Grubješić: Takozvano Kosovo ne ispunjava merila za prijem u Savet Evrope!
Podeli vest
Stalna predstavnica Srbije pri Savetu Evrope (SE) Suzana Grubješić rekla je da tzv. Kosovo ne ispunjava merila za prijem u SE, niti ispunjava uslove na kojima počiva ta institucija, a to su vladavina prava, ljudska prava i demokratija.
Ona je za Tanjug izjavila da vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani ne može da bude jedini uslov za članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope.
Predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga i osvedočeni srbomrzac Mihael Rot kaže da su dodatni uslovi koje SAD nameću tzv. Kosovu za ulazak u Savet Evrope nepravedni.
Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže da u ovom trenutku unutar Saveta Evrope „nema saglasnosti oko prijema tzv. Republike Kosovo u punopravno članstvo“, čega je, navodi, svestan i Aljbin Kurti zbog čega oteže za ispunjavanjem uslova koji su postavljeni pred Prištinu, dok se unutar SE ne oformi jedan, opšti, stav.
08.03.2024
10:14
Navela je da formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) jeste bio jedan od uslova za prijem, koji je napisan u izveštaju eminentnih pravnika na čelu sa poslanicom iz Grčke Dorom Bakojani.
"ZSO, vraćanje zemlje manastiru Dečani i eksproprijacija na severu 'Kosova'. Ko je 'Kosovu' i kosovskim vlastima rekao da je dovoljno samo da izvrše sudsku presudu 'Ustavnog suda Kosova' iz 2016. godine i da vrate zemlju manastiru Dečani ostaje nepoznanica. Mi naravno možemo da sumnjamo odakle je sve to poteklo, ali to ne može da bude ni jedini, ni glavni uslov za prijem 'Kosova' u Savet Europe", rekla je Grubješić.
Ako i sam premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kaže da je zemlja vraćena manastiru Dečani samo zbog prijema u Savet Europe, dodaje Grubješić, onda vrlo cinično zvuče objašnjenja da se tu radi o poštovanju vladavine prava.
Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke Vladimir Orlić poručuje da šef posmatračke misije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Stefan Šenah ne zna ni ko je dobio najviše glasova na izborima, koje je sam pratio.
29.02.2024
15:38
- Ako su hteli da poštuju vladavinu prava, tu sudsku odluku je trebalo da izvrše pre pet, šest ili sedam godina, a ne sada kada je opet aktualizovano pitanje članstva 'Kosova' u Savetu Europe - smatra Grubješić.
Podseća da je za 27. mart zakazana sednica vanrednog političkog komiteta (Komitet za političke poslove i demokratiju) i navodi da su danas svi članovi komiteta dobili pismo predsednika skupštine privremenih prištinskih institucija Gljauka Konjufce, u kome ih poziva da dođu u što većem broju, jer treba da se glasa za usvajanje preliminarnog nacrta mišljenja koje je Bakojani napravila o pitanju članstva tzv. Kosova u Savetu Evrope.
"Taj vanredni sastanak komiteta 27. marta ima samo jednu tačku dnevnog reda. To je statutarno mišljenje o aplikaciji za članstvo, koja je podneta 12. maja 2022. godine. Konjufca poziva članove komiteta, u suštini ovo je jedan vid pritiska na članove komiteta da dođu u što većem broju i da glasaju. Jer za glasanje u samom komitetu za nacrt preliminarnog mišljenja potrebna je polovina prisutnih članova", objasnila je Grubješić i dodala da je Konjufca zahvalio na ubrzanju procedure i da je saopštio da je tzv. Kosovo ispunilo po njima najvažniji uslov za članstvo.
Grubješić je ukazala da se stvorila atmosfera da odjednom ne važe drugi uslovi za prijem tzv. Kosova koje je u izveštaju navela Bakojani, već da je dovoljno da vrate zemlju manastiru Dečani.
- To niti je najvažniji, niti je jedini uslov koji 'Kosovo' treba da ispuni. Pošto Savet Evrope kao panevropska organizacija počiva na tri stuba, to su vladavina prava, ljudska prava i demokratija, 'Kosovo' ni po jednom od tih ne ispunjava kriterijume za članstvo - rekla je Grubješić.
