Detaljna analiza o oduzimanju nadležnosti Republici Srpskoj: Dokument koji pokazuje kako se ruši Dejtonski sporazum!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas tokom obraćanja javnosti da je pripremljena analiza o oduzimanju nadležnosti Republici Srpskoj kroz narušavanje Dejtonskog sporazuma.

- Kao što su radili nama sa Briselskim sporazumom. Bićete iznenađeni sa kolikom pažnjom su rušili Dejtonski sporazum da bi rušili Srpsku. Zašto im smeta Srbija, jer poštuje Dejton. Zato sam kriv ja i pomirio sam se sa tim. Srećan sam ne samo zato jer sam mogao da budem na strani mnogostradalnog srpskog naroda i bošnjačkog, što posvećujemo pažnju Bošnjacima - rekao je Vučić.

Vučić je podelio novinarima dokument, a pogledajte šta piše u detaljnoj analizi oduzimanju nadležnosti Republici Srpskoj:

Analiza o oduzimanju nadležnosti Republici Srpskoj

I Uvod

Ustav Bosne i Hercegovine (BiH) nie nastao kao rezultat političko-institucionalnog usaglašavanja i proglašenja u organima vlasti BiH, već je sadržan u Aneksu 4 međunarodno pravnog dokumenta - Dejtonskom sporazumu. Članom 3.3.a Ustava BiH utvrđena je podela ovlašenja između institucija BiH i entiteta primenom pretpostavke nadležnosti u korist entiteta, na način da sve državne funkcie i ovlašenja koja Ustavom nisu izričito data institucijama BiH pripadaju entitetima u korist Republike Srpeke i FBiH. Imajući u vidu da je Ustav BiH deo međunarodnog ugovora (Detonskog sporazuma), na njega se primenjuju odredbe "Bečke konvencie o pravu međunarodnih ugovovora" koja predviđa da Ustav BiH (Aneks 4) može da se menja samo aneksima koje sporazumno zaključe strane potpisnice. S obzirom da je Republika Srpska strana potpisnica jedanaest Aneksa Dejtonskog sporazuma, uklučujući i Aneks 4, promena Ustava BiH ne sme da se dogodi bez saglasnosti ovog entiteta.

U članu IlI stav 5 Ustava BiH regulisane su i "dodatne nadležnosti" na osnovu čega BiH može da preuzme nadležnosti entiteta u onim stvarima u kojima se o tome postigne saglasnost entiteta, a koje su potrebne za očuvanje suvereniteta, teritorialnog integriteta, političke nezavisnosti i međunarodnog subjektiviteta BiH, a što će biti od značaja za razmatranje odeljka o prenosu nadležnosti sporazumima između entiteta. Takođe, istom tačkom data je i mogućnost osnivanja dodatnih institucija za potrebe vršenja dodatnih nadležnosti.

Od stupanja na snagu Dejtonskog sporazma, odlukama nenadležnih organa i političkim sporazumima izmenu entiteta koji su postizani pod pritiskom, faktički su menjani kako način funkcisanja tako i struktura BiH, što će pre svega za posedicu imalo prenos velikog broja nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH.

Ne uzimazući u obzir odredbe Ustava BiH, ni Ustava Republike Srpske, nadležnosti su sa Republike Srpske prenošene na nivo BiH, na sledeće načine: (1) Odlukama visokog predstavnika (2) Odlukama Ustavnog suda BiH (3) Usvazanjem zakona u Parlamentarnoj skupštini BiH i donošenjem podzakonskih akata Saveta ministara i drugih organa na nivou BiH gde ne postoi izričita nadležnost BiH (4) Uslovlavanjem od strane međrunarodnih organizacijіa i organa Evropske unije. Dodatno, u godinama nakon potpisivana Dejtonskog sporazuma, dva entiteta su pod pritiskom Kancelarije visokog predstavnika (OHR), postigla i nekoliko političkih sporazuma u kojima su dali saglasnost da BiH vrši dodatne nadležnosti. Doneto je ukupno 114 odluka (lista u dodatku Informacijіe) kojima je sa nivoa Republike Srpske na nivo Bosne i Hercegovine preneto 83 nadležnosti.

