Srbiju smo tokom Prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke predstavili na pravi način i dobili smo pohvale da je naša zemlja svetli primer kako treba voditi ekonomiju u teškim svetskim uslovima kriza, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, neposredno po povratku u Beograd.
Srbiju smo tokom Prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke predstavili na pravi način i dobili smo pohvale da je naša zemlja svetli primer kako treba voditi ekonomiju u teškim svetskim uslovima kriza, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, neposredno po povratku u Beograd.
On je istakao da je sa tog, najvažnijeg događaja u godini u ekonomskom svetu, na kome se razgovara sa čelnicima dve najvažnije međunarodne finansijske institucije, doputovao sa pozitivnim ocenama za Srbiju kojoj će MMF i u naredne dve godine nastaviti da pruža podršku u reformama, te da ove ili naredne godine, očekuje i formalno dobijanje investicionog rejtinga.
- Srbija se promenila i oni su to videli. Hoćemo i taj formalni pečat najvećih rejting agencija. Ne odustajemo od naše reformske agende, a MMF je odobrio produžetak aranžmana na još dve godine jer ima još toga što želimo da uradimo za Srbiju - rekao je Mali gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, a nakon trodnevne radne posete Vašingtonu.
On je istakao da je u Vašingtonu ocenjeno da se Srbija dobro bori sa krizom, da ostaje finansijski stabilna uz očuvanje rasta i svih makroekonomskih pokazatelja. Rekao je i da je konstatovano da je svetska ekonomija izbegla recesiju, ali da su sada stope rasta mnogo niže, dok Srbija, uprkos svim krizama, beleži stopu rasta prošle godine od 2,5 odsto, a u februaru ove godine 5,9 odsto, uz rast svih grana privrede.
Kako je istakao, osim toga, među tri glavna zaključka skupa navedeno je i da različite zemlje različito prolaze kroz krizu, te da u srednjem roku i dalje postoje rizici da, zbog svetskih konflikata, može da dođe do dodatnog ekonomskog usporavanja.
- Nama rastu sve privredne grane i naš rast je baziran na izvozu i investicijama za razliku od razvijenijih zemalja - rekao je Mali i ukazao na činjenicu da je pre 11 godina srpski izvoz roba i usluga bio 11 milijardi evra, dok danas dostiže 41 milijardu evra koliko je iznosio prošle godine, što je četvorostruko više.
On je istakao da se Srbija dobro izborila sa početnom krizom koju je izazvala pandemija korona virusa od kada je, sa devet milijardi evra pomogla privredu i građane, te da, uprkos svim izazovima, srpska ekonomija nastavlja da raste.
Ministar finansija je preneo reči čelnice MMF-a Kristaline Georgijeve koja je istakla način očuvanja srpskog javnog duga koji danas iznosi 47,6 odsto BDP-a, dok je svetski prosek 93 odsto BDP-a.
Kako je rekao, od 2019. do 2023. svetski javni dug je narastao sa 84 na 93 odsto BDP-a, dok je prosek zaduženja evrozone oko 89 procenata.
- To dovoljno govori o tome kako vodimo računa o svakom dinaru - naveo je Mali.
On je rekao da je u Americi predstavio srpske ekonomske rezultate, pre svega smanjenje nezaposlenosti na 9,1 odsto u odnosu na nekadašnjih 25,9 odsto, rekordnu zaposlenost od 50,5 odsto, deficit budžeta od 2,2 odsto uprkos planiranom manjku od 3,3 odsto.
- Sve to vide čelnici MMF-a. Georgijeva nas je nazvala svetlim primerom kako treba voditi ekonomiju u teškim uslovima i da smo zasluženo tu gde jesmo - rekao je ministar finansija.
Istakao je i da to ne znači da je sve idealno, te da Srbija neće stati sa reformama koje je očekuju, pre svega, javnih preduzeća, Poreske uprave i nastavak povećanja konkurentnosti i atraktivnosti srpske privrede.
Potpredsednik vlade je naglasio da je na sastancima predstavljeno i da je sa 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija prošle godine, Srbija rekorder u regionu budući da se više od 60 odsto regionalnih investicija slilo u našu zemlju.
Daljem rastu doprineće, kako smatra, definisani program „Skok u budućnost - Srbija 2027“, koji je, ocenio je, velika šansa za ceo region.
- Dalja velika ulaganja će nas dovesti do željenog proseka plata od 1.400 evra i penzija i minimalne zarade od po 650 do 2027. godine. To je ogromna razlika od Srbije 2012. godine kada je bila na ivici bankrota - naglašava potpredsednik Vlade Srbije.
Naša zemlja se, istakao je Mali, na pravi način izborila sa izazovima, a projekcije su da će u srednjem roku, uz nastavak reformi, nastaviti da raste budući da imamo izvore ekonomskog rasta.
- Kada sa investicionim kreditnim rejtingom uđemo u grupu najboljih ekonomija to će značiti jeftinije izvore finansiranja, veći podstrek za investicije, zapošljavanje, nova radna mesta, posledično bolje plate. Time dajete sliku stabilne ekonomije - zaključio je Siniša Mali.
Ministar finansija Siniša Mali bio gost je Jutarnjeg dnevnika RTS gde je govorio o sastancima sa čelnim ljudima svetske ekonomije, a koje je imao u Vašingtonu tri dana. Takođe, ministar je otkrio da je Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva istakla da je Srbija svetli primer kako treba voditi ekonomiju u ovim teškim uslovima.
Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali sastao se u Vašingtonu, na kraju trodnevnog učešća na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, sa direktorkom MMF Kristalinom Georgijevom i istakao da će naša zemlja produžiti sporazum sa tom međunarodnom finansijskom institucijom na još najmanje dve godine.
Kaže se da se stvari bolje vide i razumeju sa distance. Ja sam evo preko okeana, i čak i odavde mi sve što priča Dušan Nikezić i dalje zvuči podjednako, hajde da kažem, “nepametno”, napisao je danas Siniša Mali na Fejsbuku.
Ministar finansija Siniša Mali podelio je na svom Instagram nalogu snimak iz Vašingtona nakon drugog dana uspešne posete ovom gradu i brojnim važnim sastancima na kojima je, kako kaže, prepoznata snaga srpske ekonomije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ministar finansija Siniša Mali bio gost je Jutarnjeg dnevnika RTS gde je govorio o sastancima sa čelnim ljudima svetske ekonomije, a koje je imao u Vašingtonu tri dana. Takođe, ministar je otkrio da je Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva istakla da je Srbija svetli primer kako treba voditi ekonomiju u ovim teškim uslovima.
Dok se preko tajkunskih medija lažno predstavljaju kao nekakva hrabra "studentska lista" koja menja Srbiju, blokaderi su na prvom ozbiljnom testu i pred kamerama Informera pokazali svoje pravo, preplašeno lice.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Od upokojenja starca Tadeja Vitovničkog 2003. godine, njegov grob u Manastiru Vitovnica postao je mesto hodočašća, a među vernicima se proširilo verovanje da njegove molitve donose isceljenje, utehu i pomoć onima koji mu se obraćaju sa verom.
Više od 1.500 plovila sa oko 20.000 učesnika danas je zaplovilo Drinom od Perućca do Rogačice, u okviru centralnog događaja 32. Drinske regate, jedne od najvećih turističko-zabavnih manifestacija u Srbiji.
Ekspo karavan, kojim počinje predstavljanje specijalizovane izložbe Ekspo 2027 građanima širom Srbije, danas je stigao u Trstenik, prvu stanicu na turneji koja će u narednim mesecima obići više od 30 gradova i opština.
Dežurni javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu odredio je zadržavanje do 48 sati M.K. (21) i V.S. (21) zbog sumnje da su u strogom centru Beograda na Trgu republike brutalno napali i teško povredili dve osobe, među kojima je i jedan maloletnik.
Nesvakidašnji slučaj, prema nezvaničnim tvrdnjama građana, dogodio se u Kragujevcu kada je došlo do spora između vlasnika poslovnog prostora i zakupca, a koji je završio policijskom intervencijom i zabranom prilaska.
Pripadnici saobraćajne policije zaustavili su državljanina Iraka (40) koji je na auto-putu kod Pirota vozio brzinom od 241 kilometara na čas, na putu gde je ograničenje brzine 130 kilometara na čas.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu donelo je naredbu o sprovođenju istrage protiv P. J., O. M. i još jednog lica koje se nalazi u bekstvu, zbog sumnje da su učestvovali u brutalnom napadu na grupu mladih u novosadskom parku, u večernjim časovima 15. jula 2026. godine.
M. K. (21) i V. S. (21) iz Beograda uhapšeni su zbog sumnje da su 10. jula izvršili krivično delo nanošenje teške telesne povrede na štetu maloletnika.
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je izvela napade na ciljeve povezane sa američkom vojskom u Jordanu, kao i na naftnu infrastrukturu u Kuvajtu, u okviru nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Rusija bi trebalo da izvede udare na zemlje NATO-a koje otvoreno snabdevaju Kijev oružjem, izjavio je predsednik Čečenije Ramzan Kadirov, prenose RIA Novosti.
Katarina Vićentijević koja je stekla slavu ulogom Zagorke Zaze Patrnožić u seriji "Srećni ljudi" prisetila se saradnje sa kolegom Danilom Lazovićem koji je u pomenutoj komediji igrao Šćepana Šćekića.
Slavni holivudski vizionar Kristofer Nolan skoro ceo život sanja da snimi film uz pomoć revolucionarne IMAX tehnologije i da na velikom platnu oživi mitsku priču o kralju Itake, jedinom smrtniku koji je uspeo da nadmudri i porazi moćne bogove sa Olimpa.
U popularnoj srpskoj seriji "Selo gori, a baba se češlja", koja je osvojila srca gledalaca širom Balkana, mnogi nisu ni primetili da su originalne uloge bile napisane za potpuno drugačije glumce.
Kineski startap za veštačku inteligenciju, Munšot, predstavio je danas novi model Kimi K3 sa 2,8 biliona parametara, za koji tvrdi da je najveći sistem veštačke inteligencije otvorenog koda na svetu i koji po performansama parira najnaprednijem američkom modelu Fejbl kompanije Antropik.
Pakovanje za avion često prati strah od prosute kozmetike u koferu. Uz nekoliko jednostavnih trikova možete sprečiti neprijatna iznenađenja bez dodatnih troškova.
Pevačica Biljana Bilja Jevtić ogolila je dušu i podelila najbolniji emotivni trenutak iz svoje prošlosti - gubitak majke koji ju je zadesio u trenucima kada je bila miljama daleko od kuće.
Reper Dragomir Despić Desingerica otkrio je detalje hapšenja u Crnoj Gori i otkrio kako je priveden odmah nakon nastupa i da je u pritvoru bio do pet ujutru.
Grčka i Turska tradicionalno su među omiljenim izborima Srba, ali i javnih ličnosti koje za odmor traže savršen spoj luksuza, privatnosti i dobrog provoda.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.