Bisenić: Represija na Kosovu i prijava za članstvo u EU
Podeli vest
Ovolika količina represivnih akcija Prištine u poslednjim mesecima otvara pitanje da li možda prisustvujemo jedinstvenom slučaju da se teritorija pod upravom UN pretvara u policijsko – vojnu diktaturu lokalnih organa sanouprave, pred očima SAD i EU ukazao je novinar Dragan Bisenić i ocenio da bi bilo od koristi da se u SB UN ponovo razmotri pitanje demokratskih kapaciteta i sposobnosti lokalnih organa vlasti da upravljaju ovom teritorijom na principima “dobre vladavine”
Otišao sam na veliku branu na Gazivode da izmerim nivo vode zbog kiše, kada sam video četiri pet pripadnika Rosu kako obijaju kapiju i kućicu. Uperili su puške u mene, ispitivali me i iscepali zastavu, a onda me oterali, ovako za Kosovo onlajn današnje događaje opisuje radnik V. K. koji je na brani zatekao pripadnike specijalnih jedinica ROSU
11.12.2022
13:21
On smatra i da delovanje vlasti u Prištini ima sasvim nove karakteritike u svetlu najavljene aplikacije Kosova za članstvo u Evropskoj uniji pri čemu će ponašanje EU biti najupečatljivije, a da će prvu šansu da razbistri neke nejasnoće imati američki izaslanik Gabrijel Eskobar koji sutra dolazi u Prištinu i da će se prvi znaci da li je uspeo u tome videti ako sledeće nedelje na Kosovu ne bude incidenata, provokacija i agresivnih akcija.
U autorskom tesktu za Tanjug Bisenić piše:
“Od septembra 2020. kada su potpisani Vašingtonski sporazumi do danas traje kontinuirano pogoršanje stanja na Kosovu. Svakodnevnim policijskim egzercirima, ono skoro da sve više podseća na Severnu Irsku iz 80-ih godina prošlog veka, samo što glavni nosilac nemira nisu pobunjeničke grupe, nego, utisak je, zvanična kosovska vlada.
To otvara zanimljivo pitanje o motivima koji pokreću sadašnju vladu da iz nedelje u nedelju ulazi u nove forme sukoba i pri tome se gotovo u potpunisti oslanja na delovanje policije i specijalnih jedinica posebno u odnosu prema Srbima. Pošto je vlast na Kosovu nesumnjivo u rukama etničke većine, onda svi ti incidenti ne služe ni za kakve unutrašnje ciljeve, nego su usmereni ka spoljnim faktorima koji imaju ulogu na Kosovu.
Ovakvo delovanje ima sasvim nove karakteritike u svetlu najavljene aplikacije Kosova za članstvo u Evropskoj uniji koja bi trebalo da usledi tokom naredne nedelje. U tome će ponašanje Evropske unije biti svakako najupečatljivije jer će ona svojom reakcijom pokazati na koji način vrednuje i ocenjuje sve ovo što se poslednjih meseci događa povodom Kosova, posebno od kada je lansirana nova platforma dijaloga i koja od glavnih aktera zahteva spremnost na saradnju, razgovor i mogućne kompromise. Evropska unija nastupa sa svojim, ovoga puta izmenjenim nemačko – francuskim planom i njegovo razmatranje i eventualno prihvatanje zahteva sasvim drugačiju atmosferu Beograda i Prištine.
Za stvarni pristup ovoj temi potreban je minimum kooperativne atmosfere i poverenja sva tri subjekta u razgovorima. Samit EU – Zapadni Balkan koji je prošle nedelje održan u Tirani, uprkos napetostima, doneo je pozitivne rezultata i odškrinuo vrata obnavljanju poverenja. Ali, samo na kratko. U ovom trenutku ne vidi se da Beograd čini bilo šta što ima za cilj promenu status kvoa na Kosovu, dok je politika Prištine sasvim drugačija.
