Molerska četka, tramvaj, izbušene gume i toalet umalo kobni! Ovako su pokušali da ubiju kralja, Tita, Slobu i Đinđića

Nekoliko vladara sa naših prostora, što srpskih, što jugoslovenskih, kraljeva, kneževa i premijera nije preživelo atentat. Knez Mihailo Obrenović ubijen je 1868. godine, srpski kralj Aleksandar Obrenović 1903, jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević 1934 i premijer Srbije Zoran Đinđić 2003. godine.

Milan Obrenović se davio u fekalijama, Aleksandra Karađorđevića i premijera Zorana Đinđića vrebali su moleri, Tita pokušali da "obezglave" tramvajem, ali je mogao da strada i od ubica koji su se prerušavali u sveštenike, predsedniku Slobodanu Miloševiću bušili su gume...

Neuspelih atentata je bilo mnogo, bukvalno se ne mogu izbrojati, ali neki od njih izdvajaju se po svojim bizarnostima. Ovo su neki od najbizarnijih atentata u srpskoj istoriji.

Milan Obrenović se "davio" u fekalijama

Srpski vladar koji je preživeo najveći broj pokušaja atentata u našoj istoriji bio je knez, kasnije kralj Milan Obrenović.

Najbizarniji pokušaj ubistva preživeo je 6. oktobra 1871. godine u Smederevu kada se umalo nije udavio u fekalijama poljskog nužnika koji se raspao pod njegovom težinom.

Iz jame pune fekalija spasen je pukom srećom jer je otišao naoružan u nužnik, te je pucao iz pokvašenog pištolja i tako dozvao pomoć. Ovaj atentat je nazvan "Smederevski nameštaj".

Drugi slučaj je bio mnogo ozbiljniji po Milana Obrenovića.

Foto: Wikipedia

Desetak godina kasnije, samo nekoliko meseci nakon što je proglašen za kralja, po povratku iz Beča 1882. godine, došao je do Saborne crkve, kada je na njega pucala Ilka Marković, udovica pukovnika Jevrema Markovića, koji je, po Obrenovićevom nalogu, streljan četiri godine ranije zbog učešća u Topolskoj buni.

Srećom po Milana, Ilka nije bila vična oružju, i ako je bila na samo desetak metara od njega, promašila je i vrlo brzo je razoružana.

Ivanjdanski atentat dogodio se nakon njegove abdikacije, 1899. godine. Dok se vozio kočijama, na njega je pucao bivši vatrogasac Đuro Knežević. I ovog puta Milan nije ni okrznut.

Obrenoviće bacili kroz prozor

Kralja Srbije Aleksandra Obrenovića i njegovu suprugu Dragu Mašin ubili su mladi oficiri 1903. godine.

Zaverenicima je navodno smetala lažna trudnoća Drage Mašin, pa su 1903. godine, malo posle ponoći krenuli u potragu kraljevskog para po dvoru. Potraga je trajala preko dva sata, a u kraljevskoj spavaćoj sobi nisu zatekli nikoga.

Postoje dve verzije ovog ubistva.

Prva je da su oficiri došli u kraljevsku sobu, a jedan od njih je opazio udubljenje u zidu koji je predstavljao udubljenje za ključ od tajnih vrata, iza kojih su se krili kralj i kraljica.

Pozvani su da izađu, a artiljerijski kapetan je na njih ispalio sve metke iz svog revolvera. Kralj je pao mrtav još od prvog metka, a njihova tela bačena su kroz prozor.

Foto: printskrin/youtube

Druga verzija jeste da su se kralj i kraljica krili iza ogledala. Iza se nalazila mala prostorija koja je bila kraljičina garderoba, a ormari su zatvorili rupu u podu koja je bio ulaz u tajni prolaz. Kralj je naredio oficirima da potvrde zakletvu što su oni i učinili, ali su svakako zapretili bombama ako ne izađu iz tajnog prolaza.

Nakon otvaranja vrata rasplet je bio krvav, a oficiri su nastavili da haraju sabljama po dvorištu dvora.

