Bisenić: Represija na Kosovu i prijava za članstvo u EU
Podeli vest
Ovolika količina represivnih akcija Prištine u poslednjim mesecima otvara pitanje da li možda prisustvujemo jedinstvenom slučaju da se teritorija pod upravom UN pretvara u policijsko – vojnu diktaturu lokalnih organa sanouprave, pred očima SAD i EU ukazao je novinar Dragan Bisenić i ocenio da bi bilo od koristi da se u SB UN ponovo razmotri pitanje demokratskih kapaciteta i sposobnosti lokalnih organa vlasti da upravljaju ovom teritorijom na principima “dobre vladavine”
Otišao sam na veliku branu na Gazivode da izmerim nivo vode zbog kiše, kada sam video četiri pet pripadnika Rosu kako obijaju kapiju i kućicu. Uperili su puške u mene, ispitivali me i iscepali zastavu, a onda me oterali, ovako za Kosovo onlajn današnje događaje opisuje radnik V. K. koji je na brani zatekao pripadnike specijalnih jedinica ROSU
11.12.2022
13:21
On smatra i da delovanje vlasti u Prištini ima sasvim nove karakteritike u svetlu najavljene aplikacije Kosova za članstvo u Evropskoj uniji pri čemu će ponašanje EU biti najupečatljivije, a da će prvu šansu da razbistri neke nejasnoće imati američki izaslanik Gabrijel Eskobar koji sutra dolazi u Prištinu i da će se prvi znaci da li je uspeo u tome videti ako sledeće nedelje na Kosovu ne bude incidenata, provokacija i agresivnih akcija.
U autorskom tesktu za Tanjug Bisenić piše:
“Od septembra 2020. kada su potpisani Vašingtonski sporazumi do danas traje kontinuirano pogoršanje stanja na Kosovu. Svakodnevnim policijskim egzercirima, ono skoro da sve više podseća na Severnu Irsku iz 80-ih godina prošlog veka, samo što glavni nosilac nemira nisu pobunjeničke grupe, nego, utisak je, zvanična kosovska vlada.
To otvara zanimljivo pitanje o motivima koji pokreću sadašnju vladu da iz nedelje u nedelju ulazi u nove forme sukoba i pri tome se gotovo u potpunisti oslanja na delovanje policije i specijalnih jedinica posebno u odnosu prema Srbima. Pošto je vlast na Kosovu nesumnjivo u rukama etničke većine, onda svi ti incidenti ne služe ni za kakve unutrašnje ciljeve, nego su usmereni ka spoljnim faktorima koji imaju ulogu na Kosovu.
Ovakvo delovanje ima sasvim nove karakteritike u svetlu najavljene aplikacije Kosova za članstvo u Evropskoj uniji koja bi trebalo da usledi tokom naredne nedelje. U tome će ponašanje Evropske unije biti svakako najupečatljivije jer će ona svojom reakcijom pokazati na koji način vrednuje i ocenjuje sve ovo što se poslednjih meseci događa povodom Kosova, posebno od kada je lansirana nova platforma dijaloga i koja od glavnih aktera zahteva spremnost na saradnju, razgovor i mogućne kompromise. Evropska unija nastupa sa svojim, ovoga puta izmenjenim nemačko – francuskim planom i njegovo razmatranje i eventualno prihvatanje zahteva sasvim drugačiju atmosferu Beograda i Prištine.
Za stvarni pristup ovoj temi potreban je minimum kooperativne atmosfere i poverenja sva tri subjekta u razgovorima. Samit EU – Zapadni Balkan koji je prošle nedelje održan u Tirani, uprkos napetostima, doneo je pozitivne rezultata i odškrinuo vrata obnavljanju poverenja. Ali, samo na kratko. U ovom trenutku ne vidi se da Beograd čini bilo šta što ima za cilj promenu status kvoa na Kosovu, dok je politika Prištine sasvim drugačija.
Neprestani i gotovo grozničavi pritisci pokazuju namere Prištine da po svaku cenu nametne Kosovo kao temu u okolnostima, čak i po cenu dratičnog ugrožavanja dijaloga u Briselu, iako je jasno da taj primat drži Ukrajina i da je za SAD i Evropu ovo pitanje koje određuje odnose na daleko globalnijem nivou, nego što to čini Kosovo. Ideja Prištine je, kako se čini, da u velikom antiruskom talasu Zapada, u ime odnosa prema Rusiji, u pođednakoj meri budu ignorisani i odbačeni stavovi Srbije prema Kosovu. Ali ne samo oni, nego i sve pravne obaveze koje proizilaze iz Rezolucije 1244 koja je jedina međunarodno – pravna osnova postojanja sadašnjeg Kosova, bez obzira na to koja zemlja je priznala Kosovo i možda otvorila ambasadu u Prištini.
