SPREMAJU SE VELIKE KLIMATSKE PROMENE, SRBIJA NA UDARU! Naši naučnici došli od NEVEROVATNOG OTKRIĆA, ove godine čovečanstvo će se BORITI ZA ŽIVOT

Ovo istraživanje naših naučnika objavljeno je u engleskom naučnom časopisu "The Geographical Journal“.

PEŠAČI DO KINE KAO MARKO POLO! Italijanka Vijena Kamarota, na putu od 20.000 kilometara ka Istoku, trenutno prolazi kroz Srbiju - posetila Niš i Čačak

ROBOT SPASOJE RADI KAO ČOVEK, U POLJU OBAVLJA SVE POSLOVE! Gazdama uštedeo novac i vreme, a ovako izgleda kad on dođe na posao! (FOTO)

PEŠAČI DO KINE KAO MARKO POLO! Italijanka Vijena Kamarota, na putu od 20.000 kilometara ka Istoku, trenutno prolazi kroz Srbiju - posetila Niš i Čačak sledeća vest

U toj godini znaće se da li će čovečanstvo preživeti klimatske promene, ili ne.

Inicijator ovog rada je prof.dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta u Beogradu koji je iz Prokuplja, a koautori su profesori Miško Milanović Dejan Filipović prorektor, Tin Lukić i Ismailom Gultepe sa Univerziteta Ontario.

Privatna arhiva/Aleksandar Valjarević

- Zbog klimatskih promena Srbija će da bude na udaru, posebno njen južni deo, od granice Pojate- Paraćin. Iz umereno-kontinetalne i kontinentalne klime ući ćemo u mediteransku. Samo nećemo imati more. Biće delimičnih poplava, a 2100. godina je ključna u borbi čovečanstva protiv klimatskih promena - iznosi rezultate istraživanja profesor Valjarević.

VOZAČI, PAŽLJIVO VOZITE! Pojačan saobraćaj u ovim pravcima

NAPALE SU SVE ŠTO JE RODILO! Nema gde se nisu izlegle! Najezda smrdibuba! Najviše ih ima u OVOM delu Srbije!

On dodaje da su istraživali čitav svet i da su došli do neverovatnih zaključaka. 

- Zanimljivo je da Antartikt kao kontinent može da izdrži povišenje temperature od 4,5 stepeni, a da izgubi svega 10 odsto teritorije. Zbog klimatskih promena najviše posledica imaće Australija u centralnom delu, zatim Azija, pa Evropa. Neverovatno je da su najotporniji kontinenti zapravo Južna i Severna Amerika zbog visine na kojoj su.Prsečna nadomrska visina u Južnoj Americi je 1.500 metara - objašnjava rezultate istraživanja prof.dr Valjarević.

Rad srpskih naučnika zove se "Updated trewartha climate classification with four climate change scenarios“, a najbliže na srpskom može se prevesti "AžuriranaTrevarta klimatska klasifikacija sa četiri scenarija klimatskih promena”.

Privatna arhiva/Aleksandar Valjarević

Istraživanje je rađeno metodom super kompjutera i GIS. Do sada niko sa Balkana, naravno ni iz Srbije nije objavio rad u ovom engleskom naučnom časopisu koji je na SCI listi.

Sam časopis izlazi dva puta godišnje i u njemu je maksimalno 30 radova iz čitavog sveta. Osnovan je 1831.godine u vreme kraljice Viktorije, a inicijator je bio Dejvid Livingston, naučnik koji je zaslužan za istraživanja Viktorijinih vodopada koji je u to vreme bio i engleski ministar. Osnivač časopisa je Kraljevsko britansko geografsko društvo, a publikuje ga čuvena kompanija Wiley. U njemu su svoje radove obajvljivali najveći geografi i naučnici koji se bave srodnim disciplinama. Časopis je Q1, što ga uvršćuje u kategorije najjačih časopisa sa SCI liste.  

- Čast i privilegija je što se naš trogodišnji rad i istraživanje, kao i zaključci do kojih smo došli našao u ovom časopisu. Ta činjenica pokazuje da srpski naučnici ne zaostaju za svetskim i da smo u istom rangu, a može se pročitati i ovde.

Bonus video:

Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na 0648482459

Pratite nas na društvenim mrežama