Carlo Bozzola nije predstavljao UN u BiH

U tekstu objavljenom pod naslovom "Visoki predstavnik UN za vreme rata u BiH: Veliki broj sahranjenih u Srebrenici donesen iz drugih gradova i sela (FOTO)" nakon analize raskrinkavanje.ba ukazano nam je na manipulisanje činjenicama.

Na portalu je objavljen tekst o Karlu Bozoli u kojem je manipulisano činjenicama o obimu zločina i broju ubijenih u Srebrenici, poričući da je reč o civilnim žrtvama i zarobljenicima, a koji takođe nije bio ni visoki predstavnik UN u toku rata u BiH. 

U tekstu ispravljamo netačne tvrdnje i izvinjavamo se čitaocima.

Karlo Bozola, koji je u spornom tekstu predstavljen kao visoki predstavnik UN tokom rata u BiH, a što nije bio.

Ispravka: Na osnovu sprovedenih analiza, utvrđeno je da na internetu gotovo da nema relevantnih informacija o osobi imena Carlo Bozzola, posebno onih o njegovom angažmanu za vreme rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Ovome takođe u prilog ide i činjenica da je u intervju za televiziju M 13. maja objavljen videosnimak intervjua s Carlom Bozzolom. Novinar je Bozzolu tada predstavio kao "visokog predstavnika UN-a" u BiH tokom rata, no na pitanje da pojasni svoju ulogu tokom boravka u BiH, Bozzola nije precizirao nikakvu povezanost s ovom organizacijom. Bozzola je zapravo govorio o svom humanitarnom radu po bivšoj Jugoslaviji u vreme ratova, ali i ulozi posrednika u omogućavanju razmene zarobljenika u Bosni i Hercegovini.

U izdanju italijanskih novina L’Unita od 24. novembra 1994. godine se Carlo Bozzola spominje kao saradnik Roberta Tanfanija iz Međunarodne federacije za ljudska prava. Bozzola se spominje kao posrednik između Atifa Dudakovića i Ratka Mladića koji je saopštio da su dvojica generala “bili voljni da postignu mirovni sporazum ili barem primirje” u okolini Bihaća te da je volonter u humanitarnoj misiji Međunarodne asocijacije solidarnosti iz Trsta.

Dostupni podaci Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini ne ukazuju na bilo kakvo angažovanje osobe po imenu Carlo Bozzola u svojstvu navedenom iznad.

Inače, on je naveo da je u Srebrenici po šumama stradalo oko 1100 civila Muslimana, jer su bili naoružani, i odgovarali su na napade, ali je bilo i onih koji su kao nenaoružani takođe stradali, njih još oko 250 oko Srebrenice za tri godine, a vojnika Muslimana oko 2500 do 2800 do kraja rata. Svi ostali sahranjeni – doneseni su iz drugih gradova i sela. 

Ispravka: Ovo predstavlja manipulisanje činjenicama jer je zločin u Srebrenici okvalifikovan kao genocid u presudama koje su izrečene u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnom sudu pravde i Sudu Bosne i Hercegovine. Za zločine u Srebrenici do sada je osuđeno 50 osoba, sudski potvrđeno broj ubijenih je 8.372, a ne 3.000 kako je navodno rekao Bozola, poričući da je reč o civilnim žrtvama i zarobljenicima

Takođe, od 20 presuda Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju za zločine u Srebrenici, njih sedam uključuje presude za genocid.

– Ovo je katastrofa za muslimane jer odmah posle toga otvaraju rane sa Hrvatima. Sami će sebi otvoriti problem, a međunarodna zajednica će im okrenuti leđa. U Italiji se već dolazi do istine i počinju drugačije da razmišljaju – rekao je Bozola, a prenosi Srna.

Na osnovu ovih izjava, ispravili smo tekst jer tvrdnja da je Carlo Bozzola bio visoki predstavnik UN-a u Bosni i Hercegovini za vreme rata, objavljena u saopštenju Demokratske narodne partije i na Facebook profilu crnogorskog političara Milana Kneževića predstavlja lažnu vest. Takođe, tvrdnje o broju ubijenih, odnosno o žrtvama sahranjenim u Potočarima, koje je Bozzola iznio u pismu, a potvrdio u televizijskom intervjuu, bez navođenja utvrđenih činjenica o zločinima u julu 1995. godine jesu manipulisanje činjenicama.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.