“Večiti” ih još pamte! Arkanov Obilić, Jusini “lavovi”, Mitina Bežanija… Više ne postoje, a uništavali su Zvezdu i Partizan!

Lude godine kako na terenu, tako van njega. Pričamo o drugoj polovini devedesetih i početku novog milenijuma…

Srpskim fudbalom i tada su drmali Zvezda i Partizan, ali su imali mine u vidu mafijaških ekipa, kako su ih tada zvali i još ponekim klubom u privatnom vlasništvu.

Ko da zaboravi Obilić  koji je čuvene 1998. godine uspeo da osvoji prvu i jedinu titulu prvaka Jugoslavije, naravno pod vođstvom Željka Ražnatovića Arkana, koji je tih godina bio strah i trepet gde god da se pojavi.

A Železnik, klub koji je posle ubistva Juse Bulića, preuzeo njegov sin Dragan i sa “lavovima” pravio pravi dar-mar u prvenstvu, a 2005. pobedio Crvenu zvezdu u finalu Kupa i osvojio prvi (i jedini) trofej u karijeri.

Bežanija, Gorana Mijatovića Mite, takođe se vinula u vrh našeg fudbala, nije se okitila nijednim trofejom, ali je često pobeđivala Zvezdu i Partizan.

Sva tri kluba igrala su i evropska takmičenja, Obilić čak protiv Bajerna i Atletiko Madrida.

Rame uz rame sa njima bili su Hajduk Kula, Milicionar… Ni Proletera iz Zrenjanina, kasnije Banata više nema.

Ovo su neki od klubova koji su zaboravljeni, a neki više i ne postoje.

 

OBILIĆ

 

„Samo napred Obilić, samo napred Obilić, najveći je Miloš Obilić“! Himna kluba sa Vračara ledila je krv u žilama protivnicima koji su dolazili na megdan „vitezovima“.

Obilić danas ne postoji u seniorskom fudbalu, takmiče se samo mlađe kategorije, a u sezoni 1997/98 ovaj tim osvojio je fudbalsko prvenstvo Jugoslavije. Pre istorijskog uspeha uglavnom se takmičio u ligama na području Beograda, ali onda se sve munjevito promenilo.

Šampionski Obilić delo je Željka Ražnatovića Arkana, osnivača paravojne dobrovoljačke garde. Arkan je pre rata bio jedan od vođa navijača Crvene zvezde, a posle rata gazda „vitezova.

Foto: Starsportphoto©

 

Pod vođstvom Miloljuba Ostojića i Dragomira Okuke ovo su bili fudbaleri koji su osvojili titulu: Nenad Lukić, Kuzman Babeu, Predrag Filipović, Milan Lešnjak, Darko Nović, Miroslav Savić, Darko Vargec, Nenad Grozdić, Nebojša Jelenković, Živojin Juškić, Ivan Litera, Vladan Milosavljević, Saša Mrkić, Dragan Šarac, Goran Serafimović, Dragoljub Simonović, Ivan Vukomanović, Marjan Živković, Saša Zorić, Saša Kovačević, Igor Manojlović, Veselin Popović, Zoran Ranković, Slađan Spasić, Aco Vasiljević, Saša Viciknez.

U toj sezoni, Obilić je trku u trokružnom sistemu takmičenja, završio sa 86 bodova, dva više od Crvene zvezde za koju je igrao aktuelni trener srpskog šampiona Dejan Stanković, dok je Partizan bio na trećem mestu sa 70 poena. 

Foto: Starsportphoto©

Obilić je igrao kvalifikacije za Ligu šampiona. Ostaće zapisani i dueli Vitezova s Bajernom, Atletiko Madridom... ali sve to bilo je kratkog daha. Posle te titule, Obilić više nikada nije ponoviotakav uspeh, a nedugo posle Ražnatovićeve smrti klub je preuzela njegova supruga Svetlana Ražnatović, a uskoro je krenuo sunovrat, do beogradske beton lige, a danas postoje samo mlađe kategorije.

U međuvremenu izgrađen je i lep stadion na mestu gde je nekada bio teren starog Obilića, između zgrada na Vračaru, u uglu ulica Gospodara Vučića i Vojislava Ilića.

Foto: Starsportphoto©

Nekada je na tom stadionu svoje utakmice igrala i mlada reprezentacija Jugoslavije, danas samo deca – mlađe kategorije Obilića.

