NASTAVLJAJU SE PRITISCI NA SRBIJU! Novom rezolucijom u Bundestagu postavljaju nam DVA USLOVA na koja Beograd ne može da pristane!
Podeli vest
Nova rezolucija predložena od strane demohrišćana u Nemačkoj predstavlja još jedan u nizu pritisaka na Srbiju. Od zvaničnog Beograda zahteva se uvođenje sankcija Rusiji i priznanje Kosova
Bivša vladajuća CDU/CSU podnela je Bundestagu rezoluciju u kojoj zahteva od nemačke vlade angažovaniju politiku sa ciljem obnavljanja evropske perspektive država Zapadnog Balkana, ali u kojoj se poziva zvanični Berlin da Srbiji jasno stavi do znanja da bez preuzimanja i primene svih odluka zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije protiv Rusije, nije moguće završiti pristupne pregovore sa EU.
Sve što nismo mogli ni da sanjamo pre 10, 12 ili 15 godina, danas smo videli na konferenciji za novinare predsednika Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca
10.06.2022
17:56
Demohrišćani ukazuju da je ruska agresija na Ukrajinu pokazala povredivost granica u srcu Evrope, kao i činjenicu da zamrznuti ili prostorno ograničeni konflikti mogu eskalirati i proširiti se.
Zbog toga, CDU/CSU ističe da mora ostati cilj da svih šest država Zapadnog Balkana postanu članice EU.
Poslanici te frakcije ukazuju da Zapadni Balkan postaje sve više region u kojem treće države pokušavaju da sprovedu svoje geostrateške interese, što je u slučaju Rusije slabljenje EU.
CDU/CSU podvlači da je potrebna angažovana i sa političkom težinom inicijativa nemačke vlade, kako bi se EU navela da državama Zapadnog Balkana pruži jasnu, verodostojnu i sa opipljivim napretkom evropsku perspektivu.
S tim u vezi, pored usvojene nove metodologije, dmohrišćani u rezoluciji predlažu i zalaganje za stvaranje mogućnosti tešnjeg približavanja regiona kroz, na primer, pridruženo članstvo spoljnjoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici bez prava glasa, te i, na osnovu napretka u primeni Kopenhaških kriterijuma, omogućavanje pristupu zajedničkom tržištu.
U rezoluciji CDU/CSU želi da Bundestag jasno poruči da ne prihvata promene granica i da takav stav treba da potvrde i zemlje regiona.
- Od kandidata se očekuje preuzimanje i primena odluka EU u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici i istovremeno treba da se jasno stavi do znanja da bi suprotno delovanje samo ugrozilo pristupni proces, zaustavilo ga ili sprečilo punopravno članstvo - podvlači se u preloženoj rezoluciji.
Sankcije Rusiji i priznanje Kosova kao glavni uslovi
Kada je reč o Srbiji, CDU/CSU od vlade traže da zahteva od Beograda brže ispunjavanje kriterijuma demokratije, vladavine prava i slobode medija, kako bi se postigao što brži kraj pregovore.
Vlada treba jasno da stavi do znanja Srbiji da bez preuzimanja i primene svih odluka spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije vezane sa ruskom agresijom protiv Ukrajine, ne može okončati pristupne pregovore, navode iz CDU/CSU.
Kada je reč o Kosovu, demohrišćani, pored zalaganja za viznu liberalizaciju, od nemačke vlade očekuju zalaganje da preostale članice EU priznaju nezavisnost, ukazivanjem na novonastalu bezbednosnu situaciju u Evropi usled rata u Ukrajini.
Zahtevaju da vlada uloži sve napore kako bi tzv. Kosovo postalo što pre članica međunarodnih organizacija, a kao prvi korak da podrži aktivno članstvo u Savetu Evrope.
Zanimljivo je da se u rezoluciji CDU/CSU od nemačke vlade traži i da se založi da sve države Zapadnog Balkana postanu članice NATO i da podrži njihove zahteve za učlanjenje.
Pored toga, zahteva se od nemačke vlade da se založi za otpočinjanje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te i za što skorije uspešno zaključenje pregovora sa Crnom Gorom.
Što se tiče BiH, CDU/CSU od nemačke vlade traži angazovanje kako bi se prevazišla institucionalna blokada, ali i da predstavi koncept kako visoki predstavnik međunarodne zajednice može biti snažnije podržan.
Ova rezolucija nalazi se pred poslanicima na današnjoj sednici Bundestaga, na kojem će biti doneta odluka i o produženju mandata nemačkih vojnika pri KFOR-u sa do 400 vojnika.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pa mi treba Nemačkoj da uvedemo sankcije, da ih tužimo za genocid u 1.i2.svetskom ratu kao i za bombardovanje 99 i okupaciju Prizrena koja još traje. I tako sve što daju kroz EU kombinacije uzmu duplo nazad.
