• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA

Autor: Informer.rs

22.10.2023

17:15

Nebojša Bakarec: Sjajni novi zakoni o informisanju i medijima!

nebojša bakarec

Vesti

Nebojša Bakarec: Sjajni novi zakoni o informisanju i medijima!

Podeli vest

Vlada Srbije je u petak usvojila dva sjajna, proevropska zakona – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Ta dva zakona su danas, 22.10.2023. jednoglasno podržana na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije, kojim ja predsedavam. Nažalost troje pripadnika opozicije koji su bili na sednici Odbora, su odmah pobegli.

Foto: nebojša bakarec

 

 

Četvoro pripadnika opozicije, nije ni došlo na sednicu. Mrzi ih da rade nedeljom, nemaju argumente, ne zanimaju ih ti zakoni. U ponedeljak 23.10.2023. će se ta dva zakona naći i pred poslanicima u Skupštini Srbije. Opozicija i Šolakovi i Đilasovi mediji, već 10 dana šire neistine o ta dva zakona.

Činjenice o dva nova medijska zakona

Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima, se zakonski regulišu ove oblasti i bliže uređuje način ostvarivanja slobode javnog informisanja. Predlogom zakona o javnom informisanju i medijima definišu se garancije slobode javnog informisanja i zabrana diskriminacije, ugrožavanja slobodnog protoka informacija, kao i vršenja pritisaka, pretnji ili ucenjivanja medijskih radnika. Posebna pažnja posvećuje se i kažnjavanju nasilja nad novinarima, zaštiti medijskog pluralizma i zabrani monopola u oblasti javnog informisanja. Definisan je pojam podsticajnog okruženja koje podrazumeva stvaranje i održavanje političkog, ekonomskog i društvenog okruženja koje medijima treba da obezbede slobodan rad, bez pritiska. Predlogom zakona o elektronskim medijima, u skladu sa međunarodnim aktima i standardima, definiše se organizacija i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja medijskih usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga, nadzor nad pružaocima medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za ovu oblast. Predloženi zakoni garantuju slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu medija u skladu sa najvišim međunarodnim standardima zemalja Evropske unije i dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Njihovom definisanju prethodio je inkluzivan proces širokih konsultacija i javnih rasprava, uz prisustvo predstavnika Vlade Republike Srbije, novinarskih i medijskih udruženja, OEBS-a i drugih međunarodnih partnera.

Ova dva medijska zakona su podržali OEBS, Evropska komisija, većina medija i udruženja (ne svi, naravno), Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, Šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu i Šef Odeljenja za medije i informisanje Delegacije EU u Srbiji, Manuel Munteanu. Javna rasprava je trajala mesecima i to do 7. oktobra 2023. godine, kroz 4 okrugla stola.

Foto: nebojša bakarec

 

Predsednica Vlade Ana Brnabić je istakla 11.10.2023. da je postignut kompromis oko najvažnijih pitanja koji se tiču implementiranja: Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Brnabić je precizirala da će Savet za štampu biti samoregulatorno telo nadležno za sve medije i da se prvi put nalazi u legislativnom okviru. Naglasila je da su ovi zakoni revolucionarni, jer se prvi put uvodi samoregulacija.

Sjajne diskusije, na sednici je imala gospođa narodna poslanica SNS, Nataša jovanović i predstavnici Ministarstva infrormisanja i telekomunikacija. O ovim zakonima izlagao sam na sednici Odbora za kulturu i informisanje.

https://www.youtube.com/watch?v=_daCBxdpJig&t=3s

https://www.youtube.com/watch?v=pjBLgPqjxhE

Kao višegodišnji poslanik SNS i politički analitičar, moram da primetim da vlast SNS opet razvlašćuje samu sebe, što je najpozitivnija činjenica. Vlast SNS se već razvlastila u oblasti pravosuđa, a sada i u oblasti medija. Ni jednog člana REM više neće predlagati skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, niti ih birati Skupština. Bivši režim do 2012. nikada nije uradio ništa slično. Režim Đilasa, Tadića, Jeremića, Aleksića, Lutovca i Marinike Tepić nikada sebe nije razvlašćivao, već dodatno ovlašćivao da uništava pravosuđe, medije, privredu itd. Mnogo pamtim, bavim se politikom 34 godine. Pamtim Zakone o informisanju iz 1998., 2009., 2014. Pripadnici bivšeg režima Đilas, Aleksić, Tepić, Lutovac i Jeremić i oni koji ih podržavaju, treba da se stide zbog toga kakav su oni zakon o informisanju doneli 2009. godine, dok su bili na vlasti. To je najgori zakon o informisanju koji je ikada donet u Evropi.