Neprestani i gotovo grozničavi pritisci pokazuju namere Prištine da po svaku cenu nametne Kosovo kao temu u okolnostima, čak i po cenu dratičnog ugrožavanja dijaloga u Briselu, iako je jasno da taj primat drži Ukrajina i da je za SAD i Evropu ovo pitanje koje određuje odnose na daleko globalnijem nivou, nego što to čini Kosovo. Ideja Prištine je, kako se čini, da u velikom antiruskom talasu Zapada, u ime odnosa prema Rusiji, u pođednakoj meri budu ignorisani i odbačeni stavovi Srbije prema Kosovu. Ali ne samo oni, nego i sve pravne obaveze koje proizilaze iz Rezolucije 1244 koja je jedina međunarodno – pravna osnova postojanja sadašnjeg Kosova, bez obzira na to koja zemlja je priznala Kosovo i možda otvorila ambasadu u Prištini.
Na kraju, nebrojeno puta iz Prištine je poručeno da se do marta sledeće godine očekuje okončanje dijaloga uz međusobno priznanje Srbije i Kosova, što su više puta demantovali međunarodni predstavnici, pošto podgrevanje ovakvih očekivanja samo stvara podlogu za neku novu buduću konfrontaciju. Ovoga puta sve to je obeleženo masovnom upotrebom kosovske policije i specijalnih jedinica, nasiljem prema srpskom stanovništvu i na kraju, zatvaranjem graničnih prelaza Brnjak i Jarinje. Kosovska policija, reklo bi se, upadala je dezorijentisano i nepotrebno u izborne komisije u srpskim opštinama, u čemu su im asistirale snage EULEX, iako je svima moralo da bude jasno da izbora na severu neće biti, jer su se protiv izjasnili oni koji imaju u tome odlučujuću reč – SAD i EU. Ne bi moglo da se kaže ni da su ostali potezi bili obeleženi trezvenošću i razumnom procenom okolnosti, niti zrelim emotivnim reakcijama.
Mane ovakve politike uočila je opozicija sadašnjoj kosovskoj vladi koja nije birala reči da opiše koliko ovakvu politiku smatra opasnom. U tome s izdvaja postupanje kosovskih vlasti prema porodici Petrović u Velikoj Hoči i njihovoj proizvodnji vina. Umesto da podstiču i pomažu ekonomske kapacitete Srba u Velikoj Hoči koja je ostala sa svega stotinka stanovnika i nekoliko desetina Srba, kosovske vlasti su u naizgled pravnom postupku, demonstrativnom akcijom policije, specijalnih jedinica i carine, oduzele svu proizvodnju koju je ova porodica imala. Iako su kosovski organi imali čitav arsenal opcija pred sobom, ali su se odlučili sa represivni, koji se uklapa u generalni manir postupanja prema Srbima na Kosovu poslednjih nedelja. Posebno opasan postupak, ne prvi put, bilo je zatvaranje administrativnih prelaza Brnjak i Jarinje, ne samo zbog toga što su to jedini legalni putevi koji povezuju Srbiju s Kosovom, nego zbog toga što te mere mogu da budu praćene opasnim tendencijama i namerama unutar samog Kosova koje mogu da zapale plamen ozbiljnijeg i šireg, čak i regionalnog sukoba.
