ZAŠTO VRHUNSKI SPORTISTI POSTAJU SILOVATELJI? Uzori i idoli se pretvaraju u najveće zlikovce!

Oni su globalne zvezde, vrhunski sportisti, idoli mladima, imaju milione na računu, ali nekada zaborave gde je granica

Ili misle da za njih granica ne postoji! Da su nedodirljivi! 

Jedan dan su dečaci kojima predviđaju vrhunske karijere, drugog vrhunski sportisti, idoli dečacima i devojčicama, a onda odjednom postaju silovatelji!

Uzori se pretvaraju u najgore zveri, sposobne za najgori zločin!

Poslednji u nizu je Robinjo! Nekadašnja velika nada brazilskog i svetskog fudbala, osuđen je na devet godina zatvora zbog silovanja koje se desilo 2013. godine, dok je bio član Milana. 

Podsećamo da je Kristijano Robaldo, jedan od najboljjih u istoriji, 2009. godine navodno silovao Amerikanku Ketrin Majorgu. Francuski fudbaler iz redova Sitija Bendžamen Mendi optužen je za sedam silovanja i jedan seksualni napad u periodu od oktobra 2020. godine, do avgusta 2021. Bivša NFL zvezda Daren Šarper bila je optužena za silovanje dve devojke u Kaliforniji. Na vrhuncu slave veliku grešku napravio je i Majk Tajson koji je silovao 18-godišnjakinju davne 1991. godine, Kobi Brajant je bio optužen za silovanje u Koloradu 2004. godine, Derik Rouz je pre šest godina opružen za silovanje...

Vrhunski sport nažalost sve šešće tresu afere "silovanje“! Šta je okidač da ovi momci u trenucima najveće popularnosti postanu seksu**no agresivni, otkriva nam sportski psiholog Ana Privrat.

- Jedina razlika između njih i normalnih ljudi jeste što su oni svake nedelje, a nekada i češće, na utakmicama i takmičenjima pod velikim pritiskom. Oni su naučeni na kontrolu emocija - rekla je za Informer Ana Privrat i detaljno objasnila šta se dešava:

Foto: printscreen

- Da bi neko bio vrhunski sportista, da bi to mogao da iznese na teren, on mora da ima veštinu koja se zove kontrola emocija. On nije u stanju da na terenu pokazuje slabost. Svi ljudi imaju slabosti, oni takođe. Sportista je naučen da ima visok ego, talože se emocije. Skuplja se i on van terena nema izduvni ventil, nije naučen da pokazuje slabosti, a svakoga stigne nešto. Život se dešava. Onda se to skuplja, skuplja... i pukne. Obično pukne na nekoga ko je najbliži u većini slučajeva žena, devojka ili neko ko je blizu. Problem u priči je kontrola ega. 

Sportisti na terenu ne pokazuju emociju, slabost,  bol, bes...

- Kada radim sa sportistima učim ih da na terenu imaju kontrolu emocija, jer moraju da imaju dobru emociju. Oni ne znaju da pokažu slabost. Tako ih je sport naučio. Moraju da budu jaki, odvažni, da se bore... A šta ćemo sa onim delom koji svako ima, svakoga stigne? Tugu, bol i bes, oni ne znaju to da pokažu. Malo koji sportista zna da pokaže i da priča o emocijama. Da ispolji emicije i da se rastereti. To se nakuplja i onda dođe do, to se u psihologiji zove emotivna deprivacija. Dođe do pucanja i pukne na neku stranu. Nije to jedina stvar na koju može da ode. Imala sam sluča da sportisti imaju tikove, zaboravljanje... Ne možete da verujete kako to izgleda na terenu, a kako van terena. Ne svi sportisti Bogu hvala, dođe do paranoje i tikova što javnost naravno ne zna. Za sve to je kriv ego, kontrola ega, koja na terenu mora da postoji.

Foto: reuters

Nije malo onih koji misle da su vrhunski sportisti svemoćni, bahati, te da se zbog toga ponašaju kao da su iznad svih, da njima ništa nije zabranjeno, kao da za njih ne postiji "ne"...

- Tu se radi o super egu, ali mislim da to nije slučaj. Pričamo o agresiji! Napad je odbrambeni mehanizam, koji neko ima. Kada je neko siguran toliko u sebe on nema razloga da udarili ili nešto uradi na silu. Oni koji su agresivni nekome nanose bol. Zašto to rade? To je jedan od tri mehanizma odbrane. Osećaju se povređeno, ugoroženo je možda bolja reč. Ko zna od čega. To samo zna njihov psiholog, ako ga imaju ili neki blizak prijatelj. Kada dođe do toga, to bude kap koja prelije čašu, ne jedna situacija. To se skuplja iz nekih drugih stvari. To je pritisak. Oni na terenu nemaju mogućnost da pokažu da su slabi. To mogu da razumeju vrhunski sportisti. To je jedna veština, jako dobra maska koja se stavlja pre nego što se izađe na teren. Bila sam vrhunski sportista i sećam se trenera koja je bila olimpijski šampion, koja kaže "sve kofere ostaviš ispred i onda uđeš na teren". Na terenu nemaš pravo bilo šta da pokazuješ. Preostaje jedino van terena, kod kuće. 

Foto: Tanjug/AP

Idoli preko noći postaju monstrumi.

- Loše je za nekoga ko ih gleda kao idole. Deca se ugledaju na njih i onda takva slika izađe u javnost. Mada, u poslednje vreme je generalno psihičko zdravlje ne samo sportista, mnogo lošije. Svi se  svađaju, ne samo u sportu. Uzrok svega je što su naučeni da se ne pokazuje slobost. 

Foto: Reuters

Mentalni deo rada sportistima je važan koliko i kondicioni, ističe Ana Privrat.

- Cela karijera ima četiri komponente: fizički, tehnički, taktički i mentani deo. Imaju trenera za svaki deo pojedinačno. Mentalni deo je jako važan, treba da se radi najkvalitetnije i da se radi sa psihologom. Da imaju nekoga kome će se "otvoriti". I vama sigurno nekada nije potreban savet, nego samo da sednete i da se ispričate sa nekim. I njima je potrebno da imaju psihologa, najboljeg prijatelja, nekoga iz porodice da se makar jednom nedeljno odradi "otvaranje" da se to ne bi dešavalo. Najbolje je početi u tinejdžerskim danima sa 14, 15 ili 16 godina, na prelazu između amaterske i profesionalne karijere - zaključila je Ana Privrat.