Vučić je predsednik svih građana! On nudi mir i stabilnost, a građani su to prepoznalI!
Podeli vest
Prošlo je nešto više od dve nedelje od izbora, u jeku smo ukrajinske krize, a pandemija je, svakako, ostavila trag. Pored svih izazova, srpska prestonica nastavlja da napreduje, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kaže da je važno imati viziju, te da onda lakše prebrodite krize, a samim tim i izađete kao pobednik, misleći na protekle izbore
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je završne radove na izgradnji obrenovačke gradske biblioteke koja se nalazi u okviru rekonstruisanog prostora stare opštine. Događaju su prisustvovali predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković i direktor biblioteke ,,Vlada Aksentijević” Vukašin Ljuština
19.04.2022
15:01
Bili ste zamenik šefa izbornog štaba SNS-a. Kako komentarišete rezultat SNS-a i Aleksandra Vučića?
– Ja sam ponosan što sam imao priliku da budem zamenik predsedniku Vučiću koji je inače bio šef izbornog štaba. Ono što je bio plan na početku kampanje jeste da se naša zasniva na tri stuba. Prvi stub je bio naša dela, dakle, ono šta je urađeno u Srbiji. Kad su u pitanju auto-putevi, kad su u pitanju pruge, životni standard, nove fabrike. Drugi stub kampanje je bila naša vizija, šta mi nudimo građanima, koliko novih auto-puteva, koliko novih radnih mesta , kakvu prosečnu platu. I treći stub je bio da mi, odnosno Vučić nudi mir i stabilnost, nudi da zemlja bude stabilna, da nema ratova - kaže Vesić za Objektiv.
Građani su to odlično prepoznali i upravo zbog toga se desilo da Vučić bude drugi put izabran u prvom krugu predsedničkih izbora, jer to se nikada u našoj novijoj, modernoj političkoj istoriji nije desilo.
Na ponovljenim izborima na pojedinim mestima u Beogradu Srpska napredna stranka je dobila više glasova nego 3. aprila. Zašto je to tako?
– Bila su dva razloga. Prvi razlog je taj što su ljudi mogli da vide kako se opozicija ponašala posle izbora i kako su se svi u jednom danu ujedinili protiv Vučića, govorim o Beogradu. Kad bi se samo ukazala šansa da možda mogu da imaju većinu, znači i levi i desni i oni koji tvrde da je Srbija počinila genocid u Srebrenici i oni koji misle da treba da budemo deo Ruske Federacije, kako odjednom nikakve ideologije, nikakve razlike nisu bile važne osim da po svaku cenu naprave koaliciju koja bi smenila sadašnju vlast. Naravno, ljudi to ne vole, ljudi glasaju za određene stranke iz ideoloških ili političkih razloga.
Ljudi su na izborima “kaznili” te opozicione stranke koje su se tako ponašale.
Drugi razlog je naravno ponašanje predsednika. Vučić je posle izbora kao pravi predsednik države poslao pomiriljive poruke, rekao da je predsednik svih građana i to građani cene, glasaju onako kako smatraju da treba, ali suštinski vole one političare koji nude jedinstvo, koji ne nude podele, a to je Vučić pokazao.
Kakav rezultat očekujete ako budu održani novi izbori u Beogradu, što je takođe “u igri”?
– Samo da imamo samostalnu vlast, da možemo da formiramo vlast i da nastavimo sa razvojem Beograda tamo gde smo stali na ovim izborima. To je jedini rezultat koji nas zadovoljava i mislim da je to rezultat u interesu Beograđana. A čuli ste predsednika da smo mi spremni da idemo na nove izbore u Beogradu, jer za nas su izbori uvek praznik, za neke druge je problem.
Šta je najviše uticalo na to da se Beograd transformiše u modernu evropsku prestonicu kakva je danas?
– Šta god da radite u politici, morate da imate viziju. Kada smo 2014. godine pobedili na izborima u Beogradu, a ne zaboravite, pobedili smo i 2014. i 2018. godine, izašli smo pred građane sa vizijom spuštanja Beograda na reke. I uspeli smo nešto što se u Srbiji pokušavalo, bogami, od 19. veka – da Beograd konačno siđe na svoje obale i da ti projekti budu na obali. To je, po mom mišljenju, nešto što je najveći uspeh Beograda.
Drugi uspeh je sam razvoj grada u smislu infrastrukturnog razvoja. Imate nove ulice, nove bulevare, počeli smo da gradimo metro, što je istorijski najvažnija stvar za Beograd, najveći projekat u 21. veku. Prema tome, to su važne stvari i mislim da je veoma dobro što smo pred građane izašli sa tom vizijom razvoja.
Da li ste zadovoljni kako se grad bori sa svim onim što je donela pandemija koronavirusa i onim što donosi kriza izazvana ratom u Ukrajini? Koliko je sve to uticalo na život Beograđana, pre svega finansijski?
