Srpski junak koji je osvetio nedužne: Veselin je ubio oficira Gestapoa odgovornog za streljanje kragujevačkih đaka!
Podeli vest
Marta 1943. godine, u Vrnjačkoj Banji, Veselin Šijaković je ubio gestapovskog oficira, jednog od najodgovornijih za nacistički zločin u Kragujevcu 21. oktobra 1941, kada je streljano 3.000 civila, od kojih 300 učenika. Na današnji dan, ovaj srpski heroj se upokojio 2009. godine.
Veselin Šijaković je rođen 1924. godine u Nikšiću gde su se njegovi roditelji doselili iz Andrijevice.
Marička bitka, ili Bitka kod Černomena, predstavlja početak osmanlijskih osvajanja teritorija kojima je vladao najveći srpski vladar, car Stefan Uroš IV Dušan i početak brze propasti srpskog srednjovjekovnog carstva. Ostaje pitanje je šta bi se dogodilo da su srpski vladari Vukašin Mrnjavčević i njegov brat despot Uglješa, uspeli da poraze Turke u tom okršaju.
Na današnji dan 1227. godine umro je Stefan Nemanjić koji je bio prvi krunisani kralj, zbog čega je nazvan Prvovenčani, a Srbija je za vreme njegove vladavine stekla dve velike tekovine, postala je kraljevina i dobila je samostalnu crkvenu organizaciju.
24.09.2024
07:20
Drugi svetski rat zatekao ga je u Kragujevcu gde je učio Vojno-tehničku školu. Kada su zaposeli zgradu Vojno-tehničkog zavoda, nacisti su zarobili se pitomce, pa i njega. Ubrzo su, međutim, pustili Hrvate, Muslimane i Slovence, a Srbe su uputili na prinudni rad.
Sa dva druga, Veselin je uspeo da pobegne u šumu, gde su susreli pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini, i to Jeličkog korpusa koji se već bio proslavio oslobađanjem Gornjeg Milanovca, Užica, Čačka, Požege. Odlučili su da ostanu sa njima i raspoređeni su u jedinicu zaduženu za diverzije. Jedinica je bila sastavljena od trojki. Veselin je postavljen na čelo jedne trojke. I tako je krajem jula 1941. započelo njegovo ratovanje.
Na današnji dan 1866. godine knez Srbije Mihailo Obrenović i knez Crne Gore Nikola Prvi Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja u jednu srpsku državu.
Na današnji dan 1823. godine u Kragujevcu rođen je knez Mihailo Obrenović, On je vladao Srbijom u dva navrata od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. godine i dan danas važi za jednog od najpopularnijih srpskih vladara, čiji spomenik krasi centar srpske prestonice.
16.09.2024
07:15
ВЕСЕЛИН ШИЈАКОВИЋ - ОСВЕТНИК КРАГУЈЕВАЧКИХ ЂАКА
Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стрељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика. pic.twitter.com/FgqItAYehE
— Илија Драшковић 1244 (@IlijaDraskovic1) October 22, 2018
U jesen 1942, vrhovna komanda je, po predlogu Ravnogoraca iz Beograda, odlučila da likvidira gestapovskog majora koji je imao ključnu ulogu u streljanjima civila i đaka u Kragujevcu. Za taj zadatak je određena jedna trojka s najviše iskustva. Ušli su u zgradu u Beogradu u kojoj je živeo taj major, kroz otvoren prozor podruma, ali ih je na stepeništu koje je vodilo na sprat, dočekao stražar i pobio ih.
U međuvremenu, gestapovski oficir prešao je u Vrnjačku Banju, gde okupator imao jako uporište od više od deset hiljada vojnika. Šijaković je sam prijavio svoju trojku za likvidaciju gestapovskog oficira.
Veselin Šijaković je u svojojispovesti detaljno opisao kako je to uspeo:
"Noću smo se prikrali vili u kojoj je živeo gestapovski oficir. Čekali smo u dvorištu da dođe sa sedeljke u obližnjem hotelu. Oko jedan sat posle ponoći, u pratnji trojice vojnika, pojavio se, teturajući se, očigledno pijan. Vojnici su mu pomogli da se popne uz unutrašnje stepenište i vratili se da patroliraju ulicom. Kada je otvorio prozor od svoje spavaće sobe, posao nam je bio znatno olakšan. Prvi put su mi ruke zadrhtale, i to tako jako da su stube počele udarati o zid. Rekao sam sebi: Ipak, ja nisam za ovakve zadatke!
Uspeo sam nekako da se popnem u uđem neopaženo. Levom rukom sam ga ščepao za kosu i glavu mu pribio uz jastuk, a desnom rukom mu zario nož u srce. Riknuo je kao lav! Pošto glavu nije mogao da mrdne, noge su mu otišle u vis i neprestano koprcale! U istom trenutku, odjeknuo je vrisak žene koja je ležala u susednom krevetu, na moje zaprepašćenje. Zbunjen, izvadio sam pištolj i upucao je sa nekoliko metaka! Moji drugovi, koji su čekali u dvorištu, mislili su da je nemački oficir pucao na mene, jer je dogovor bio da ne upotrebljavamo vatreno oružje, pa je jedan od njih pohitao uz stube. Sudarili smo se na stubama, niz koje sam ja više padao, leđima, nego što sam koračao.
Zasvirale su sirene, poziv na uzbunu, a mi smo se dali u beg kroz susedna dvorišta. Tek tada sam shvatio da sam zaboravio da uzmem njegovu torbicu , što mi je bio jedan od zadataka. Mislio sam da ću zbog toga biti kažnjen, međutim, od Vrhovne komande sam odlikovan Obilića medaljom, koju mi je kasnije, pred 20.000 boraca, uručio veliki junak Jezdimir Dangić, komandant Drinskog korpusa.