Antievropski i protivustavni Đilasov Zakon o informisanju iz 2009.

SNS je 2014., donela odličan zakon o informisanju i medijima, a sada je u skladu sa potrebama modernog vremena, došao trenutak za nova dva medijska zakona. Sada predložena dva nova zakona o informisanju i medijima, su svetionici slobode, zvona demokratije u odnosu na antievropski, neustavni zakon iz 2009. godine. Taj Đilasov, Lutovčev, Aleksićev, Tepićkin i Jeremićev zakon iz 2009. su oštro kritikovali OEBS, Evropska komisija, Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković. Ustavni sud Srbije odlučio da su izmene većim delom neustavne. Pokušali su da unište medije, a podsećam te godine su uništili pravosuđe kada su otpustili 1000 sudija i tužilaca. Taj Đilasov i Tadićev režim od 2008. do 2012. je uništio i privredu Srbije, penzioni fond, i otpustio je pola miliona građana. Evo šta su neki mediji tada izveštavali o Đilasovom Zakonu o informisanju iz 2009.

Radio Slobodna Evropa, 15.10. 2009.: „Kritike iz Brisela zbog Zakona o informisanju. Postoji zabrinutost da nove odredbe zakona o informisanju ugrožavaju i krše slobodu medija, navela je u godišnjem izveštaju Evropska komisija. Profesor novinarstva na FPN i jedan od najžešćih kritičara ovog zakona Rade Veljanovski kaže za RSE:„Evropska komisija je reagovala i rekla da je zakon veoma loš i antievropski““.

Istinomer i RTS 09.12.2009."Zaštitnik građana Saša Janković, na čiji predlog je Ustavni sud Srbije u oktobru pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti izmenjenog i dopunjenog Zakona o javnom informisanju, uputio je tom sudu i dodatnu dokumentaciju. Reč je o analizi ustavnosti tog zakona koju je za potrebe Udruženja novinara Srbije sačinila advokatska kancelarija 'Kovington i Berling' iz Vašingtona. Ti argumenti praktično potvrđuju osnovanost sumnji da je Zakon o javnom informisanju u jednom svom delu protivan Ustavu', kaže Saša Janković".

List „Vreme“ broj 968. 23.07.2009. je objavio autorski tekst Aleksandra Vučića, zamenika predsednika SNS- „Partijski animozitet u »Vremenu«“. To je tekst u kome Vučić on kritikuje Tadićev Zakon o informisanju i objašnjava da je 1998. Zakon o informisanju „donet u teškom trenutku za zemlju (predratno i ratno stanje) i manje je loš od ovog danas“. S tim u vezi, podsećam da je na KiM, 1998. vođen pravi rat protiv terorista UČK, koji su tokom te godine ubili oko 400 Srba, a nestalo je 200 Srba.

Foto: nebojša bakarec

 

List „Vreme broj 974. 03.9.2009. Dragoljub Žarković, glavni i odgovorni urednik lista „Vreme“, objavljuje tekst pod naslovom: „Jazavci pred sudom –Ovako glupavog zakona o informisanju odavno nije bilo“ i kaže: „O zakonu mislim sve najgore. Verujem da je napisan radi političkog kanalisanja jedne grupe medija. Zakon suštinski generiše snažnu polugu zloupotrebe sile vlasti nad silom slobodne reči i misli“.

Profesor Pravnog fakulteta Vladimir Vodinelić ocenio je 03.09.2009. da „Zakon stavlja van snage domaće i evropske standarde slobode medija. Zakonom se iskače iz evropskih demokratskih standarda“.

