DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI MUNDIJAL 1954. U ŠVAJCARSKOJ! Opšta tuča u 'Bici kod Berna', nemački amateri se dopingovali i postali heroji, a Mađari zbog seoskog vašara ostali bez titule

Predstavljamo vam zanimljive momente, ali i skandale koji su ušli u istoriju Svetskih prvenstava.

Jednoglasno dodeljivanje domaćinstva Švajcarskoj za peti po redu Mundijal 1954. godine bio je pun pogodak. Ova bogata zemlja nije bila zahvaćena Drugim svetskim ratom, pa je sagradila i nekoliko stadiona za potrebe turnira, na kojem je postavljeno nekoliko rekorda.

Ponovo je od učešća na Svetskom prvenstvu odustala Argentina, treći put zaredom. Od posledica rata oporavile su se Zapadna Nemačka i Čehoslovačka, dok je, pored već pomenute Turske, debitovala i Škotska. Takođe, Južna Koreja je tada postala prva nezavisna azijska država koja je učestvovala na ovom Mundijalu, a završila ga je neslavno, sa čak 16 primljenih i nijednim postignutim golom.

Sebešu flašom rasekli glavu

Pojedini mečevi sa ovog turnira premijerno su prenošeni na televiziji. Ukoliko je rezultat bio izjednačen posle 90 minuta igrali bi se produžeci u trajanju od pola sata, a ako ni posle njih nije bilo pobednika, onda bi se računalo kao nerešeno. Viđeno je čak 140 pogodaka na 26 duela, odnosno u proseku neverovatnih 5,38 po utakmici, što nikada više nije zabeleženo. 

Prvi favorit za osvajanje titule bila je Mađarska, olimpijski šampion iz Helsinkija 1952. Predvođena jednim od najboljih napadača svih vremena Ferencom Puškašem, uz Šandora Kočiša, Nandora Hidegkutija, Mihalja Tota, Zoltana Cibora i Đulu Grošiča došla je čuvena "laka konjica" na SP puna samopouzdanja. Niko nije uspeo da ih dobije pet godina, a kakva su sila bili najbolje su na svojoj koži osetili Englezi u prijateljskim duelima. Prvo su poniženi na "Vembliju" pred 100.000 svojih navijača (6:3), a potom i u revanšu u Budimpešti (7:1). Imali su izabranici Gustav Sebeša niz od 32 utakmice bez poraza, ali je on prekinut kad su se svi najmanje nadali - u finalu 4. jula 1954. protiv Zapadne Nemačke (2:3).

Foto: AP PHOTO

Niko takav epilog nije očekivao, pogotovo jer su Mađari u grupi ubedljivo savladali "pancere" sa 8:3. Tada je Verner Librih povredio Puškaša, koji je zbog problema sa skočnim zglobom morao da preskoči četvrtfinale i polufinale.

A, poseban je bio upravo duel sa Brazilom, koji je četiri godine ranije kod kuće izgubio finale protiv Urugvaja. Četvrtfinalni okršaj nazvan je "Bitka kod Berna", a zbog nasilnog ponašanja na terenu engleski sudija Artur Elis morao je da isključi trojicu igrača - Jozefa Božika, Niltona Santosa i Umberta Tocija.

Dosuđena su 42 slobodna udarca i dva jedanaesterca, uz nekoliko žutih kartona. Sukob je nastavljen i po završetku, pošto su Brazilci bili besni nakon poraza od 4:2, pa su upali u protivničku svlačionicu i započeli tuču. Ocene medija, navijača i stručnjaka bile su jednoglasne - to je bila užasna, okrutna, brutalna i divlja utakmica. Selektor Mađarske, Gustav Sebeš, inače i zamenik ministra za sport, zaradio je četiri kopče na licu jer je pogođen flašom, a FIFA je donela odluku da ipak nikoga ne kazni.