I naš parlament po hitnom postupku da izglasa rezoluciju o genocidu nemačke u oba rata nad Srbima, da nam isplate ratnu štetu iz oba rata uvećanu deset puta, da nam se izvinu i obećaju da nikad više neće smeti ni u oči da nas pogledaju zbog zlodela koja su nam činjena u oba svetska i svim ovim ratovima od devedesetih, od raspada Jugoslavije! Đubre fašistička!
Fašisti ostaju fašisti i zaista bi trebalo da naša vlast raspiše referendum i od građana traži nedvosmislen odgovor na pitanje: Da li želite ulazak u ovakvu EU, po cenu odricanja od državnih interesa i suvereniteta i iste bezpogovorno prepustiti birokratiji u Briselu?
Sve što nismo mogli ni da sanjamo pre 10, 12 ili 15 godina, danas smo videli na konferenciji za novinare predsednika Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca
Ruske vlasti na Krimu proglasiće vanredno stanje zbog izlivanja mazuta u Crno more, nakon što su dva tankera potonula u Kerčkom moreuzu, saopštio je danas guverner Krima Sergej Aksenov.
Pad aviona „Embraer 190“ u Kazahstanu, koji je pripadao Azerbejdžanu, izazvao je spekulacije o mogućem obaranju letelice protivvazdušnim projektilom. Snimci olupine ukazuju na oštećenja karakteristična za eksploziju PVO sistema, tvrdi ruski vojni pilot Aleksej Voevoda.
U večerašnjoj emisiji "Otvoreni studio" na Informer TV gosti su bili dr Dragan Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu i bivši obaveštajac Karlo Dulović.
Novi trend zaludeo je Srpkinje pred praznike pa se, pričaju plastični hirurzi, otimaju za termine kako bi ušle "ispeglane" sa novim grudima ili usnama u Novu godinu.
U restoranima i kafićima širom Beograda sve su popularnije dnevne žurke za 31. decembar, pa se verovali ili ne, za rezervaciju prave liste čekanja, otkriva Informer!
Prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, danas se u večernjim satima na planinama očekuje magla koja će smanjiti vidljivost na 100 do 500 metara, a lokalno i manje!
Malena Danka Ilić, koja je u tom momentu imala samo dve godine, ubijena je pre tačno devet meseci u Banjskom Polju kod Bora, a zbog sumnje da su počinili zločin, zbog kojeg je Srbija i danas u šoku, uhapšeni su Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50), obojica radnici JKP "Vodovod" iz Bora. Njeno telo do današnjeg dana nije pronađeno.
Mladi fudbaler Milan Vukotić (22) priznao je da će u zimskom prelaznom roku zadužiti crno-beli dres, pa će tako posle godinu i po dana napustiti Budućnost.
Nakon što je juče zvanično napustio klub, sada već bivši fubaler Crvene zvezde - Miloš Degenek, traži utočiste u novom evropskom klubu. Njemu je za manje od 24 sata, stigla mu je ponuda iz Vonderersa, međutim on za sada ostaje pri svojoj odluci.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da u zemlji može da se razmesti deset ruskih raketnih sistema „orešnik“, a u buduće taj broj bi mogao i da se poveća.
Finske vlasti veruju da teretni brod koji pripada ruskoj "floti u senci" verovatno stoji iza najnovije sabotaže na podvodnom kablu za napajanje električnom energijom koji povezuje Finsku i Estoniju, a koji je oštećen u Finskom zalivu.
Dana 13. jula 2024. godine, Donald Tramp, bivši predsednik SAD i republikanski predsednički kandidat, bio je meta atentata tokom predizbornog skupa u Batleru, Pensilvanija. Incident je uzdrmao američku javnost, doveo do intenzivne političke polemike i možda već tada dlučio pobednika istorijskih izbora.
U napadu na Lgov u Kurskoj oblasti ubijen je zamenik komandanta 810. brigade marinaca Ruske Federacije Salim Muharbetovič Paštov. Ovu informaciju je objavila njegova sestra, uz druge fotografije vojnika ove elitne brigade, na društvenoj mreži VKontakte.
Glumica Branka Petrić poznata je po svojim mnogobrojnim ulogama na filmovima i u serijama, ali je možda još više poznata njena ljubav sa glumcem Bekimom Fehmijuem.
Holivudski glumac Majkl Daglas svojim fanovima na društvenim mrežama poželeo sve najbolje za novogodišnje praznike, a njegov izgled šokirao je sve koji su pogledali snimak.
Ukoliko volite slatke i tople napitke, onda će ovo biti pravo uživanje za vas. Priprema kuvanog vina vam neće oduzeti mnogo vremena, a uživanje je zagarantovano.
Naučnici su dali odgovor koja je idealna poza za postizanje zadovoljstva, nakon što su posmatrali protok krvi prema klitorisu tokom različitih seksualnih aktivnosti kod ispitanika.
U novom izdanju emisije "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, gost je bio pevač Aca Lukas.
U emisiji "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, ovonedeljni gost je bio pevač Aca Lukas.
Poznati pevač, Aca Lukas, bio je gosti kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević u emisiji "Četiri i po žene".
Folk pevač, Aca Lukas, bio je gost u emisiji "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.