(VIDEO) NENAD LALATOVIĆ, TRENER VOJVODINE, ISKRENO PRIZNAJE: OSTAĆU "LUD" ZAUVEK: Dijego Simeone lupa šamare saradnicima, pa ga svi hvale!

Temperamentan sam i takav ću i ostati, bez obzira na to što me napadaju i optužuju da sam lud i preoštar, kaže Nenad Lalatović u intervjuu za Informer! Trener fudbalera Vojvodine priznaje da ponekad u afektu izgovori i ono što ne misli, ali naglašava da se time brani od uvreda!

 

* Možete li sebe da zamislite na klupi nekog kluba iz najjačih liga Evrope i da li biste se tamo drugačije ponašali ili biste bili podjednako temperamentni kao ovde?

NEMAMO IGRAČE I PRIMANJA KAO PARTIZAN, A POBEĐUJEMO IH TREĆI PUT ZAREDOM! Lalatović blista od sreće nakon trijumfa nad crno-belima!

- Temperament ni zbog koga neću menjati, to sam ja. Pogledajte Dijega Simeonea, trenera Atletiko Madrida, koji je na jednoj utakmici prišao i udario šamar svom pomoćniku zato što je napravio pogrešnu izmenu. Kad bih ja to uradio, ne znam šta bi sve izmislili za mene i šta bi još pričali. A Simeonea je cela Španija pohvalila i rekla kako voli svoj klub. Ja bilo šta da uradim, mene kritikuju. Ne kritikuju me navijači kluba koji trenutno vodim. To najviše dolazi od pristalica Partizana.

* Navijači Partizana imaju poseban pik na vas i redovno vam upućuju najgore moguće uvrede. Smeta li vam to ili vas dodatno motiviše, imajući u vidu da ste zvezdaš?

- Navijači Partizana me ne vole i imaju pravo na to. Ja njih ne mrzim, niti ih volim, niti bilo šta. Nemam emociju prema njima. Oni vole svoj klub i ja njihovu ljubav prema Partizanu poštujem. Smatram da bi svako ko voli svoj klub trebalo da ga maksimalno bodri. Jedino im zameram to što mi vređaju porodicu. Ako već žele da me vređaju, te vođe navijača trebalo bi da vređaju mene, a ne moju decu i bivšu suprugu. U finalu Kupa protiv Partizana u Nišu pre dva meseca bilo je njih 20 iza klupe. Vređali su moju bivšu suprugu, nazivali je pogrdnim imenima, vređali su moje dete. Zamislite da su mi ćerka i sinovi došli da gledaju utakmicu. Boli me što moja deca to moraju da slušaju.

Foto: Peđa Milosavljević

* Šta mislite, šta to konkretno smeta navijačima Partizana kod vas?

- Smeta im kako vodim utakmicu, a ja samo želim da pobedim. Pobedama gradim svoju karijeru, kao i moji igrači. Inače, mnogo puta mi se dešavalo da mi priđu navijači Partizana i pruže ruku i kažu da me poštuju kao trenera. Nikad nisam imao nikakvu neprijatnost na ulici sa nekim navijačem Partizana. Imam mnogo drugara koji su okoreli navijači Partizana sa Dorćola, družimo se. Kad dođe utakmica, ni njima se ne sviđa moj temperament. Ali kad se meč završi, nemamo nikakav problem. Vraćamo se normalnom životu.

* Kako ste opstali u srpskom fudbalu, imajući u vidu da nemate dlake na jeziku i da ste više puta javno ukazivali na malverzacije u fudbalu?

- Nema u srpskom fudbalu sada toliko malverzacija. Meni je jezik ponekad brži od pameti. Neki put kažem ono što ne mislim. Jednostavno, kad me neko uvredi, ja izgovorim nešto što ne mislim da bih uzvratio uvredom. Kad vidim neku nepravdu, eksplodiram i kažem nešto brzopleto. Mnogo puta sam kažnjavan zbog toga. Nikad nijedan trener nije toliko kažnjavan koliko ja. Međutim, zaslužio sam to. Dao sam neke izjave koje su neprimerene i zbog kojih sam se posle stideo.

