Devet meseci zabrane za srpsku robu: Politička odluka zbog koje su svi na gubitku

Umesto srpske robe na rafovima prodavnica u srpskim sredinama na Kosovu u ponudi su manje kvalitetni, često i skuplji proizvodi, u apotekama nema lekova iz Srbije, od juna prošle godine srpska privreda pretrpela je šetu veću od 200 miliona evra.

Sve ovo su posledice zabrane uvoza robe iz Srbije, mere koju je uvela Priština pre tačno devet meseci. Na udaru su i međunarodne kompanije koje imaju proizvodne pogone u Srbiji.

Građani i sa severa i sa juga ne kriju ogorčenost - prisiljeni su da kupuju namirnice lošeg kvaliteta, opao je promet u radnjama sa prehrambenom robom, pribojavaju se da će se na kraju ugasiti mala preduzeća.

Na sve to došla je i zabrana upotrebe dinara.

Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Aleksandar Radovanović kaže da je prema procenama PKS do 1. januara ukupna šteta samo neisporučene robe iznosila negde oko 160 miliona evra vrednosti robe. 

- Kada bismo dodali i ova dva meseca iz ove godine to bi negde bilo više od 200 miliona evra -  kaže Radovanović za Kosovo onlajn.

Zabrana je, podseća, na snazi samo za gotove proizvode, jer je Priština preinačila prvobitnu odluku iz sredine juna 2023, tako što je 8. jula ukinuta zabrana za sirovine, mašine, đubriva i još neke poluproizvode zbog problema koji je nastao u lancu snabdevanja proizvodnog sektora Kosova. Uvideli su, kaže, da time nanose veliku štetu svojoj privredi.

- Svi veliki svetski sistemi koji su investirali u Srbiji i koji imaju svoje proizvodne pogone su na velikom gubitku zbog ove mere. Da pomenem samo ’Koka-kolu’ koja je veliki isporučilac robe. Ona je imala ogromne gubitke zbog nemogućnosti plasmana svojih proizvoda na tržište Kosova i morali su to snabdevanje da preusmere iz drugih centara -  navodi Radovanović.

On ukazuje da se stvara vrlo negativna atmosfera kao da je nepoželjno da kompanije iz Srbije i sa Kosova sarađuju, ali da to nije tako.

- Interes između privrednika postoji. Postoji i poverenje, tako da ova mera nije u saglasnosti sa onim što poslovne zajednice žele. Mi smo u svakodnevnoj komunikaciji sa Privrednom komorom Kosova -  navodi Radovanović.

Pa ipak, mogućnosti da Privredna komora Kosova pomogne oko ukidanja zabrane, kako kaže, su ograničene, a dodaje da ona nije bila konsultovana ni kada se mera donosila.

- Verovatno bi mogli da pomognu partneri koji pomažu u dijalogu na relaciji Beograd-Priština, pre svega mislim na Evropsku uniju i SAD. Eto njih pozivamo da na neki način omoguće normalno funkcionisanje prometa roba između Srbije i Kosova - kaže Radovanović.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini ocenjuje da odluka Prištine o zabrani uvoza robe iz Srbije najviše pogađa srpskog građanina koji nema proizvod iz Srbije nego proizvode sa Kosova ili iz drugih zemalja, jer svaki građanin hoće da konzumira proizvode svoje države.

- Robu koju smo uvozili iz Srbije sada uvozimo iz Severne Makedonije, Albanije i drugih zemalja, dok domaći proizvođači koji uzimaju sirovine iz Srbije to mogu da uvoze bez ikakvog problema. Kosovska ekonomija nema gubitak jer su pronađeni artikli iz drugih država. Ima svih prozvoda, čak ima i srpskih koji se proizvode u Makedoniji i stižu na Kosovo. Troškovi transporta su malo povećani, ali ima svega što traže potrošači. Neki artikli su možda malo skuplji nego što su bili, mada skupoća je svuda, pa se to ne primeti baš puno - kaže Šahini za Kosovo onlajn.

On navodi podatke po kojima je uvoz robe iz Srbije u 2022. godini bio veći od 372 miliona evra, dok je 2023. bio u vrednosti od 198 milona, što znači da je pao za više od 173 miliona evra.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.