Aleksandra Karađorđevića spasila telefonska žica 

Kralj Jugoslavije Aleksandar Karađorđević poginuo je u atentatu izvedenom u Marselju 9. oktobara 1934. godine. Zbog ovog tragičnog kraja u senci je ostao jedan raniji pokušaj ubistva Aleksandra Karađorđevića i to usred Beograda!

Tog 28. juna 1921. usvojen je Vidovdanski ustav kojim je Kraljevina SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević na čelu.

Foto: printskrin/youtube.com

Neposredno nakon toga u Beogradu se dogodio pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine!

Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice, molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj.

Tramvajem na Josipa Broza Tita

Na nekadašnjeg predsednika bivše SFRJ Josipa Broza Tita, prema nekim procenama, pokušano je čak više od 50 atentata.

Od tog broja samo su Rusi, odnosno Staljin, pokušali da ga likvidiraju više od 20 puta, a među onima koji se nisu libili bar da probaju bilo je i Amerikanaca, pripadnika Varšavskog pakta, udbaša, četnika...

Jedan od pokušaja desio se 1965. godine, tokom Brozove posete Meksiko Sitiju.

Navodno su trojica naših ljudi, među kojima Dragiša Kašiković i Nikola Kavaja, bili prerušeni u katoličke sveštenike i turiste sa fotoaparatima, a zapravo su sa sobom nosili bombe kojima su planirali Titovu likvidaciju.

Foto: profimedia

Međutim, pokušaj je propao jer je Titu bilo nemoguće prići s obzirom na to da je bio prilično dobro obezbeđen.

Još jedan od pokušaja atentata na Tita, koji nije nikada zvanično potvrđen, desio se 1948. godine u Beogradu gde je organizovan nalet tramvaja na njegov automobil.

Slobi bušili gume?

Jedna saobraćajna nesreća, koja se smatra prvim pokušajem atentata na Slobodana Miloševića, desila se 3. januara 1988., na autoputu Zagreb - Beograd, kada su na automobilu, tada predsednika CK Srbije, pukle obe zadnje gume, šaljući automobil u jarugu.

Milošević je zadobio lakše povrede i već sutradan se našao na poslu. SUP Beograda je utvrdio da su gume bile "dotrajale i da je nestručno urađena pneumatika".

Foto: printskrin/youtube

18 januara 1994. godine, ovoga puta se radilo o avionskoj nesreći koja je imala karakter atentata.

Naime, dodirijući pistu aerodroma u Ženevi, na avionu Savezne vlade, pukle su obe gume na levom točku. Pilot je rutinski uspeo da smiri avion, ostavljajući delegaciju, uključujući i Miloševića, nepovređenom.

Đinđića vrebali moleri

Zorana Đinđića, nekadašnjeg premijera Srbije ubio je 12. marta iz snajperske puške Zvezdan Jovanović. JSO je, predvođen Ulemekom, zajedno sa pripadnicima "Zemunskog klana", pre samog ubistva Đinđića, to pokušao najmanje tri puta.

Sredinom februara 2003, grupa atentatora je imala plan da zoljama i automatskim puškama ubije Đinđića na autoputu kod naplatne rampe Bubanj Potok kod Beograda.

Nekoliko dana kasnije, 21. februara 2003, kod Beogradske arene na autoputu Beograd - Zagreb, pripadnik "Zemunskog klana" Dejan Milenković Bagzi je pokušao da zaustavi kolonu u kojoj je bio Đinđić, a atentatori su "zoljom" nameravali da ga ubiju.

Foto: Beta photo

Pre samog atentata, pripadnici Zemunskog klana uspeli su da u zgradi pored Vlade Srbije, u Ulici admirala Geprata, pronađu mesto iz kojeg će izvršiti atentat.

Nekoliko dana, prerušeni u molere čekali su da naiđe Đinđić, koji je tih dana zbog povrede noge koristio štake.

Bili su dobro obavešteni o kretanju premijera i 12. marta 2003. godine, u 12.25 sati, u trenutku kada je Đinđić okrenut leđima ulazio u zgradu Vlade, na njega je pucao zamenik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.