Posle žestoke borbe, produžetaka i pobede nad Urugvajom u polufinalu (4:2), "laku konjicu" čekala je Zapadna Nemačka u velikom finalu. Ekipa sastavljena od amatera, jer u to vreme u zemlji nije bilo profesionalne lige, morala je da se nadmeće za titulu sa asovima Honveda i MTK-a.

'Panceri' uzeli metamfetamin

Selektor "pancera" bio je Sep Herberger, a glavni igrač Fric Valter. Jezgro tima činili su momci iz Kajzerslauterna, koji su ujedno svaki dan išli i na posao, kako bi mogli da imaju prihode. Bili su apsolutni autsajderi protiv Mađarske, ali su na kraju slavili sa 3:2 pred 60.000 gledalaca na stadionu "Vankdorf". Njihov trijumf nazvan je "Čudo iz Berna", po kojem je nastao i istoimeni film 2003. godine.

Foto: AP PHOTO

Svedoci tvrde da je ključna bila priprema za finale. Mađari su bili smešteni u centru Zoloturna, a pošto su nakon polufinala protiv Urugvaja propustili autobus iz Lozane, morali su da se snađu za prevoz, pa su u smeštaj stigli jako kasno. Veče uoči finala ispred njihovog hotela održan je seoski vašar, koji je trajao do ranih jutarnjih časova, zbog čega igrači nisu mogli da se naspavaju.
S druge strane, Nemci su boravili u mirnom gradu Špicu, pored jezera, i nisu imali sličnih problema. U bici za titulu, koja je odigrana po jakoj kiši, nosili su kopačke "Adidas", koje su imale, u to vreme, zamenljive krampone i mogle su da se prilagode svim vremenskim uslovima.

Posle bolnog i neočekivanog poraza Mađari su tvrdili su da ih je engleski arbitar Vilijam Ling žestoko oštetio. Prvo zato što kod drugog gola "pancera" nije dosudio faul nad golmanom Grošičem, koji se sudario sa Šaferom prilikom intervencije, a potom i zbog odluke da nakon dogovora sa pomoćnikom ipak dosudi ofsajd kada je Puškaš dao treći gol za izjednačenje.

Nije to bilo sve, jer su se ubrzo posle meča pojavile glasine da su Nemci bili dopingovani, pa im je to pomoglo da više trče i budu izdržljiviji. Nekoliko članova njihove ekspedicije bilo je zaraženo žuticom, a lekar je rekao da im je injekcijama bio ubrizgan samo vitamin C. Međutim, studije koje su sprovedene u Lajpcigu 2010. godine pokazale su da su igrači bez znanja dobili metamfetamin, stimulans koji je davan i vojnicima u Drugom svetskom ratu.

Veliki uspeh Herbergerovih momaka u domovini je izazvao neviđenu euforiju. U javnosti je osvajanje titule prvaka sveta opisano kao prekretnica u posleratnoj istoriji, a prvi put posle gubitka rata odsvirana je nemačka himna na nekom globalnom događaju. Igrači su proglašeni za heroje i mnogi od njih su dobili unosne ponude iz inostranstva, ali nisu želeli da ih prihvate.

Grošič u pritvoru

Potpuno drugačija atmosfera vladala je u Mađarskoj. Znao je i selektor Šebeš da je to kraj "magičnog tima", ne zbog fudbala, već zbog politike. On je bio žestoko kritikovan zbog taktike, a ubrzo su u Budimpešti izbile i demonstracije zbog komunističkog režima pod kontrolom Mađaša Rakošija, koji je iskoristio "laku konjicu" za dizanje sopstvene reputacije.

Foto: AP PHOTO

Vlast je igračima ukinula razne privilegije, a golman Grošič je optužen za špijunažu i izdaju. Privremeno je stavljen u kućni pritvor, a potom iz vojnog Honveda prebačen u pokrajinski tim Tatabanja. Veliki broj ostalih reprezentativaca je emigrirao, pa su pojedinci čak zaigrali u Španiji, za Real Madrid (Puškaš) i Barselonu (Cibor i Kočiš).

 

Bonus video

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.