– To su dve različite krize, ali obe utiču na život grada. Što se pandemije tiče, stalno se vodila borba, između toga da grad živi i da se čuvamo od epidemije i zalagao sam se za to da moramo da nađemo meru između života i čuvanja, jer nismo mogli sebi da dozvolimo da život stane jer ljudi moraju da primaju plate i penzije.
Osim onih nekoliko meseci na početku pandemije kada je grad morao biti zatvoren, Beograd nije bio zatvoren. U Beogradu se u svakom trenutku radilo, tako da smo se s te strane trudili da sačuvamo ono što je prednost našeg grada i zaista sam srećan kako smo se nosili u pandemiji.
Što se tiče rata u Ukrajini, taj rat pred Beograd stavlja nove izazove. Prvo, Beograd je veoma poželjna destinacija i za Ukrajince i za Ruse. Beograd je možda jedino mesto u Evropi gde mogu da dođu i jedni i drugi. To su ljudi koji uglavnom još nisu došli kao izbeglice, jesu izbeglice formalno govoreći, to su ljudi koji imaju kompanije ili imaju nekog ovde, ali jednostavno u Beogradu, primećujemo, da se seli jedan broj firmi, da ljudi otvaraju nove firme.
Ono što za otkrivam kao ekskluzivu jeste da se mi pripremamo kao grad Beograd zajedno sa nekoliko državnih institucija da napravimo jedan sajt na ruskom, na ukrajinskom i na engleskom i u tome će učestvovati i nevladine organizacije. Tu će, svako ko dođe, bilo iz Ukrajine ili iz Rusije, moći da dobije odgovore na sva statusna pitanja koja ga očekuju: kako da se prijavi u policiji, kako da se prijavi u komesarijatu, kako da dobije privremenu ličnu kartu, kako da otvori račun u banci, gde mogu da se zaposle…
Ukrajinska kriza je proizvela ekonomsku krizu na celoj planeti, a dve ključne stvari koje bi mogle da nedostaju u svetu su energija i hrana. Kako Beograd stoji na tom polju?
– Hvala Bogu, imamo hrane, tako da tu neće biti problema. Zahvaljujući Vučiću, mi smo na vreme skupili hranu. Sećate se kad su se svi smejali kad je rekao da kupujemo ulje i pasulj? Sad svi traže i ulje i pasulj. Mi smo deo Evrope i delićemo sudbinu. Mi smo imali dovoljno energenata i nemojte imati dilemu da ćemo mi preko leta pripremiti energente za zimu. Suštinski, mi smo deo Evrope i moraćemo da se ponašamo kao drugi u Evropi. Ali imaćemo i hranu i energente.
Kada ćemo se voziti prvom linijom metroa? Kakva je dalja dinamika izgradnje sistema gradske železnice?
– Evo, ja vas pozivam da se zajedno provozamo metroom u januaru 2028. godine. Uđemo na Makiškom polju i treba nam 34-35 minuta da stignemo do Mirijeva. To je prva linija metroa, druga linija je 2030. godine, takođe u januaru.
U aprilu ćemo potpisati ugovor o izgradnji pristupnih saobraćajnica za Makiško polje, a tokom leta potpisaćemo ugovor za izgradnju prve linije i za izgradnju samog depoa. Depo počinje u novembru ove godine, na pristupnim saobraćajnicama u martu sledeće godine, a u septembru 2023. godine počinjemo da radimo prvih 16 stanica metroa u prvoj fazi prve linije, koju smo već projektovali. Do kraja sledeće godine počeće da radi krtica, dve krtice koje će kopati ta dva tunela. Trenutno radimo katastar rizika, snimamo stanje svih radova trase metroa, tako da se metro razvija punom parom.
Kolika deonica će biti pod zemljom za tu prvu liniju?
– Mi gradimo teški metro. Naš metro sitem biće potpuno nezavisan od ostalih vidova saobraćaja, odnosno neće biti ukrštanja u nivou sa drugim vidovima saobraćaja. Dužina prve linije je 21,3 km sa 22 stanice, a dužina druge linije je 19,2 km sa 20 stanica. Metro će biti pod zemljom, osim na delu Makiškog polja u zoni depoa gde će linija metroa ići po zemlji u dužini od 2,3 km. U okviru prve linije deo u dužini od 11,3 km je planiran da se gradi u dubokom iskopu TBM mašinama, a deo u dužini 7,7 km bi se gradio plitko ispod zemlje sa otvorenim iskopom odnosno po sistemu CUT&COVER. Na liniji 2, sa TBM bi se gradila dužina od 9,8 km, a CUT&COVER sistemom deonica dužine 9,4 km. Elektromotorne garniture će biti trodelne, ali je ceo sistem planiran za četvorodelne garniture kada za to dođe vreme. Dužine četvorodelnih francuskih Alstom garnitura je 75 metara, što je i planirana dužina perona. Osnovni elementi pruge i tunela su planirani za još duže vozove do 100 metara kao obezbeđenje za daleku budućnost. Vozovi će biti na čeličnim točkovima. Gradiće se jedna tunelska cev sa dva koloseka prečnika oko 10 metara.
