Da, Nikeziću, zaista imamo skoro pet milijardi evra na računu države. Srbija je likvidna, finansijski stabilna, ekonomski jaka da nastavi reforme uz rast kvaliteta života građana, rast plata i penzija. Za to se borimo i to su, ukratko, okosnice naše odgovorne politike.
Vi biste to znali da ste bili vođeni time dok ste imali uticaja na tok razvoja Srbije. I, zato je Vama ovih pet milijardi na računu bauk koji Vas guši, jer dok se 619 miliona evra slivalo na račune Vašeg šefa Dragana Đilasa, Srbija je tonula u ponor bankrota. Te 2012. nije bilo novca na računu ni za isplatu mesečnih penzija, koje su u proseku iznosile tek 204 evra.
Zato vam sad deluje kao naučna fantastika račun Republike Srbije. Ali, to je prosto tako kada znate da radite svoj posao i kada vam je dobrobit zemlje i njenih građana u fokusu.
Nismo se, kako kažete, zadužili po kamati od 10 odsto, prosečna ponderisana kamatna stopa danas iznosi 3,6 odsto, i to u uslovima kada u svetu kamate na kredite nekontrolisano rastu. U vaše vreme išla je i do 17 odsto. Dalje, Đilas i Vi ste se zaduživali za potrošnju i likvidnost, sa negativnom stopom rasta, sa nula kilometara izgrađenih auto-puteva, bez izgradnje i rekonstrukcije pruga, sa nikada manjim platama i penzijama, u okolnostima u kojima je 500.000 ljudi ostalo bez posla.
Srbija danas kredite uzima za ulaganja u infrastrukturu, za podizanje kvaliteta života građana, a kao rezultat tih poteza očekujemo rast BDP-a ove godine od 2,5 odsto, sledeće očekivanih 3,5 odsto, a uz to smo stvorili pola miliona radnih mesta, što je baš toliko porodica koje ste vi pustili niz vodu pod velom demokratskih promena, a koje su promenile samo vaš konto na računima.
U vaše vreme Srbija je propadala, kurs je padao uz dvocifrenu inflaciju, a život građana se svodio na puko preživljavanje.
Javni dug Republike Srbije na centralnom nivou vlasti (bruto) na kraju septembra 2023. godine je iznosio 35,46 milijardi evra, dok je njegovo učešće u BDP-u iznosilo 51,3 odsto. Na kraju 2022. godine učešće javnog duga u BDP-u je iznosilo 55,1 odsto, te je tokom prva tri kvartala 2023. godine došlo do njegovog pada od čak 3,8 procentnih poena. Zato što, Nikeziću, tako izgledaju grafikoni kada stručno upravljate javnim finansijama jedne zemlje.
S obzirom na to da Republika Srbija ima na računu čak 550 milijardi dinara na današnji dan, neto stanje javnog duga, što je dug umanjen za sredstva na računu, na kraju septembra 2023. godine je znatno manji, i iznosi 30,8 milijardi evra, dok je u tom slučaju njegovo učešće u BDP-u 44,5 odsto.
Zahvaljujući odgovorno vođenoj fiskalnoj i monetarnoj politici u poslednjih nekoliko godina primetan je kontinuirani pad učešća javnog duga u BDP-u. Politika upravljanja javnim dugom je jasno definisana i za naredne godine i obezbeđuje stabilnost kako duga, tako i javnih finansija.
Ukoliko se naš javni dug uporedi sa dugom pojedinih članica EU, Republika Srbija je u znatno povoljnijoj poziciji u odnosu na najveći deo njih. Evrostat je poslednje podatke o dugu objavio za drugi kvartal 2023. godine, te se tako može videti da Grčka ima javni dug od 166,5 odsto BDP-a, Italija 142,4 odsto javnog duga u odnosu na BDP, Francuska 111,9 odsto, Španija 111,2 odsto, evrozona 90,3 odsto i tako dalje.
Nije mi cilj da nabrajam dalje evropske zemlje, kao što ni Vama nije cilj da zaista nešto pametno komentarišete o javnom dugu Srbije. Cilj mi je jasan, da Srbija nastavi da raste, da plate i penzije nastave da rastu, da naši građani žive bolje. Jasan mi je sasvim i Vaš cilj, s druge strane…
Od 2012. do 2022. godine učešće troškova kamata u BDP-u kretalo se u rasponu od 2,9 odsto (2015. godine) do 1,5 odsto na kraju 2022. godine. Usled rasta kamatnih stopa očekuje se da učešće kamata u BDP-u u 2023. iznosi 1,8 odsto. Tokom 2022. i 2023. godine je došlo do rekordnog rasta kamatnih stopa na globalnom finansijskom tržištu, što će znatno uticati na troškove servisiranja javnog duga svih država. Primera radi, šestomesečni Euribor je na početku 2022. godine iznosio -0,539 odsto, dok je sredinom oktobra ove godine iznosio 4,103 odsto, što je rast od čak 4,64 procentnih poena. Američka centralna banka (FED) je u istom periodu podigla u više navrata referentnu stopu, tako da je ona porasla sa 0,08 odsto na čak 5,33 odsto, kao i Evropska centralna banka, čija refentna kamatna stopa je od 0 procenta porasla na 4,5 odsto.