Na kraju, nebrojeno puta iz Prištine je poručeno da se do marta sledeće godine očekuje okončanje dijaloga uz međusobno priznanje Srbije i Kosova, što su više puta demantovali međunarodni predstavnici, pošto podgrevanje ovakvih očekivanja samo stvara podlogu za neku novu buduću konfrontaciju. Ovoga puta sve to je obeleženo masovnom upotrebom kosovske policije i specijalnih jedinica, nasiljem prema srpskom stanovništvu i na kraju, zatvaranjem graničnih prelaza Brnjak i Jarinje. Kosovska policija, reklo bi se, upadala je dezorijentisano i nepotrebno u izborne komisije u srpskim opštinama, u čemu su im asistirale snage EULEX, iako je svima moralo da bude jasno da izbora na severu neće biti, jer su se protiv izjasnili oni koji imaju u tome odlučujuću reč – SAD i EU. Ne bi moglo da se kaže ni da su ostali potezi bili obeleženi trezvenošću i razumnom procenom okolnosti, niti zrelim emotivnim reakcijama.
Mane ovakve politike uočila je opozicija sadašnjoj kosovskoj vladi koja nije birala reči da opiše koliko ovakvu politiku smatra opasnom. U tome s izdvaja postupanje kosovskih vlasti prema porodici Petrović u Velikoj Hoči i njihovoj proizvodnji vina. Umesto da podstiču i pomažu ekonomske kapacitete Srba u Velikoj Hoči koja je ostala sa svega stotinka stanovnika i nekoliko desetina Srba, kosovske vlasti su u naizgled pravnom postupku, demonstrativnom akcijom policije, specijalnih jedinica i carine, oduzele svu proizvodnju koju je ova porodica imala. Iako su kosovski organi imali čitav arsenal opcija pred sobom, ali su se odlučili sa represivni, koji se uklapa u generalni manir postupanja prema Srbima na Kosovu poslednjih nedelja. Posebno opasan postupak, ne prvi put, bilo je zatvaranje administrativnih prelaza Brnjak i Jarinje, ne samo zbog toga što su to jedini legalni putevi koji povezuju Srbiju s Kosovom, nego zbog toga što te mere mogu da budu praćene opasnim tendencijama i namerama unutar samog Kosova koje mogu da zapale plamen ozbiljnijeg i šireg, čak i regionalnog sukoba.
Od sada ovi prelazi ne bi smeli da se nalaze samo pod kontrolom kosovskih vlasti i kosovske policije, već bi u tome znatno veću ulogu morali da imaju organi UNMIK, kako je to i predviđeno, a odluku o njihovom zatvaranju nikako ne bi smela da bude samo u rukama kosovske policije. Ovolika količina represivnih akcija u poslednjim mesecima otvara pitanje da možda prisustvujemo jedinstvenom slučaju da se teritorija pod upravom UN pretvara u policijsko – vojnu diktaturu lokalnih organa sanouprave, pred očima SAD i EU? Zbog toga bilo bi svakako od koristi da se u Savetu bezbednosti UN ponovo razmotri pitanje demokratskih kapaciteta i sposobnosti lokalnih organa vlasti da upravljaju ovom teritorijom na principima “dobre vladavine” (good governance), proceni sadašnje stanje i usvoje potrebne preporuke. O tome morao da se pobrine specijalni predstavnik Generalnog sekretara, koji ima civilna izvršna ovlašćenja koja su mu poverena Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
Nova predstavnica GS UN, Karolina Zijade, već je uočila brojne probleme na Kosovu kada je istupala na SB UN o Kosovu u oktobru ove godine. Od tada do danas važnost njenih ocena u najvećoj meri nije dezavuisana. Ona je uočila da ‘diplomatske intervencije’ dovode do privremenog smirivanja, u vidu produženih rokova i obećanja da će razgovori da budu nastavljeni. Ipak, spremnost strana da rizikuju opasnu konfrontaciju na terenu je, u najboljem slučaju, unazadila proces., a u ‘najgorem slučaju može da dovede do mnogo ozbiljnijih, a posebno neželjenih posledica’. Karolina Zijade je uočila da je na Kosovu ‘nejasna linija između političke provokacije i prikrivene ratobornosti’ i zbog toga podsetila da KFOR ima ulogu da raspozna takve nejasnoće i obezbedi i očuva bezbednost na Kosovu.
Prvu šansu da razbistri neke nejasnoće ima američki izaslanik Gabrijel Eskobar koji sutra dolazi u Prištinu. A prve znake da li je uspeo u tome, videćemo ako sledeće nedelja na Kosovu ne bude incidenata, provokacija i agresivnih akcija."
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Otišao sam na veliku branu na Gazivode da izmerim nivo vode zbog kiše, kada sam video četiri pet pripadnika Rosu kako obijaju kapiju i kućicu. Uperili su puške u mene, ispitivali me i iscepali zastavu, a onda me oterali, ovako za Kosovo onlajn današnje događaje opisuje radnik V. K. koji je na brani zatekao pripadnike specijalnih jedinica ROSU
Sudija savezna države Njujork doneo je danas odluku da pauzira postupak protiv novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, u kome je već doneta presuda, po optužbama za tajno isplaćen novac porno zvezdi Stormi Danijels.
Poljski predsednik Anžej Duda odbio je da bude na zajedničkoj fotografiji s drugim liderima na klimatskom samitu COP29 u Bakuu jer, kako nezvanično saznaje poljska novinska agencija PAP, nije želeo da se nađe na zajedničkoj fotografiji s beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom.
