Francuska počinje da iskopava litijum! Novi projekat rudnika: Može da zadovolji tražnju za 700.000 električnih vozila!

Jedan od najvećih evropskih projekata rudnika litijuma, predvođen grupom Imeris u Alijeu, pridružio se listi „projekata od velikog nacionalnog interesa“, što je sinonim za ubrzane procedure implementacije, prema uredbi objavljenoj u nedelju 7. jula u Službenom listu, piše francuski Mond.

Novi projekat rudnika litijuma u centralnoj Francuskoj - Auvergne - najavio je otvaranje 2028. godine, nakon sto ga je Francuska proglasila projektom od nacionalnog značaja. 

Ovaj projekat otvaranja rudnika litijuma u ​​Ešasijeru deo je strategije koju je uspostavila Francuska da bi se oslobodila zavisnosti od uvoza plemenitog metala, posebno iz Kine. Proizvodnja litijumskih baterija za električne automobile je ključni element energetske tranzicije, dok će termo vozila biti zabranjena za prodaju u Evropskoj uniji od 2035. godine.

Prema Imerisu, projekat pod nazivom Emili ima za cilj da od 2028. proizvede litijum neophodan za proizvodnju baterija za više od 700.000 vozila tokom dvadeset pet godina. Javna debata pokrenuta u martu o ekološkim i socio-ekonomskim uticajima projekta mora da se završi 31. jula, saopštila je Nacionalna komisija za javnu raspravu (CNDP).

Otvaranje 500 direktnih i 1.000 indirektnih radnih mesta

Imeris procenjuje da bi njegov projekat, opisan kao "najveći rudarski projekat u kontinentalnoj Francuskoj za više od pola veka" , stvorio 500 direktnih poslova i 1.000 indirektnih poslova.

Status "projekta od velikog nacionalnog interesa", stvoren zakonom o zelenoj industriji iz oktobra 2023, omogućava industrijskim projektima od značaja za ekološku tranziciju ili nacionalni suverenitet da imaju koristi od mera ubrzanja ili administrativnih izuzeća.

U svetu je 2022. godine 47% iskopanog litijuma dolazilo iz Australije - prodato uglavnom kineskim prerađivačkim kompanijama - 30% iz Čilea i 15% iz Kine. 

U maju je Međunarodna agencija za energiju (IEA), koja je rekla da se plaši „tenzija“ u vezi sa globalnim snabdevanjem mineralima i metalima neophodnim za energetsku tranziciju, podstakla povećanje investicija u rudarstvo kako bi planeta mogla da ograniči svoje zagrevanje na 1,5 stepeni do kraja veka.