Dodala je da će se, nakon što Komitet da svoje mišljenje o članstvu, koje će, kako navodi, po svoj prilici biti pozitivno, ono dalje uputiti Parlamentarnoj skupštini SE, koja ima svoje redovno zasedanje u Strazburu od 15. do 19. aprila.
Navela je da zemlje koje najviše guraju članstvo tzv. Kosova u Savet Evrope jesu zemlje koje su među prvima priznale jednostrano proglašenu nezavisnost 2008. godine, predvođene zemaljama Kvinte.
Grubješić je navela da tzv. Kosovo ne ispunjava ni merila za prijem koje sam Savet Evrope inače zadaje.
- Prvo, u statutu se kaže da članica može da postane bilo koja evropska država koja to želi. Pa upitna je i vrlo problematična sama ta ideja o državnosti 'Kosova'. Dobar deo sveta ne priznaje 'Kosovo' kao državu, ali i 12 članica Saveta Evrope ne priznaje 'Kosovo' kao državu. Drugo, ljudska prava, u korpus ljudskih prava spadaju i prava nacionalnih manjina. Da li 'Kosovo' zaista može da se pohvali dobrim rezultatima na tom planu? Da li Srbi sa Kosova i Metohije mogu da kažu da uživaju sva ljudska prava koja recimo nudi i omogućava i sam Savet Evrope? Naravno da ne - rekla je Grubješić.
Objašnjava da smo tako svedoci etnički motivisanih napada na Srbe i atmosfere u kojoj se Srbi sa KiM tretiraju kao strano telo koje treba da ode odatle, i podseća da se ne formira ZSO, koja bi bila garant kolektivnih prava Srba.
- Nema nijednog razloga da se ubrza procedura, a kamoli da se primi 'Kosovo' u Savet Evrope. Vrlo je cinično što su se mnogi uhvatili sad oko ove odluke oko vraćanja zemlje manastiru Dečani. 25 godina nakon prestanka sukoba i dalje je potrebno da vojnici Kfora čuvaju manastir Dečani. Pa zašto, od koga, ako je sve u redu, ako je sve kako valja, šta će tamo vojnici Kfora i zašto čuvaju naš manastir - istakla je Grubješić.
Kao treće merilo za prijem navodi stanje demokratije, objašnjavajući da demokratija znači da građani Kosova i Metohije srpske nacionalnosti mogu da glasaju na izborima u Srbiji, što im je uskraćeno od strane vlasti u Prištini.
Dodaje da ni politički komitet ni parlamentarna skupština ne donose odluke, već da donose mišljenja, dok odluku o članstvu može jedino da donese komitet ministara.
- Od 46 zemalja članica, prošli put kada je pokrenuta procedura za članstvo, u aprilu prošle godine, 'za' su glasale 33 zemlje, protiv je bilo sedam (jedna od njih Srbija) i pet je bilo uzdražanih. Da li će ove brojke ostati na budućem glasanju iste, to u ovom trenutku ne znam. Ne mislim da je neko promenio sada već mišljenje, ali ne isključujemo ni takvu mogućnost, nažalost - rekla je Grubješić.
Navela je da manevarski prostor za Srbiju postoji, iako nije veliki i da se razgovara sa zemljama koje se protive ovakvoj ubrzanoj proceduri za članstvo.
- Do sada su se sve članice u SE primale konsenzusom, nije bilo ni onih koji su bili protiv, ni onih koji su bili uzdržani. Po pitanju 'Kosova' konsenzus ne postoji, ali ako ne postoji konsenzus, onda se ide na odlučivanje dvotrećinskom većinom. To znači da bi i nakon tog eventualnog odlučivanja i glasanja Savet Evrope ostao podeljena organizacija. Mogim zemljama članicama, čak i onim koje su odavno priznale nezavisnost 'Kosova' se takav scenario ne dopada, da imaju podeljenu organizaciju koja ne može da napravi konsenzus po pitanju prijema nove članice. Dakle, postoji prostor, ali i dvotrećinska većina postoji već neko vreme, nije od juče - objašnjava Grubješić.
