Grubješić: Za članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope najvažniji uslov formiranje ZSO (VIDEO)

Izvršenje sudske odluke o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, na koju se čekalo osam godina, sigurno ne može da bude ni glavni ni jedini uslov da bi Kosovo postalo član Saveta Evrope. Najvažniji uslov je formiranje Zajednice srpskih opština, kaže za Kosovo onlajn Suzana Grubješić, ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope.

Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti saopštio je pre tri dana da je vlada naložila Katastarskoj agenciji Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda iz 2016. godine u vezi sa zemljištem manastira Visoki Dečani, a već sutradan zakazan je vanredni sastanak Političkog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za 27. mart na kome će se glasati o mišljenju izvestioca za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope Dore Bakojani.

Tim povodom Grubješić, za naš portal kaže da se diglo dosta buke oko činjenice da je nakon osam godina izvršena sudska odluka o vraćanju 24 hektara manastiru Visoki Dečani ali da je to samo jedan od tri uslova koji je Bakojani stavila u svoj izveštaj.

"Najvažniji uslov je formiranje Zajednice srpskih opština i to ne samo za članstvo tzv. Kosova u SE, nego i inače jer je to međunarodna obaveza tzv. Kosova koja proističe iz Prvog briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa iz aprila 2013. godine. O tome je govorio i Gabrijel Eskobar prilikom posete tzv. Kosovu. Na pitanje da li će SAD, kako je nespretno rečeno, ‘lobirati za prijem tzv. Kosova u SE’, on je odgovorio da se ipak radi o ispunjenju najvažnijih uslova, a to je formiranje ZSO", kaže Grubješić.

Kako objašnjava, u izveštaju Bakojani stoji da Kosovo treba da ispuni tri uslova - oko zemljišta manastira Dečani, formiranja ZSO i eksproprijacije na severu tzv. Kosova, i ocenjuje da je "neverovatno da je neko odlučio da baš vraćanje zemljišta manastiru Dečani bude dovoljan uslov za članstvo tzv. Kosova".  

"Na agendi vanredne sednice Političkog komiteta je samo jedna tačka – Statutarno mišljenje o aplikaciji za članstvo koja je podneta 12. maja 2022. godine i usvajanje preliminarnog nacrta mišljenja. Očekuje se da se o izveštaju izjasne članovi Komiteta, a za davanje pozitivnog mišljenja potrebna je dvotrećinska većina od broja prisutnih u Komitetu. Dakle, još uvek govorimo samo o mišljenju. Mišljenje bi trebalo da da i Skupština na svom plenarnom zasedanju ali to nisu tela koja odlučuju u Savetu Evrope, već je to Komitet ministara koji će imati svoju redovnu sednicu u maju", navodi Grubješić.

Zvaničnici u Prištini u medijima upravo maj pominju kao mesec u kom očekuju da Kosovo postane član SE, a Grubješić kaže da su i u verbalnoj noti koju su podneli sekretarijatu PSSE napisali da je cilj da u maju postanu član. 

"Stvari, međutim, nisu tako jednostavne. Nema garancija da će se to naći na dnevnom redu Komiteta ministara i da će on o tome odlučivati u maju", navodi ambasadorka Srbije pri SE.  

Na pitanje da li očekivanje zvaničnika u Prištini da tzv. Kosovo u maju postane član SE podrazumeva da će do tada formirati ZSO, pošto je to jedan od tri uslova, Grubješić kaže da to nije realno.

"Nakon 11 godina od Briselskog sporazuma sada očekivati da će za mesec dana biti formirana ZSO nije realno, realnije je očekivati, a i govori se o tome, da bi se sednica Komiteta ministara mogla održati i posle maja. Ne govori se o tačnim datumima, ali nema apsolutno nikakvih garancija da bi se pitanje članstva tzv. Kosova u SE našlo na narednoj sednici Komiteta ministara. Kao što vidimo, oficijalni dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU i uz podršku SAD ne daje nikakve razloge za optimizam kosovskih vlasti da bi mogli sa sigurnošću da tvrde da će tako lako postati članica SE", kaže Grubješić.

Iako je većina članica SE priznala tzv. Kosovo, ambasadorka navodi da poslanici PSSE nisu u obavezi da poštuju stav zemlje iz koje dolaze, ali i napominje da se dvotrećinska većina od broja prisutnih poslanika lako napravi. Kada se PSSE bude izjasnila o zahtevu tzv. Kosova, to mišljenje će se proslediti Komitetu ministara. 

Grubješić podseća da je na glasanju u Komitetu ministara 24. aprila prošle godine tzv. Kosovo imalo potrebnu dvotrećinsku većinu za početak procedure. Tada su 33 zemlje od 46 članica SE glasale "za", sedam je bilo protiv, pet uzdržanih. 

"Nismo sigurni da će brojke ostati ovakve. Nemamo indicija da će neka od zemalja koje tada nisu glasale promeniti svoj stav, tu mislim na ovih sedam koje su bile protiv, među kojima je i Srbija, i na pet koje su bile uzdržane. Dakle, dvotrećinska većina od 46 je 31, a tzv. Kosovo je prošle godine imalo 33 glasa. Zato im je i članstvo u SE i cilj jer ovde za članstvo nije potreban konsenzus, mada su sve prethodne člance primane konsenzusom, nije bilo ni protivnika ni uzdržanih. Ukoliko bi se tzv. Kosovo primilo dvotrećinskom većinom to bi bio jedan politički presedan. To znači da bi organizacija suštinski bila podeljena", ukazuje Grubješić.