II Prenos nadležnosti odlukama VP za BiH

Funkcija visokog predstavnika za BiH (VP) uspostavlena je 1995. godine Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma koji se odnosi na civilnu primenu Dejtonskog sporazuma. VP je zadužen za nadgledanje sprovođenja mirovnog rešenja i koordinaciju aktivnosti civilnog društva i organizacija. Ipak, tzv. "bonska ovlašćnja" (usvojena na Savetu za implementaciju mira u Bonu 1997. godine) poslužila su VP kao osnov za nametanje zakona, smenivanje izabranih funkcionera i pojedinaca koje obavljaju javnu službu.

Oduzimanju nadležnosti Republici Srpskoj u najvećoj meri je doprineo Pedi Ešaun (od maja 2002. do januara 2006. na poziciji BP) koji je svojim odlukama nivou BiH dodelio nadležnosti iz važnih oblasti finansija i monopola sile. Reformski proces "izgradnje države" koji je P. Ešdaun sprovodio podrazumevale su: oporezivanje (kreiranje posebnog državnog tela za uporedno oporezivanje koje bi prikupljalo i distribuiralo većinu poreza), pravosuđe, odbranu (kako bi se centralizovali upravljanje entitetskim oružanim snagama) i policija.

a) Oduzimanьe nadležnosti iz oblasti finansiza odlukama VP

- Na osnovu odluke VP usvojen je Zakon o Savetu ministara BiH kojim je osnivano Ministarstvo finansiza i trezora, iako u oblasti finansija nije došlo do promena u ustavnim nadležnostima entiteta i BiH. Ministarstvo finansija i trezora je u okviru svoje nadležnosti počelo da obavlja i fiskalne poslove koji prema Ustavu BiH nisu u nadležnosti institucia BiH, a dotadašnji ministar trezora postaje ministar finansija i trezora;

- Početkom 1997. godine, započet je prenos nadležnosti u oblasti fiskalne politike, osturaja, duga i stranih ulaganja na način da je od strane Kancelarije visokog predstavnika za BiH, Savetu ministara predat Paket zakona za brzi početak tzv. "Biltov paket za brzi početak". Ovaj paket je obuhvatao: Zakon o spoljnotrgovinskoj politici, Zakon o varinskoj politici, Zakon o
spoljnom dugu, Zakon o carinskoj tarifi i Zakon o politici direktnih stranih ulaganja;

- VP Kristijan Švarc Šiling je 2007. godine nametnu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemu indirektnog oporeznimanja u u BiH kojim іs utvrđeno da prioritet u finansiranju međnarodne obaveze BiH, zatim Budžet institucia BiH, zatim Brčko Distrikt kome je određen fiksan koeficijent raspodele, pa se tek onda preostala sredstva raspoređuju entitetima. Pre nametanja ovog Zakona, a u skladu sa Ustavom BiH entiteti su doznačavali sredstva za finansiranje institucia BiH.

6) Oduzimanje naležnosti iz oblasti bezbednosti odlukama VP

- Na osnovu Odluke visokog predstavnika usvojen je Zakon o Savetu ministara, na osnovu ko je u sastav SM uklučen i ministar bezbednosti;

- U decembru 2003. godine VP je predložio Parlamentarnoj skupštini BiH usvajanje Zakona o obaveštajno-bezbedonosno agenciji BiH. Ovim Zakonom je predviđeno i stavljanje van snage entitetskih zakona, pre svega Zakona o obaveštajno-bezbedonosnoj službi R. Srpske. Na ta način je onemoguena funkcionalna zaštita ustavnog poretka R. Srpske;

- Odlukom visokog predstavnika za BiH iz 2000. godine nametnut je Zakon o državnoj graničnoj službi BiH kojim je formirana Granična služba i odrebene njene nadležnosti. Državna granična služba BiH formirana je u sastavu Ministarstva civilnih poslova, a zatim Ministarstva bezbednosti BiH;

> Na osnovu ovog Zakona došlo je do preuzimanja graničnih prelaza ukidavljem Policijskih stanica za kontrolu prelaska državne granice Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, a ekskluzivno pravo na izbor kadrova angažovanih na graničnim prelazima dobila je Državna granična služba.

v) Oduzimanje nadležnosti u oblasti pravosudnog sistema

- VP je nametnuo i Zakon o sudu Bosne i Hercegovine koji je stupio na snagu 05. decembra 2000. godine. Sud BiH počeo je sa radom 2002. godine kada je odlukom VP imenovano prvih sedam sudija;

- Odlukom VP Volfganga Petriča o donošenju Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske ukinuti su Visoki sudski savet i Visoki tužilački savet Republike Srpske. Istim Zakonom potpuno je oduzeto pravo Narodno skupštini Republike Srpske da bira i razrešava sudije i predsednike sudova, jane tužioce i zamenike javnih tužilaca. Donošenju ovog Zakona prethodila je Odluka visokog predstavnika Volfganga Petriča o amandmanima na Ustav Republike Srpske;

- Visoki predstavnik je uspostavio i potpuno novi Visoki sudski i tužilački savet na nivou BiH.