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su Kapetan Vasiljković iz fondacije "Kapetan Dragan i bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Munikravić. Oni su govorili o pobuni te jedinice 2001. godine, ali i generalno o njenom nastanku i načinu funkcionisanja.
Danas u 15 časova, Informer TV donosi vam novu epizodu emisije Info dan sa Stanislavom Stanišićem, gde ćemo se baviti jednom od najvažnijih tema na globalnoj političkoj sceni - "Trampov plan za Ukrajinu".
Gost Info jutra bio je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj koji je govorio o tome što opozicija nastavlja zloupotrebu zloupotrebu velikih tragedija kako bi došla na vlast
U Valjevu, u naselju Sedlari, dogodila se krađa i to nakon što je vozač automobila sipao gorivo za 5.000 dinara, a onda seo u svoj automobil i pobegao u nepoznatom pravcu.
Alija Balijagić, koji je osumnjičen da je 25. oktobra ubio Milenku i Jovana Madžgalja, prema poslednjim informacijama viđen je u selu Obarde na teritoriji Pljevalja u Crnoj Gori.
Pripadnici Uprave saobraćajne policije u Sjenici isključili su iz saobraćaja vozača "škode", mladića starog 23 godine, koji je upravljao vozilom sa čak 4,95 promila alkohola u organizmu.
Po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, policija je uhapsila državljanina Moldavije A.B. (25) zbog sumnje da je izvršio krivično delo "nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi".
Sve više devojčica u Srbiji između sedam i 12 godina prati TikTok trend "bjuti rutine" snimajući se kako se mackaju i šminkaju kozmetičkim proizvodima za odrasle, a onda zbog toga neke od njih završe kod pedijatra sa konjuktivitisom i opekotinama po licu!
Na Informerovom instagram profilu sproveli smo anketu gde smo pitali naše pratioce da li bi podržali ograničenje rada društvene mreže Tik-Tok?! Rezultati su nas oduševili!
Troje pacijenata povređenih u teškoj nesreći koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje je u kritičnom stanju. Danas su stigle lepe vesti, da su dva pacijenta došla svesti, ali da im je stanje još uvek kritično.
Na današnji dan, 12. novembra Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića. Za ovog sveca vezuje se veliki broj legendi, ali i istorijskih činjenica zbog kojih je savremenim istoričarima postao jedan od najzanimljivijih ličnosti dinastije Nemanjić.
Dom zdravlja „Voždovac“ obeležava Svetski dan dijabetesa 14. novembra 2024. Ovaj dan nosi poseban javnozdravstveni značaj, sa ciljem objedinjavanja i isticanja kontinuiranih preventivnih napora kojima se teži ka uspostavljanju populacione kontrole nad faktorima rizika za razvoj šećerne bolesti.
Odigrano je čak sedam utakmica u prvom danu 9. kola Evrolige, pa je tabela doživela velike promene! Start duplog kola trijumfalno su okončali Crvena zvezda, Real Madrid, Panatinaikos, Alba, Fenerbahče, Olimpijakos i Efes, dok su poraze upisali Bajern, Monako, Armani, Makabi, Virtus, Baskonija i Asvel.
Statistika govori više od hiljadu reči! Srpski reprezentativac Aleksandar Mitrović (30) definitivno je jedan od najboljih fudbalera u šampionatu Saudijske Arabije, a tu činjenicu potvrđuju više nego impresivni rezultati!
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će kongresmen iz Floride Majk Volc biti njegov savetnik za nacionalnu bezbednost u novoj administraciji.
Tajvan je možda bez previše buke postao jedan od najvažnijih pomagača ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Bivši zvaničnik Pentagona Toni Hu kaže da je Tajvan donirao svoje viškove raketnih bacača HAVK ukrajinskom vazduhoplovstvu.
Najmanje 15 osoba je poginulo, a 14 je povređeno tokom incidenta u ekvadorskom zatvoru Litoral u Gvajakilu, saopštila je danas zatvorska agencija SNAI.
Američki državni sekretar Entoni Blinken otputovao je u Brisel u pokušaju da osnaži vojnu pomoć za Ukrajinu tokom poslednjih dana predsedničkog mandata Džozefa Bajdena.
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Miona Marković kaže da joj njen otac, poznati istoričar Predrag Marković, zamera to što se u svakoj seriji u kojoj glumi ljubi na isti način i savetuje je da mora da poradi na tome.
Tvorac Netfliksove južnokorejske hit serije “Squid Game”, Hvang Dong-hjuk rekao je za BBC da je izgubio devet zuba zbog stresa tokom snimanja prve sezone, ali se ipak vratio da snimi drugu.
Nema svečanog ručka bez slasnih i bogatih sarmi pripremanih strpljivo i uz puno ljubavi, a posebno je to slučaj kada je reč o obeležavanju porodične slave
Varanje nije uvek rezultat loše veze. Zapravo, većina ljudi koji varaju govore da vole svog partnera, da im je privlačan, da cene svoju vezu i da ne žele da upropaste život koji su stvorili s partnerom.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.