Metro će biti povezan sa BG vozom dužine 237 kilometara što znači direktina veza centra grada sa Surčinom, Obrenovcem, Lazarevcem, Mladenovcem, Sopotom i Barajevom. Kada budemo imali iz Barajeva na 10, 12, 15 minuta voz u špicu ili iz Lazarevca ili iz Surčina i kada budemo imali metro, mi smo kao grad onda 2030. godine prešli dominantno na šinski sistem.
Osim metroa, koji su najznačajniji gradski projekti u narednim godinama?
– To bi bila obilaznica oko Beograda. Do kraja ove godine završićemo obilaznicu do Bubanj potoka, potom ugovaramo do Pančeva sa velikim mostom na Vinči, to je železničko-drumski most, šest traka i onda ćemo imati kompletno urađenu obilaznicu oko Beograda i tada ćemo izmestiti kompletan železnički saobraćaj iz Beograda.
Takođe, nova autobuska stanica, nova železnička stanica, radimo pet fabrika za preradu otpadnih voda, trenutno se rade tri, radi se trenutno Veliko selo, radi se Ostružnica i Obrenovac, treba da se radi Batajnica i treba da se radi Grocka.
Takođe, radimo tunel od Karađorđeve do Pančevačkog mosta, to je gradski tunel, koji će omogućiti da se saobraćaj smanji za oko 12 odsto u gradu. Drugi tunel je topčiderski tunel, od mesta na Adi koji izlazi ispod Autokomande.
Što se tiče mostova, radi se na Vinči, drugi most je kod Ade Huje. Treći most je u funkciji BG voza između Obrenovca i Surčina, rade se dva pešačko-biciklistička mosta, to je most između Novog Beograda i Ade Ciganlije i most koji se radi između Lida i Zemuna i sedmi most je u centru grada koji se radi u funkciji BG voza – rekao je Vesić.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rezultat sa ponovljenih izbora totalno je razbio i poslednju iluziju opozicije, pokazano je svo nejedinstvo i isplivali su svi problemi koje su gurali pod tepih
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je završne radove na izgradnji obrenovačke gradske biblioteke koja se nalazi u okviru rekonstruisanog prostora stare opštine. Događaju su prisustvovali predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković i direktor biblioteke ,,Vlada Aksentijević” Vukašin Ljuština
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ukrajinske trupe su britanskim projektilom "Storm Shadow" napale večeras morsku trgovačku luku Berdjansk u regionu Zaporožja i pogodile praznu burad za gorivo, saopštio je predsednik komisije ruske Javne komore za pitanja suvereniteta i kopredsedavajući Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Brojni običaji koji se poštuju tokom sezone slava, često među vernicima stvaraju nedoumice, pa se tako uvek postavlja pitanje, kada je pravo vreme da se zapali slavska sveća.
Poznati Novopazarac Sead Bihorac ponovo je oduševio sve svoje sugrađane pokretanjem novog humanitarnog projekta. Započeo je izgradnju stambene zgrade sa šest stanova namenjenih samohranim majkama i njihovoj deci.
Sutra će se oljuštiti bezopasna svemirska stena, savladana snažnijim povlačenjem sunčeve gravitacije, koju su u poslednja dva meseca naučnici nazivali "mini mesecom".
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Selektor reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić, bio je izuzetno raspoložen posle plasmana na Evrobasket 2025. godine, pa je na konferenciji za medije imao opširno izlaganje.
Premijer Rumunije i predsednički kandidat Socijaldemokratske partije (PSD) Marsel Čolaku i nezavisni ultradesničarski kandidat Kalin Georgesku posle oko 80 odsto prebrojanih glasova vode nezavisnu bitku na danas održanim predsedničkim izborima u Rumuniji, navodi se u podacima rumunske izborne komisije, preneo je Rojters.
Zapad se suočava sa najvećom pretnjom od 1945. godine, izjavio je danas general Džek Kin, vojni savetnik novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, povodom opasnosti od eskaliranja sukoba u Ukrajini u novi svetski rat.
Izraelska vojska sprovela je nekoliko napada na južna predgrađa Bejruta, javili su libanski državni mediji posle poziva izraelskih vlasti da budu evakuisana određena područja smatrana kao uporište proiranskog Hezbolaha, pokreta u otvorenom ratu sa Izraelom.
Na avionu ruskog avio-prevoznika Azimut erlajns koji je večeras u Antaliji u Turskoj sleteo tokom nepovoljnih meteoroloških uslova, došlo je do požara na motoru, a svih 79 putnika je bezbedno evakuisano, javlja HavaHaber.
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Jovana Tipšin se godinama unazad družila sa Draganom Markovićem Palmom, a sada je ispričala sve o njihovom poslednjem susretu, koji je bio pre tri nedelje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.