Od sada ovi prelazi ne bi smeli da se nalaze samo pod kontrolom kosovskih vlasti i kosovske policije, već bi u tome znatno veću ulogu morali da imaju organi UNMIK, kako je to i predviđeno, a odluku o njihovom zatvaranju nikako ne bi smela da bude samo u rukama kosovske policije. Ovolika količina represivnih akcija u poslednjim mesecima otvara pitanje da možda prisustvujemo jedinstvenom slučaju da se teritorija pod upravom UN pretvara u policijsko – vojnu diktaturu lokalnih organa sanouprave, pred očima SAD i EU? Zbog toga bilo bi svakako od koristi da se u Savetu bezbednosti UN ponovo razmotri pitanje demokratskih kapaciteta i sposobnosti lokalnih organa vlasti da upravljaju ovom teritorijom na principima “dobre vladavine” (good governance), proceni sadašnje stanje i usvoje potrebne preporuke. O tome morao da se pobrine specijalni predstavnik Generalnog sekretara, koji ima civilna izvršna ovlašćenja koja su mu poverena Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
Nova predstavnica GS UN, Karolina Zijade, već je uočila brojne probleme na Kosovu kada je istupala na SB UN o Kosovu u oktobru ove godine. Od tada do danas važnost njenih ocena u najvećoj meri nije dezavuisana. Ona je uočila da ‘diplomatske intervencije’ dovode do privremenog smirivanja, u vidu produženih rokova i obećanja da će razgovori da budu nastavljeni. Ipak, spremnost strana da rizikuju opasnu konfrontaciju na terenu je, u najboljem slučaju, unazadila proces., a u ‘najgorem slučaju može da dovede do mnogo ozbiljnijih, a posebno neželjenih posledica’. Karolina Zijade je uočila da je na Kosovu ‘nejasna linija između političke provokacije i prikrivene ratobornosti’ i zbog toga podsetila da KFOR ima ulogu da raspozna takve nejasnoće i obezbedi i očuva bezbednost na Kosovu.
Prvu šansu da razbistri neke nejasnoće ima američki izaslanik Gabrijel Eskobar koji sutra dolazi u Prištinu. A prve znake da li je uspeo u tome, videćemo ako sledeće nedelja na Kosovu ne bude incidenata, provokacija i agresivnih akcija."
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Otišao sam na veliku branu na Gazivode da izmerim nivo vode zbog kiše, kada sam video četiri pet pripadnika Rosu kako obijaju kapiju i kućicu. Uperili su puške u mene, ispitivali me i iscepali zastavu, a onda me oterali, ovako za Kosovo onlajn današnje događaje opisuje radnik V. K. koji je na brani zatekao pripadnike specijalnih jedinica ROSU
Ruska vojska ubrzala je proboj u zoni Specijalne vojne operacije i bukvalno je samlela najbolje delove ukrajinskih jedinica u zoni grupe "Sever", rekao je ruski ministar odbrane Andrej Belousov.
Balistička raketa srednjeg dometa testirana je 21. novembra i dobila naziv "Orešnik" (orah), izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju naciji.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, bio je gost Info jutra u kome je govorio o neverovatnim rezultatima Srbije, ali i o najaktuelnijim temama u Srbiji!
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je prof. dr Miloš Laban koji je govorio o strašnoj tragediji koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu na Glavnoj železničkoj stanici prilikom koje je poginulo 15 osoba, a teško povređeno dvoje.
Huliganska rulja koja pripada opoziciji brutalno je napala novinarke Informera Lidiju Makragić i Branku Lazić, a tim povodom gostujući na Informer televiziji govorili su teolog Miloš Stojković i lider Srpske desnice Miša Vacić.
Ibro Ibrahimović, član predsedništva SPS i Marko Lakić, novinar Politike, u Info jutru govorili su o tome, kada su u pitanju jučerašnja hapšenja, da li Tužilaštvo reaguje prema zakonu ili političkim pritiscima.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Na društvenim mrežama pojavila se polemika oko toga da li je u redu da se trenekrka oblači u svim prilikama: bilo svečanim ili svakodnevnim. Odgovori ljudi bili su različiti, a neki su duhovitošću oduševili sve koji su ih pročitali.
Bliži se "Crni petak" dan kada počinju vikend akcije, a mnogi trgovci koriste upravo ovakvu situaciju kako bi prevarili potrošače. Ovakvim prevarama najviše se bave internet prodavnice koje su tokom 2024. godine pokrenuli više od 38 miliona "fišing" napada.