Tim „Istinomera“ kaže 23.4.2018. „Izmene zakona o javnom informisanju iz 2009. godine napisane su u tajnosti, ignorisane su sve kritike struke i nezavisnih institucija, usvajanje izmena izvedeno je političkim igrama i trgovinom, da bi na kraju zaštitnik građana podneo zahtev za ocenjivanje ustavnosti i Ustavni sud Srbije odlučio da su izmene većim delom neustavne. Zakon su kritikovali OEBS, Evropska komisija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana“.

Podsećam da je tajkun Dragan Đilas, od 2008. do 2013., bio neformalni vlasnik većine nacionalnih televizija, čak i formalni suvlasnik jedne od njih, a osim toga, bio je nezvanični glavni i odgovorni urednik pisanih medija, i suvereni gospodar reklamnog i oglasnog prostora. Izveštaj Verice Barać kaže o Đilasu: „Dragan Đilas preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji”. Najbogatiji Srbin danas, je Dragan Šolak. Njegovo bogatstvo se procenjuje na više milijardi evra. Među 10 najbogatijih Srba je Dragan Đilas. Godišinji prihodi 11 firmi Dragana Đilasa, po podacima iz APR-a, za 21 godinu (od 2002. do 2022.) su ukupno 1,067,694,650 prihoda u evrima, milijardu i 67 miliona evra. Đilas je od 2004. do 2013. obavljao 3 državne funkcije: Direktor kancelarije predsednika Tadića, Ministar za NIP, Gradonačelnik Beograda! Sve ovo nije smetalo sadašnjoj opoziciji, tada vlasti, a sada im smeta uspešna srpska kompanija Telekom.

Foto: nebojša bakarec

 

 

Zakoni štite najuspešniju srpsku kompaniju - Telekom!

Bez prava na proizvodnju TV programa, Telekom bi došao u neravnopravan položaj. Takav zakon bi bio protivustavan, jer bi jedan igrač na tržištu – „SBB Junated medija“ imao zakonske mogućnosti, a drugi igrač – Telekom, ne, isključivo zbog toga što je država vlasnik dela akcija jedne kompanije. U Evropi postoji 12 operatera sa manjinskim i većinskim vlasništvom države. Svuda u svetu telekomunikacioni operateri postaju veliki proizvođači i ponuđači sadržaja, a neko u 2023. želi da spreči Telekom da se razvija u tom pravcu. Novi zakoni o medijima omogućavaju da svi igrači na tržištu budu tretirani jednako. Plasiraju se neistine da Telekom radi nezakonito. Telekom je od 2011. godine vlasnik kablovskih kanala, Arene, Superstara, Juronjuza i Blumberga. Po tom zakonu Telakom je dobio i registrovao te kanale u Srbiji, dobio dozvolu od REM-a. Većinski vlasnici kompanije su Republika Srbija sa 58% udela u vlasništvu, "Telekom Srbija" a.d. Beograd sa 20%, građani Srbije sa 15% i zaposleni i bivši zaposleni "Telekom Srbija" a.d. Beograd i njegovog prethodnika sa 7%.

Opozicija, Šolakovi mediji i kompanije, konkurenti Telekoma, nedeljama šire neistine o Telekomu. Kažu da na Zapadu, i u Evropi države nisu vlasnici medija. U Zemljama zapadne evrope države su vlasnici medija. U Austriji država je vlasnik ORF, ali i 28% vlasništva u telekomunikaciono medijskoj kompaniji A1 koja je vlasnik niza medija i TV. U Nemačkoj je država vlasnik javnih medijskih servisa, i niza regionalih medija. U Švedskoj je država vlasnik medija preko državnog komunikaciono medijskog operatera T4, pandana Telekomu. U Belgiji najdirektnije postoje, u većinskom vlasništvu države, javni telekomunikacioni tv kanali, mediji, gde je Belgija vlasnik 53% kompanije Proksimus koja poseduje niz TV kanala. U Francuskoj je država vlasnik medija, javnog servisa, pored toga Francuska je suvlasnik, akcionar u najvećem medijskom operatoru Oranž, sa 13% vlasništva, a Oranž poseduje niz medija. U Švajcarskoj država je vlasnik javnih sevisa, ima ih više, i država Švajcarska je većinski vlasnik najvećeg medijskog i telekomunikacionog operatera, SVISKOM AG, sa 51%, koji poseduje niz tv kanala. SVISKOM je pandan Telekomu. Vidimo da je praksa širom Evrope da država jeste vlasnik medija.