III Prenos nadležnosti odlukama Ustavnog suda BiH

Na značane promene dejtonske strukture BiH u velikoj meri je uticao i Ustavni sud BiH, na čiji rad VP ima presudan uticaj:

- Ustavni sud BiH je preglasavanjem usvoijo "Odluku konstitutivnosti Bošnjaka, Srba i Hrvata na prostoru cele Bosne i Hercegovine", a ne na teritoriji entiteta kako je propisao Ustav BiH regulišući izbor srpskog člana Predsedništva u R. Srpskoj, a boškačkog i hrvatskog člana u FBiH, kao i spekih delegata iz R. Srpske u Dom naroda, odnosno bošnjačkih i Hrvatskih iz FBiH u taj Dom na nivou BiH. Sporna "odluka o konstutivnosti" poslužila je kasnije za brojna nametanja amadmana na Ustave entiteta i do brojnih neustavnih zakona. Posebno je bila štetna po Hrvate u BiH, jep ih je dekonstitituisala u FBiH oduzimajući im politički značaj, ostavljazući ih u nepovoljan položaj u odnosu na većinski Bošnjake. FBiH je time faktički postala bošnački entitet, je su hrvatski poslanici preglasavani u Federalnom Parlamentu, a Hrvatski ministri u Federalnoj Vladi;

- Ustavni sud BiH je preglasavanjem proglasio ustavnim Zakon o formiranu suda BiH koji je nametnuo VP V. Petrič, a što je razvodnilo ustavnu podelu nadležnosti na osnovu koje je na nivou BiH postojao samo Ustavni sud kao specifična pravosudna institucija, a sve ostale pravosudne nadležnosti pripadale su entitetima;

- Ustavnog suda BiH je 2020. godine doneo odluku o neustavnosti Zakona o poljoprivrednom zemljištu R. Srpske, u kojoj ce ustanovljava da poljoprivredno zemljište "koje nikom ne pripada"
postaze vlasništvo BiH, a ne entiteta R. Srpske.

IV Prenos nadležnosti sporazumima između entiteta

Pravni osnov prenosa nadležnosti sa entiteta na državni nivo na osnuvu sporazuma između entiteta sadržan je u Ustavu BiH. Ustavom je propisano da će BiH (državni nivo) preuzeti "nadležnosti i za druge poslove" o kojima se entiteti dogovore. Ipak, sporazumi koje zaključe dva entiteta, sami po sebi ne predstavljaju amandmane na Ustav BiH, niti se na taj način Ustav može menjati ili dopunjavati. To je potvrđeno i odlukom Ustavnog suda BiH iz 2006. godine koji je odlučio da međuentitetski sporazumi nisu deo Ustava BiH. U R. Srpskoj su prisutna tumačenja da ukoliko "nadležnost BiH za druge poslove" predmet dogovora dva entieta, državi nivo gubi pravo nadležnost nad tim pitanjima. Ne postoje odredbe Ustava BiH koje propusuđu da je saglasnost
vlade jednog entiteta na nadležnost BiH nad određenim pitanjem trajna i obavezujća po buduće vlade tog entiteta. Na osnovu ovog tumačenja sporazumi između entieta su u po svojo prirodi politički dogovori, a ne ustavne izmene, iz čega proističe da svaki entitet ima pravo da se iz
njih povuče.

- FBiH i R. Srpska potpisale su Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane (2005. godine, prema dostupnim informacijіama). Na osnovu navedenog Sporazma, usvojen je poseban Zakon o odbrani BiH, koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine i Zakon o službi oružanih snaga BiH. U januaru 2006. godine ukinuta su entitetska ministarstva odbrane i vojske, te su zaposleni Ministarstva odbrane FBiH i Ministarstva odbrane R. Srpske nastavile svoj rad u okviru MO BiH.

-  Sporazum o osnivanju Visokog sudskog i tužilačkog veća potpisali su 11. marta 2004. godine predsednici vlada oba entiteta.