 

ŽELEZNIK

 

Železnik je priredio jednu od istorijskih senzacija u našem fudbalu i osvojio Kup Srbije. Pobedom nad Crvenom zvezdom na stadionu u Humskoj, čuveni "lavovi" srušili su favorita iz Ljutice Bogdana golom Dejana Rađenovića.

Senzacionalni trijumf i danas spada među najveća iznenađenja srpskog fudbala.

Nekoliko dana kasnije predsednik kluba Dragan Bulić najavio je gašenje, a to se konačno i dogodilo fuzijom sa Voždovcem. Posle toga je tim Železnik Lavovi počeo da igra u Trećoj beogradskoj ligi, a 2015. je usledila još jedna fuzija, tada sa Radničkim sa Novog Beograda.

Foto: Starsportphoto©

Od sezone 2020/21 klub se ponovo takmiči u Međuopštinskoj ligi FSB, pod imenom FK Železnik 1930.

Alfa i Omega kluba sa "Malog Poljuda" bio je Jusuf Jusa Bulić, pa je nakon njegove smrti "posao" preuzeo njegov sin Dragan Aca Bulić.

Došao je Železnik i do Evrope, kada je leta 2004. godine igrao utakmicu protiv Steaue.

Dueli su odigrani u okviru drugog kola kvalifikacija za Kup UEFA. Prvi meč u Beogradu, na stadionu Partizana, završen je pobedom Rumuna od 4:2, a u revanšu ekipa Železnika slavila je 2:1. Taj rezultat i tada je izazvao sumnje, ali se sve završilo na čaršijskim pričama.

Foto: Starsportphoto©

Najveći uspeh kluba ostvaren je 24. maja 2005. godine, kada je osvojen prvi i jedini Kup Srbije i Crne Gore, pobedom nad Crvenom zvezdom u finalu.

Pogodak za trijumf postigao je Dejan Rađenović u 91.minutu meča i tako doneo ogromnu radost timu koji je sa klupe predvodio Čedomir Đoinčević.

Oliver Kovačević je branio gol Železnika, a pored Rađenovića, igrali su i Dušan Đokić, čuveni Zoran Đurašković koji je godinama bio jedan od najboljih strelaca srpskog fudbala.

Svega pet dana nakon osvajanja Kupa, Srbiju je zatekla vest da se Železnik ugasio i da će na njegovo mesto u Superligi "uskočiti" Bežanija.

Foto: Starsportphoto©

 

Ipak, došlo je do jedne vrste fuzije između ova dva tima, pa je Bežanija svoju prvu sezonu igrala upravo na stadionu Železnika, dok su grb i ime kluba ostali u vlasništu tima sa Novog Beograda.

Danas klub iz predgrađa nastupa pod nazivom Železnik 1930 u nižim beogradskim ligama, a vlasnik kluba je Đorđe Bulić, mlađi sin Juse Bulića.

 

HAJDUK (KULA)

 

Hajduk iz Kule je igrao u Prvoj ligi Jugoslavije, Super ligi Srbije, imao je čak i evropske dane!

Godine 1997. Kula je dočekala igranje grupne faze Intertoto kupa, a tada je malo falilo Hajduku da obezbedi i prolazak grupe u kojoj su igrali protiv Halmštada (Švedska), Lomela (Belgija), Turuna (Finska) i Konksvingera (Norveška).

Kasnije je Hajduk igrao i kvalifikacije za Kup UEFA, 2005. godine je CSKA iz Sofije izbacio ekipu iz Kule iako nijednom nije pobedio rivala. Dva puta je bilo nerešeno, a o prolasku je odlučilo pravilo gola u gostima.

Foto: Starsportphoto©

Narednih godina Hajduk se uglavnom zadovoljavao mestom u sredini tabele. U nimalo lagodnoj konkurenciji, Kuljani su uvek sa više ili manje napora uspevali u nameri da očuvaju elitni status.

Uporedo sa održavanjem ugleda na fudbalskom terenu, ulagalo se i u infrastrukturu. Pored glavnog objekta SPC Hajduka ulagalo se i u pomoćne terene na Vašarištu, koji su postali vlasništvo kluba.