Smatra da bi bilo čudno da najmoćnije zemlje članice Saveta Evrope pređu preko svega o čemu je govorila i da ipak probaju na silu da uguraju tzv. Kosovo u članstvo u SE.
- 'Kosovu' je vrlo bitno da postane članica Saveta Evrope, jer bi im to otvorilo put ka članstvu u Evropskoj uniji. Kao što znamo, 'Kosovo' nije ni kandidat za članstvo u EU, nije čak ni u proceduri, jer je preduslov za sve to članstvo u Savetu Evrope. Njih, kao što znamo, najviše interesuje članstvo u NATO - zaključila je Grubješić.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga i osvedočeni srbomrzac Mihael Rot kaže da su dodatni uslovi koje SAD nameću tzv. Kosovu za ulazak u Savet Evrope nepravedni.
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, oglasio se o tome da je završena akcija spasavanja u Novom Sadu, ali i da je bilans nesreće 14 poginulih i troje povređenih.
U toku je akcija spasavanja dve osobe koje se nalaze ispod ruševina stare nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu sa kojima su pripadnici spasilačkih službi u neprestanom kontaktu!
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je osam ljudi nastradalo u nesreći izazvanoj urušavanjem stare nadstrešnice na novoj zgradi Železničke stanice u Novom Sadu.
Povodom tragedije koja se dogodila u Novom Sadu oglasio se i srpski patrijarh Porfirije. On je poslao snažnu i emotivnu poruku i izjavio saučešće porodicama žrtava.
Železnička stanica u Novom Sadu je ruinirana 2000-ih godina i od nekadašnjeg ponosa postala ruglo grada, naglašava magistar istorije Ljiljana Dragosavljević Savin.
Srbija je zavijena u crno posle tragedije koja se dogodila u Novom Sadu kada se na staroj železničkoj stanici u Novom Sadu srušila nadstrešnica i prema poslednjim informacijama ubila 14 ljudi.
Stalni predstavnik Ukrajine pri UN Sergij Kislica izneo je imena trojice generala koje je Severna Koreja uputila u Rusiju kako bi se uključili u sukob sa Ukrajinom.
Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da većina političara EU pogrešno shvata Rusiju i umesto toga projektuju svoju politiku i prioritete na Moskvu.
Bivši ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba tvrdi da je strani „prijatelj Ukrajine“ pozvao je ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da zapiše svoju poslednju volju u ranim fazama sukoba sa Rusijom.
Specijalna koordinatorka UN za Liban Žanin Heni-Plashart izjavila je danas da drevnim feničanskim gradovima Libana preti uništenje zbog sukoba sa Izraelom, i naglasila da ne može da se dozvoli gubitak libanske kulturne baštine.
Na protestu u jugoistočnom gradu Čatogramu oko 30.000 Hindusa je danas zatražilo da ih privremena vlada u Bangladešu zaštiti od talasa napada i uznemiravanja, kao i da se povuku optužnice protiv hinduističkih lidera, zbog organizovanja prethodnog protesta, preneli su mediji.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Samo mesec dana pred premijerno prikazivanje, autorska ekipa filma "Volja sinovljeva" obradovala nas je prvim zvaničnim trejlerom koji nam otvara vrata u potpuni umetnički spektal koji se godinama čekao.
Serija "Sablja" počinje sa emitovanjem ove subote 2. novembra na Prvom programu RTS. Ovaj politički triler od osam epizoda bavi se ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Riblja čorba je specijalitet na slavskoj trpezi. Njeno spremanje je za mnoge prava umetnost u kuvanju, a mi vam donosimo recept sa kojim sigurno nećete pogrešiti.
Borin prijatelj iz detinjstva i bubnjar u njegovom prvom bendu "Hermelini" Aco Dimitrijević otkrio je na grobu čuvenog muzičara da je jedan od najvećih hitova "Riblje čorbe" umalo završio kod popularne pevačice narodne muzike.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.