I u ovako teškim i izazovnim okolnostima, Republika Srbija je uspela da minimizira uticaj globalnog rasta kamatnih stopa.
Prosečno poderisana kamatna stopa je uprkos ovako intezivnom rastu stopa na tržištu ostala na stabilnom nivou i u septembru je iznosila 3,49 odsto.
To su sve, Nikeziću, rezultati odgovornosti, posvećenosti, angažovanja, truda i rada. Ti rezultati nisu nastali preko noći, niti bismo Vam dozvolili da ih uništite preko noći. Zato se izgleda morate pripremiti na činjenicu da će vas ovaj bauk likvidnosti gušiti i nakon 17. decembra.
Sa građanima Bežanijske kose razgovarali su predstavnici liste "ALEКSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane" Siniša Mali i Vesna Vidović, koji su se usaglasili da građani na predstojećim izborima biraju između dve politike. Sa jedne strane je politika ekonomskog rasta i razvoja, a sa druge strane je politika prošlosti, kada su fabrike bile zatvarane i kada je narod ostajao bez posla.
Ministar finansija i potpredsednik Vlade Srbije Siniša Mali ispričao je anegdotu o tome kako je obarao ruke sa predsednikom Srbije, prilikom svog gostovanja u Informer podkastu.
Ministar finasija Srbije Siniša Mali obišao je danas porodicu Pašić iz Obrenovca, dobitnike glavne nagrade u Nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi", četvorosobnog stana od 100 kvadrata na Novom Beogradu.
Ministar finansija Siniša Mali oštro je odgovorio potpredsedniku Stranke slobode i pravde Dušanu Nikeziću, ocenivši da je sramno da opozicija kritikuje mere koje su usmerene na poboljšanje životnog standarda građana.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sa građanima Bežanijske kose razgovarali su predstavnici liste "ALEКSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane" Siniša Mali i Vesna Vidović, koji su se usaglasili da građani na predstojećim izborima biraju između dve politike. Sa jedne strane je politika ekonomskog rasta i razvoja, a sa druge strane je politika prošlosti, kada su fabrike bile zatvarane i kada je narod ostajao bez posla.
Stravičan zločin protiv istine i ljudskosti odigrao se na društvenoj mreži Iks, gde je zbog najprljavije kampanje laži i linča tragično okončan život mladog policijskog službenika Vasilija Lalovića (33).
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Grad Rijeka uveo je pojačan svakodnevni nadzor kvaliteta mora na plažama Kantrida, nakon što su najnovija merenja pokazala povećano mikrobiološko opterećenje.
Na popularnoj plaži u Stavrosu u razmaku od svega jednog dana dogodila su se dva incidenta - najpre je obijen automobil iz kojeg je ukradeno oko 2.000 evra, a potom je sa gradskog parkinga u luci ukraden "folksvagen pasat" bugarskih registarskih oznaka.
Na društvenoj mreži Redit pojavila se ispovest devojke koja radi u jednom kafiću, a njena objava izazvala je veliki broj reakcija nakon što je opisala kako se pojedine mušterije bahato i neprimereno ponašaju prema ugostiteljskim radnicima.
Zaplena više od 770 kilograma čistog kokaina u italijanskoj luci Vado Ligure, u regionu Ligurija, privukla je ogromnu pažnju tamošnjih medija. Pored činjenice da je reč o jednoj od najvećih zaplena u poslednje vreme, pažnju istražitelja privukao je nesvakidašnji detalj — na velikom broju paketa nalazile su se nalepnice sa zastavom Srbije.
Radnica V. R. (61) teško je povređena nakon što je pala kroz otvoreni prostor sa trećeg na drugi sprat magacinskog dela objekta preduzeća "Put Gross" u Bijelom Polju.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, UKP, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Službom za kriminalističko-obaveštajni rad i PU u Požarevcu, uhapsili dve osobe kod kojih je pronađena veća količina droge.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da svi državni službenici koji ne izvršavaju svoje obaveze treba da budu upućeni u vojsku i na južnu granicu sa Ukrajinom.
Jedan od osumnjičenih u istrazi o sabotaži gasovoda "Severni tok" je tokom prisluškivanog telefonskog razgovora priznao da je radio za Službu bezbednosti Ukrajine (SBU).
Dok se u Ukrajini šire tvrdnje da je predsednik Volodimir Zelenski smenio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Oleksandra Sirskog, na frontu se desio težak udarac koji je definitivno pojačao pritisak na vojni vrh.
Vilem Defo otkrio je da mu je uloga Isusa Hrista u filmu "Poslednje Hristovo iskušenje" bila fizički najzahtevnija u karijeri, a da je zbog nje privremeno i oslepeo.
Mračno kupatilo i visoka vlaga nisu prepreka, već idealno okruženje za prave sobne biljke. Zaboravite na plastično cveće, uz samo pet pažljivo odabranih vrsta.
Pevačica i nekadašnja rijaliti učesnica, Milica Dugalić, pojavila se u Šimanovcima na žurki Elite, te je pokazala da se oseća i izgleda odlično uprkos bitki koju vodu sa opakom bolešću.
Bivša učesnica "Elite 7" Marijana Zonjić pojavila se na proslavi nakon superfinala "Elite 9" u društvu čoveka sa kojim ima dete, i ovo je prvi put da se pojavila sa njim u javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.