, između ostalog, čuvamo stabilnost deviznog kursa već devet i po godina. Uz to, javne finansije su stabilne, kao i javni dug, koji je čak i ispod nivoa koji smo očekivali, zahvaljujući uštedama koje smo postigli. Naime, prošla godina je završena sa stopom javnog duga od 56,9 odsto opšte države u odnosu na BDP, odnosno 57,5 procenata u odnosu na konsolidovanu državu“, objasnio je Mali.  

Kako je rekao, iako se pretpostavlja da bi nekadašnji državni sekretari u Ministarstvu finansija trebalo da dobro poznaju materiju, vremenom ta pretpostavka bledi.  

„U njihovo vreme, 2011. godine inflacija je bila dvocifrena, čak 11 odsto, što je pored  tragičnog rasta kursa evra sa 81 na čak 113,13 dinara, uticalo na drastičan pad životnog standarda građana. Ta katastrofa se dogodila ne zbog spoljnih faktora, poput prekida lanaca snabdevanja, već zbog pogrešnih odluka tadašnje vlasti, odnosno pomenutih Radosavljevića i Nikezića, a pod patronatom njihovih šefova, kojima je jedina politika bila da pokradu što više novca iz državne kase. Njihova politika je bilo prekomerno zaduživanje, uz neshvatljivo visoke kamate, a kako bi veštački podizali plate i penzije pred izbore, i deo tog novca naravno skladištili na privatnim računima. Zbog njih nam se bankrot konačno nasmešio 2012. godine, pošto su uspeli  da do te mere upropaste  javne finansije, odnosno da i državu i građane doteraju do prosjačkog štapa“, naveo je on.  

Kada je reč o sabiranju BDP-a od 2001. do 2012. godine, Siniša Mali je naveo da oni sabiraju „babe i žabe“.  

„Taj period mora da se razbije na tri potperioda: oporavak i stabilizaciju od 2001. do 2005. kada je razrešen zid finansijskih sankcija stand by aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, otpisom 2/3 spoljnog javnog duga (Pariskom i Londonskom klubu) i velikim prilivom donacija za operativnu rehabilitaciju elektroenergetskog sektora i glavnih funkcija države. Od 2004. godine, afirmisan je jedan potrošački model ekonomije u kome se povećavaju plate i penzije, ali na bazi zaduživanja i privatizacije, tako da raste spoljnotrgovinska i platnobilansna neravnoteža (deficit roba i usluga do 24 odsto BDP-a) koja najavljuje rast autonomnih rizika od izbijanja finansijske krize“, naveo je on.  

Podsetio je da je kriza izbila u oktobru 2008. godine i da je tada disao „sudden stop“ na finansijskim tržištima, tako da je zaduživanje preuzela država bez promene potrošačkog modela i sa daljim rastom potrošnje iznad investicija.  

„Neograničeno javno zaduživanje u trećem potperiodu od 2009. do 2012. godine dovelo je do akumulacije skupog i nepovoljnog javnog duga, a probijena su i fiskalna pravila (ograničenje javnog duga na 45 odsto BDP-a) zbog čega je MMF suspendovao aranžman iz 2011. u februaru 2012. godine, shvatajući da Srbija srlja u krizu javnog duga, odnosno u bankrotstvo. Najgora manifestacija neodgovornih fiskalnih i monetarnih politika je bio rast udela problematičnih kredita u državnim bankama. Setimo se Agrobanke, koja je otišla „pod led“. Tako su propale i sve državne banke i fondovi (Vojvođanski razvojni fond), osim Komercijalne banke, mada ni ona nije bez balasta nenaplativih kredita. Kreirane su fiktivne kompanije koje su drenirale državne banke, a novac je odlazio u privatne džepove. Državne banke i fondovi su tako propali, a nova monetarna i fiskalna vlast od 2012. godine morala je da se uhvati u koštac sa teškim reformama, fiskalnom konsolidacijom, sanacijama u bankarskom sektoru, obnavljanjima državnih fondova i stabilizacijom tržišta, odnosno cena i kursa“, rekao je on.  

Mali je istakao da njihova priča o rastu BDP-a u uslovima neodrživosti i potencijalnog bankrotstva zasnovanog na rastu potrošnje koja prednjači u odnosu na rast investicija, predstavlja besmislicu, kao i poređenje istog sa periodima stabilnosti i održivog rasta.  

On je naveo da je Srbija postigla fantastične rezultate, o čemu su oni i njihovi poslodavci u interesno-poslovnim kompanijama, koji se prodaju za političke partije, mogli samo da sanjaju, jer briga o opštem dobru, nije u njihovom programu.  

„Po fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku stopa rasta naše ekonomije u 2021. godini bila je 7,5 odsto. Sa stopom rasta od minus 0,9 odsto u 2020. godini, ako pogledamo te dve godine kumulativno to je rast od 6,5 odsto, i to je posle Irske najviša stopa rasta u Evropi. Srbija pobeđuje u doba pandemije, u doba najveće krize“, zaključio je Mali.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.