Alija Balijagić uhapšen je nakon 27 dana potrage u selu Pribojska Goleša kod Prijepolja, a pojedincima nisu dovoljne ni fotografije ni snimci koje je MUP objavio, su već počeli sa stvaranjem teorija zavera i širenjem laži i panike u javnosti, kako je sve zavera policije i da uhapšeno lice zapravo nije Balijagić.
Protiv policijskog službenika Bojana R. (41) pokrenuta je istraga zbog sumnje da je 20. novembra ove godine neovlašćeno nosio vatreno oružje i to pištolj marke „Crvena zastava“, model M 83/92, kalibra magnum 357.
Vladimir Petković (23) iz okoline Šapca, poginuo je juče zajedno sa ocem Miletom Petkovićem (63) kada su se kombijem sudarili sa automobilom marke BMW i kamionom.
Duško Šarić (46), mlađi brat Darka Šarića (54) otkrio je pred današnje suđenje u Specijalnom sudu da je imao tešku operaciju srca, koja je trajala pet sati.
Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi jasno je naznačio da će mečevi protiv Austrije biti izuzetno teški za našu selekciju u borbi za opstanak u A diviziji Lige nacija.
Košarkaši Partizana ostvarili su najvažniju pobedu ove sezone, srušili su Crvenu zvezdu pred njenim navijačima i mnogi veruju da će upravo taj trijumf biti prekretnica sezone za ekipu Željka Obradovića!
Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da poseti Mađarsku, dok su mnoge druge evropske zemlje saopštile da bi ga uhapsile ako se pojavi na njihovoj teritoriji, nakon što je Međunarodni krivični sud (ICC) izdao protiv njega poternicu.
Američki senator Lindzi Grejm pozvao je Vašington da uvede sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (MKŠ) zbog izdavanja naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta.
Rusija je poslala automatsko upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama o lansiranju "orešnika" 30 minuta ranije, jer se radi o raketi balističkog tipa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na brifingu.
Novi film "Babygirl", erotski triler sa Nikol Kidman, izazvao je pravi skandal, posebno jer će biti prikazan baš tokom prazničnog perioda. Mnogi pitaju: "Zašto baš sada, na Božić?"
Scena seksa, za koju niko nije mogao pretpostaviti da postoji, prikazuje film "Hari Poter i vatreni pehar" u potpuno drugačijem svetlu. U sceni koja je izbačena iz finalne verzije filma pojavljuje se i poznati srpski glumac Peđa Bjelac.
Paf Dedi optužen je od strane glumca, koji tvrdi da je tokom audicije za reperov muzički video bio žrtva brutalnih silovanja, koja su uključivala i orgije sa telohraniteljem.
Pam Bondi je Trampov nov izbor za tužiteljku na Floridi. Ljudi koji prate njenu karijeru primetili su neke promene kod nje, uključujući značajan gubitak kilograma.
Milano je svetski poznat po luksuznim prodavnicama i vrhunskim restoranima, ali i po bogatom kulturnom nasleđu. To ga čini idealnom destinacijom za doček Nove godine.
Pevač Aca Lukas istakao je da Aleksandri Prijović po uspehu trenutno na domaćoj estradi nema ravne, a tom prilikom ukazao je na navodno licemerje kada su u pitanju Lepa Brena i Svetlana Ceca Ražnatović.
Muzička zvezda Aleksandra Prijović pojavila se sinoć, 22. novembra, na slavi Bobe Živojinovića i Lepe Brene, a tom prilikom prošetala je nakit vredan čak 48.700 evra.
Reči Nemanje Nikolića da ne želi da bude gost na koncertu Tanje Savić u Areni izazvale su buru u javnosti, a pevač je konačno objasnio zbog čega je doneo tu odluku.
Rada Manojlović otkrila je nepoznate detalje vezane za njen odnos sa Jelenom Karleušom. Pevačica je, tom prilikom, stavila tačku na dugogodišnja nagađanja da je sa Jelenom u svađi, a pomenula je i Sašu Popovića, na čiji se nagovor izvinila muzičkoj zvezdi.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.