I tako je bilo sve do sezone 2012/13, kad je ekipa zauzela osmo mesto u konkurenciji 16 timova. Skupština ovog kluba donela je 30. jula 2013. godine odluku o gašenju, posle 101 godine postojanja.

Foto: Starsportphoto©

- Sa neizmernom tugom i velikim razočarenjem obaveštavamo sve Kuljane, navijače, simpatizere i ljubitelje sporta i fudbala koje je naš gradski klub stekao tokom 101 godine postojanja i tokom 22 godine igranja u vrhu srpskog fudbala… da se Hajduk kakvog znamo gasi - navedeno je tada na zvaničnoj stranici kluba na Fejsbuku.

Ranije je predsednik Zoran Osmajić podneo ostavku zato što su na naplatu došli stari dugovi, koje klub nije imao kako da vrati.

Celokupna uprava, uključujući i predsednika kluba Osmajića, kao i omladinci i kadeti prešli su u novoosnovani OFK Hajduk, koji je sebe smatrao legitimnim naslednikom FK Hajduk.

Foto: Starsportphoto©

Ali, i OFK Hajduk je prestao da postoji nakon sezone 2015/16. Sezone 2018/19. dolazi do spajanja ugašenog kluba FK Hajduk 1912 i FK Odžaci iz Odžaka, pa je klub počeo da se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina.

Kroz ovaj tim prošlo je mnoštvo sjajnih igrača, neki od njih su Dejan Osmanović, Niša Saveljić, Zoltan Sabo, Ljubomir Fejsa, Đorđe Tomić…

 

BEŽANIJA

 

Bežanija je dve sezone igrala u eliti, u Prvu ligu Srbije ispala je na kraju sezone 2007/08.

Narednih 11 sezona klub iz istoimenog dela Beograda nastupao je u Prvoj ligi Srbije, a potom je definitivno “posustao”. Ophrvana finansijskim problemima, Bežanija je krenula od dna, konkretno – A grupe Međuopštinske lige “Beograd”.

Ne treba zaboraviti da je Bežanija stigla i do Evrope, u sezoni 2007/08 eliminisana je u prvom kolu tadašnjeg Kupa UEFA, od albanskog tima Besa Kavaja (2:2, 0:0).

Foto: Starsportphoto©

Tim sa Novog Beograda je svoje najslavnije trenutke doživeo između 2005. i 2007. godine sada se nalazi u poslednjem rangu beogradskog fudbala.

Slično kao i sa Obilićem, vlasnik kluba bio je kontroverzni biznismen sa kriminalnim miljeom - Goran Mijatović Mita koji je ubijen oktobra 2006. godine, pošto mu je podmetnuta bomba pod automobil.

Uspeo je da u kratkom roku dovede Bežaniju u Superligu, gde su imali prilično zapažen učinak. Posebnu vezu su imali sa Partzanom, pa su u crno-belom dresu završili Žarko Lazetić, Antonio Ru

Foto: Starsportphoto©

Takođe nije česta pojava bila da se mečevi između Partizana i Bežanije završe popularnim "prelazom" iz 1-2 ili 2-1.

Jedna od većih pobeda Bežanije bila je 2007. godine na Marakani, kada su pred 10.000 navijača srušili Crvenu zvezdu sa dva gola u 90. minutu i slavili sa 3:1.

Foto: Starsportphoto©

Igrali su i u kvalifikacijama za Kup UEFA, gde ih je sačekalo neprijatno iznenađenje u vidu albanske Bese koja ih je eliminisala već na startu.

Naredne sezone su ispali iz Superlige, pa su skoro deceniju svoje mečeve igrali u Prvoj ligi Srbije, da bi ove godine objavili da istupaju iz profesionalnog fudbala i svoj novi početak traže sa dna beogradskog fudbala.

 

MILICIONAR

 

Tokom 90-ih u posao sa fudbalom uključilo se Ministarstvo unutrašnjih poslova, predvodeći jedan od fudbalskih fenomena iz tog vremena - FK Milicionar, bez i jednog amatera, sa profesionalnim igračima, i po logici fudbalskog tržišta, klub je čak pet sezona uzastopno napredovao iz jednog u drugi rang takmičenja, da bi u prvu ligu ušao u sezoni '97-'98.

