Poseta Vašingtonu uspešna, ne odustajemo od reformi i daljeg rasta - Siniša Mali saopštio sjajne vesti

Srbiju smo tokom Prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke predstavili na pravi način i dobili smo pohvale da je naša zemlja svetli primer kako treba voditi ekonomiju u teškim svetskim uslovima kriza, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, neposredno po povratku u Beograd.

Srbiju smo tokom Prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke predstavili na pravi način i dobili smo pohvale da je naša zemlja svetli primer kako treba voditi ekonomiju u teškim svetskim uslovima kriza, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, neposredno po povratku u Beograd.

On je istakao da je sa tog, najvažnijeg događaja u godini u ekonomskom svetu, na kome se razgovara sa čelnicima dve najvažnije međunarodne finansijske institucije, doputovao sa pozitivnim ocenama za Srbiju kojoj će MMF i u naredne dve godine nastaviti da pruža podršku u reformama, te da ove ili naredne godine, očekuje i formalno dobijanje investicionog rejtinga.

- Srbija se promenila i oni su to videli. Hoćemo i taj formalni pečat najvećih rejting agencija. Ne odustajemo od naše reformske agende, a MMF je odobrio produžetak aranžmana na još dve godine jer ima još toga što želimo da uradimo za Srbiju - rekao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, a nakon trodnevne radne posete Vašingtonu. 

On je istakao da je u Vašingtonu ocenjeno da se Srbija dobro bori sa krizom, da ostaje finansijski stabilna uz očuvanje rasta i svih makroekonomskih pokazatelja. Rekao je i da je konstatovano da je svetska ekonomija izbegla recesiju, ali da su sada stope rasta mnogo niže, dok Srbija, uprkos svim krizama, beleži stopu rasta prošle godine od 2,5 odsto, a u februaru ove godine 5,9 odsto, uz rast svih grana privrede. 

Kako je istakao, osim toga, među tri glavna zaključka skupa navedeno je i da različite zemlje različito prolaze kroz krizu, te da u srednjem roku i dalje postoje rizici da, zbog svetskih konflikata, može da dođe do dodatnog ekonomskog usporavanja. 

- Nama rastu sve privredne grane i naš rast je baziran na izvozu i investicijama za razliku od razvijenijih zemalja - rekao je Mali i ukazao na činjenicu da je pre 11 godina srpski izvoz roba i usluga bio 11 milijardi evra, dok danas dostiže 41 milijardu evra koliko je iznosio prošle godine, što je četvorostruko više. 

On je istakao da se Srbija dobro izborila sa početnom krizom koju je izazvala pandemija korona virusa od kada je, sa devet milijardi evra pomogla privredu i građane, te da, uprkos svim izazovima, srpska ekonomija nastavlja da raste. 

Ministar finansija je preneo reči čelnice MMF-a Kristaline Georgijeve koja je istakla način očuvanja srpskog javnog duga koji danas iznosi 47,6 odsto BDP-a, dok je svetski prosek 93 odsto BDP-a. 

Kako je rekao, od 2019. do 2023. svetski javni dug je narastao sa 84 na 93 odsto BDP-a, dok je prosek zaduženja evrozone oko 89 procenata. 

- To dovoljno govori o tome kako vodimo računa o svakom dinaru - naveo je Mali.
 
On je rekao da je u Americi predstavio srpske ekonomske rezultate, pre svega smanjenje nezaposlenosti na 9,1 odsto u odnosu na nekadašnjih 25,9 odsto, rekordnu zaposlenost od 50,5 odsto, deficit budžeta od 2,2 odsto uprkos planiranom manjku od 3,3 odsto. 

- Sve to vide čelnici MMF-a. Georgijeva nas je nazvala svetlim primerom kako treba voditi ekonomiju u teškim uslovima i da smo zasluženo tu gde jesmo - rekao je ministar finansija. 

Istakao je i da to ne znači da je sve idealno, te da Srbija neće stati sa reformama koje je očekuju, pre svega, javnih preduzeća, Poreske uprave i nastavak povećanja konkurentnosti i atraktivnosti srpske privrede. 

Potpredsednik vlade je naglasio da je na sastancima predstavljeno i da je sa 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija prošle godine, Srbija rekorder u regionu budući da se više od 60 odsto regionalnih investicija slilo u našu zemlju. 

Daljem rastu doprineće, kako smatra, definisani program „Skok u budućnost - Srbija 2027“, koji je, ocenio je, velika šansa za ceo region.

- Dalja velika ulaganja će nas dovesti do željenog proseka plata od 1.400 evra i penzija i minimalne zarade od po 650 do 2027. godine. To je ogromna razlika od Srbije 2012. godine kada je bila na ivici bankrota - naglašava potpredsednik Vlade Srbije. 

Naša zemlja se, istakao je Mali, na pravi način izborila sa izazovima, a projekcije su da će u srednjem roku, uz nastavak reformi, nastaviti da raste budući da imamo izvore ekonomskog rasta. 

- Kada sa investicionim kreditnim rejtingom uđemo u grupu najboljih ekonomija to će značiti jeftinije izvore finansiranja, veći podstrek za investicije, zapošljavanje, nova radna mesta, posledično bolje plate. Time dajete sliku stabilne ekonomije - zaključio je Siniša Mali.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.