Toksično delovanje Šolakovih kompanija

Zbog čega opozicija favorizuje stranu kompaniju SBB i Junajted medija, a hoće da uništi jednu od najuspešnijih domaćih kompanija- Telekom? Zbog čega strane kompanije SBB, Junajted medija i Junajted grupa, malteško švajcarskog građanina Šolaka, registrovane u Luksemburgu, imaju veća prava od srpske kompanije Telekom? Zbog čega sve što je dozvoljeno SBBu, Junajted mediji i Junajted grupi, nije dozvoljeno Telekomu? Isti standardi moraju da važe za sve kompanije. Zapadne države, otvoreno protežiraju svoje kompanije. Zbog čega to nije dozvoljeno Srbiji? Mediji u vlasništvu Junajted Grupe i Dragana Šolaka vode organizovanu kampanju širenja neistina, dezinformacija, spinovanja, u vezi sa novim medijskim zakonima. Mediji Šolaka otvoreno zagovaraju uvođenje sankcija Srbiji i upućuju otvorene pretnje svim neistomišljenicima. SBB i UG se zalažu za to da njihov direktni tržišni konkurent Telekom Srbija u odnosu na SBB ima neravnopravne uslove na tržištu!

Zašto N1 i Nova S promovišu pretnje da, ako se usvoje medijski zakoni, treba fizički blokirati RTS i zabraniti kretanje novinarima javnog servisa i ostalim zaposlenima, a ako policija to pokuša da spreči treba se fizički sukobiti sa njom? Poslanik sa liste tajkuna Dragana Đilas, Vladeta Janković je poručio u Šolakovim medijima „Ako Vladin Predlog zakona o elektronskim medijima bude usvojen u Skupštini Srbije, onda opozicija dobija pravo i ima opravdanje da preduzme nešto drastičnije“. Šta drastičnije? Opozicija je već pretila da će nas juriti i ubijati po ulicama, bacati u reke... Šta će opozicija to drastično da uradi? Da baca bombe u Skupštini, da se bavi terorizmom, da otvara logore za pripadnike većine? Da li je to poruka Vladete Jankovića?

Podsećam da su TV N1 i NovaS mediji ni na nebu, ni na zemlji. Sticajem okolnosti i moći Šolakove imperije i njegovih stranih kompanija kanali u vlasništvu Junajted grupe, Junajted medije su privilegovani, nedodirljivi za naše državne organe. Junajted grupa i Junajted medija godinama  brutalno krše Zakon o elektronskim medijima i Zakon o oglašavanju i druge zakone. Državi Srbiji to nanosi finansijsku štetu od više stotina miliona evra. Svi kanali Junajted grupe, a ne samo TVN1 i TV NovaS, da bi izbegli nadležnost srpskog regulatora REM, u srpskoj javnosti se lažno predstavljaju kao prekogranične televizije, čime izbegavaju sve zakonske obaveze, plaćanje svih nadoknada i drugih obaveza. To traje godinama. Ti programi se proizvode i emituju samo u Srbiji, na srpskom jeziku (master je u Beogradu), što znači da ti kanali nisu prekogranični, a nisu ni domaći jer nemaju dozvolu regulatora. To su piratski kanali, koji u Srbiji rade bez dozvole, ne plaćaju nadoknadu regulatoru, kao ni organizacijama koje štite autorska i druga prava ( SOKOJ, OFPS…). DržavnI budžet je godinama uskraćen za ogromne prihode, jer se kanali Junajted grupe nalaze van pravnog i poreskog sistema. Pozivam i predlažem Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, REMu i RATELu da utvrde da li su tv i kablovski kanali Junajted grupe i Junajted medije, registrovani u skladu sa zakonom, da li krše neke zakone i druge propise Srbije,  i da li stvarno emituju ili reemituju svoje programe u kablovskim mrežama u Srbiji? Molim ove 3 institucije da o ovome obaveste Narodnu Skupštinu Srbije i Odbor za kulturu i informisanje.

Autor je narodni poslannik i član predsedništva SNS


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set