Pričalo se da je Milicionar i Obilić vodio isti gazda. Krajem 90-ih FK Milicionar ima prestižan pul sponzora. Glavni finansijer bila je Komercijalna banka direktora Ljubomira Mihajlovića(koji je bio Ražnatovićev prijatelj i koji je sedeo sa njim malo pre nego što je ubijen), koji se Milicionaru okrenuo kada nije uspeo da stane na čelo Partizana.

Među sponzorima bili su Verano motors i MPC grupa. Ipak, glavni pokrovitelj kluba bio je Vlajko Stojiljković, tadašnji prvi čovek MUP-a Srbije. On je u tom periodu potencijalnim sponzorima govorio: dajte koju paru Milicionaru, a mi ćemo znati to da cenimo.

Za Milicionar su svojevremeno igrali Ivan Ranđelović i Nikola Lazetić.
Posle 5. oktobra, Milicionar je ispao iz prve lige, a donatori su se povukli, dok su glavni igrači prodati uglavnom Crvenoj Zvezdi. Milicionar je, posle odluke da MUP neće u svom sastavu profesionalni klub, svoje pravo da igra u drugoj saveznoj ligi fuzijom prepustio Radničkom iz Obrenovca. Sportski centar u Makišu ostao je u vlasništvu MUP-a Srbije.

Milicionar je bio klasičan primer uigranog sistema nameštanja utakmica 3 za 3. Ako se pogleda statistika ovog kluba iz devedesetih i početka dvehiljaditih jasno se vidi da su skoro uvek igrali sa svojim protivnicima po ovom sistemu koji podrazumeva da pobede kao domaćin, a kad su gost istoj ekipi, onda izgube i to uglavnom istim rezultatom (obično 1:0).

 

PROLETER, BANAT (ZRENJANIN)

 

Nekadašnji klub FK Proleter Zrenjanin ugašen je pre 18 godina, kada je bio član Srpske lige, odnosno trećeg ranga. U poslednjoj sezoni lige SFR Jugoslavije u punom sastavu, 1990/91, Proleter je bio četvrti na tabeli, odmah iza Crvene zvezde, Dinamo Zagreba i Partizana, a ispred velikana poput Hajduka, Vojvodine, Sarajeva...

I pre i posle te istorijske godine, u kojoj je Zvezda postala prvak Evrope i sveta, Proleter je stvarao asove, poput legendi Partizana Milana Galića, Radoslava Bečejca, Nenada Bjekovića, a i kasnijih asova crno-belih, poput Vladimira Ivića, Zvonimira Vukića, kalio je i Zlatka Zahovića...

Foto: Starsportphoto©

Iz Zrenjanina su u Zvezdu stigli Zdravko Borovnica, Ilija Ivić, Darko Kovačević, bio je to matični tim i Duška Tošića... Međutim, nakon poraza protiv OFK Bačke 1:2 tokom jeseni 2005, sve je bilo završeno. Poslednji kapiten i strelac bio je Srđan Zakić.

Proleter je u trenutku gašenja imao za sobom 58 godina postojanja, stvorenih asova, čak i izlaska u Evropu. Poslednji put bio je član najvišeg ranga u sezoni 1999/2000, posle kojeg je padao u drugu, pa u treću ligu...

Nakon gašenja, omladinski pogon Proletera spojen je sa Budućnošću iz Banatskog Dvora, klub je igrao Superligu pod vođstvom Mirka Vučurevića i njegove ćerke Vukice Vučurević, u tom timu je ponikao Zoran "Bambi" Tošić... Ipak, deset godina kasnije, posle zauzimanja pretposlednjeg mesta u Srpskoj ligi i pada u četvrti rang, Vojvođansku ligu Istok, klub je ugašen. Na stadionu "Karađorđev park", gde su nekad gostovali najveći timovi regiona više nije igrao ni Proleter, ni Banat, jer nije preživeo nijedan od ta dva tima.

Foto: Starsportphoto©

Od poznatijih klubova (većina igrala u najvišem rangu našeg fudbala) koji više ne postoje, ili su fuzionisani sa nekim drugim, a onda samo “doradili” ili promenili ime su: Big Bul (danas Radnički Šid), Borac Čačak (Borac 1926), Dinamo Vranje (Dinamo Jug), Donji Srem Pećinci (Donji Srem 2015), Mladost Apatin (OFK Mladost Apa), Novi sad (RFK Novi Sad 1921), Sloboda Užice (GFK Sloboda).