Foto: Peđa Milosavljević

* Tokom jedne takve svađe zapretili ste čelnicima svog bivšeg kluba, niškog Radničkog, da ćete otkriti sve o njihovim nameštenim utakmicama. Da li to znači da ste nekad vodili neki namešten meč?

- Nikad. Nameštanja utakmica u Srbiji nema, bar ja to nisam primetio. Mislim na period otkako sam ja trener u ozbiljnim klubovima. Mislim da niko ne bi imao hrabrosti da mi dođe i kaže da treba da odigramo nameštenu utakmicu. Svi znaju kakav sam i znaju da nema šanse da bih vodio svoju ekipu u nameštenom meču. Meni je moj obraz najvažniji.

* Za ljude iz Vojvodine važi da su mirni i da teško gube živce, a vi ste ekstremno temperamentni. Kako funkcionišete u Novom Sadu?

- Ovde sam se lako snašao, pošto je ovo već moj drugi mandat u FK Vojvodina. Prihvatili su me takvog kakav jesam. Van terena sam drugačiji, smireniji. Kad sudija na utakmici pogreši, iako to možda uradi nesvesno, svakako da ću odreagovati. Ne trpim nepravde. Reagujem burno odmalena. I kad smo igrali fudbal u školskom dvorištu, uvek sam bio takav kad gubim. Navikao sam da pobeđujem, volim da pobeđujem. Znam da mnogima moj temperament smeta, ali on nije usmeren ni protiv koga. Samo prema mojim igračima, prema sebi i nepravdi.

Foto: Peđa Milosavljević

Smrt majke i bratova nesreća su me ojačali

Smrt majke i teška nesreća koju je doživeo moj rođeni brat oblikovale su me kao čoveka i ojačale, kaže Nenad Lalatović.

* Doživeli ste teške porodične tragedije kao tinejdžer. Koliko vas je to ojačalo i pomoglo vam da uspete u fudbalu?

- Kad sam imao 14-15 godina, moja majka se razbolela i umrla u velikim mukama. Imala je rak kostiju. U periodu kad je majka bila vezana za krevet, brata mi je udario autobus na Brankovom mostu. Bio je u komi 25 dana. Rekli su da nema šanse da preživi, ali otac i stric su zamolili doktora da ga operišu. Oni su to uradili i držali ga u šok-sobi sve dok nije otvorio oči. On je medicinski fenomen. Sigurno je to ostavilo dosta traga na mene. Iz toga sam izašao jači. Ne može nijedna uvreda da me slomi, niko ne može da me poremeti. Moja psiha je previše jaka.

* Razveli ste se pre tri godine. Koji je sada vaš stav o braku i da li biste se opet oženili?

- Svako treba da okusi brak jer je to nešto najlepše. Iz najveće ljubavi i pravog braka dolaze i deca. To je naše najveće bogatstvo. Nažalost, razveo sam se, ali imam troje divne dece. Inu, koja ima 11 godina, Marka od devet godina i Vanju, koji ima sedam godina. To je nešto najlepše što mi se desilo u životu. To su moji prvi trofeji. Ponosan sam što ih imam. Ne znam da li će se još nešto tako desiti, pokazaće vreme.

* Da li ste trenutno zaljubljeni?

- Nisam zaljubljen, trenutno sam slobodan. Posvećen sam Vojvodini, karijeri, deci. Hoću li se u budućnosti opet zaljubiti? Sigurno hoću, to je prirodno. Kao što želim i svojoj bivšoj supruzi da nađe svog saputnika, jer ona je majka moje dece i trebalo bi da bude zaljubljena. A mi ćemo ostati veliki prijatelji.