Веселин Шијаковић, четник који је 1943. у хотелу у Врњачкој Бањи убио немачког команданта који је наредио стрељање ђака у Крагујевцу. Преминуо је 2009. године. Целог свог живота прогоњен од црвених као сарадник окупатора. Вечна ти слава и хвала јуначе! pic.twitter.com/5xr5h6lKf5
— serbian nationalist (@the_chetniks) January 27, 2023
Zarobili su me partizani na Đurđevdan 1946. godine na Ustikolini. Opkolili su kuću u kojoj smo se nalazili nas trojica, kao i ukućani. Gađali su kuću i bacačima, pa je ranjeno dete od jedne godine. Kada sam video da će pobiti i tu porodocu, odlučio sam da se predamo. Tri meseca je vođena istraga. Suđenje je bilo na Vojnom sudu u Nišu. Optužili su me da sam ratovao protiv partizana, što sam ja negirao, jer na njih, sem onog dana kada su me uhavtili, nikad a nisam metka ispalio. Ipak, osudili su me na smrtnu kaznu. Posle tri meseca, presudu su mi preinačili u doživotnu robiju, i 1948. su me prebacili u podgorički zatvor Jusovača. Tu su me držali u totalnoj izolaciji od drugih zatvorenika, u najgorim uslovima, iako sam bio teško bolestan. Kada sam bio na izdisaju snaga, 1952. godine, pustili su me da umrem kući. Saznali su za moj slučaj prijatelji iz Beograda, i prebacili me tamo, gde me spasao lekar Veselin Savić.
Iste te 1952 godine sam se oženio sa Darinkom Šaranović, koja je došla da me obiđe, pošto je znala da sam robijao sa njenim bratom."
Veselin Šijaković je od Srpske pravoslavne crkve, za doprinos pravoslavlju, dobio Orden Svetog Save prvog reda, a od patrijarha jerusalimskog Diodora – gramatu „Vitez pravoslavlja“, za podvig koji je učinio na Vaskrs 2000. godine. Naime, te 2000. godine uspeo je da uđe, zajedno sa sveštenicima, u Hristovu ćeliju, što pre toga nije uspelo nijednom civilu.
Nakon molitve u Hristovoj ćeliji, dograbio je krst od 100 kilograma, visok tri metra, poneo ga 20 metara i predao sveštenicima koji su krenuli ka Hristovom grobu. Sveštenici nisu mogli da veruju svojim očima – da jedan starac nosi toliki krst, ispričali su to patrijarhu koji ga je pozvao u goste i uručio mu gramatu „Vitez pravoslavlja“.
Veselin Šijaković je umro 27. septembra 2009. Ostala su mu dva sina Dragoljub i Bogoljub (profesor Univerziteta, bio je ministar vera u Beogradu, u dva mandata), i četvoro unučadi.
Na današnji dan umro je srpski pravoslavni sveštenik i četnički vojvoda Momčilo Đujić koji je predvodio značajan deo četnika na području severne Dalmacije i zapadne Bosne tokom Drugog svetskog rata.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Marička bitka, ili Bitka kod Černomena, predstavlja početak osmanlijskih osvajanja teritorija kojima je vladao najveći srpski vladar, car Stefan Uroš IV Dušan i početak brze propasti srpskog srednjovjekovnog carstva. Ostaje pitanje je šta bi se dogodilo da su srpski vladari Vukašin Mrnjavčević i njegov brat despot Uglješa, uspeli da poraze Turke u tom okršaju.
Ruska vojska je, kao odgovor na nedavni raketni napad Zapada na region Rostov, jutros udarila na kontrolni centar ukrajinske špijunske agencije SBU, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predstavio je program za mlade, tom prilikom osvrnuo se na napade predstavnika opozicije, Dragana Đilasa aktiviste iz SNS-a.
U svojoj kući u Kaluđerici ubijen je u sačekuši Nikola Stanković Pivce, koji je oduvek bio problematičan, a komšije pričaju da je sa njim uvek bilo problema, čak je i nedavno bačena bomba!
Košarkaši Anadolu Efesa savladali su ekipu Partizana rezulatatom - 86:77, u okviru 17. kola Evrolige. Jedan od glavnih aduta istanbulske ekipe za ovakav rasplet definitivno je bio albanski internacionalac Erdžan Osmani, koji je odigrao jednu od najboljih partija u svojoj karijeri.
Završen je prvi deo sezone u Evroligi, a navijači srpskih klubova Crvene zvezde i Partizana nisu u potpunosti zadovoljni učinjenim dosad. Crvena zvezda je na devetom mestu sa skorom od devet pobeda i osam poraza, dok je Partizan 14. na tabeli sa sedam trijumfa i deset neuspeha.
Košarkaši Partizana sinoć su poraženi u Istanbulu od Efesa sa 86:77 u utakmici 17. kola Evrolige, a navijačima Partizana taj poraz jako teško je pao, pa su na društvenim mrežama imali šta da poruče prvotimcima.
Nakon masakra u nemačkom gradu Magdeburgu kada je Saudijac star 50 godina autom uleteo u božićni vašar i usmrtio petoro, a povredio više od 200 ljudi, jedan snimak iz Esena nastao početkom decembra postao je viralan.
Taleb A. (50), osumnjičen za teroristički napad u Magdeburgu u Nemačkoj, u kojem je automobilom udario u posetioce božićnog sajma i usmrtio četiri osobe, navodno je bio pod uticajem droge, prema prvim rezultatima testa, izveštava Bild.
Slovački premijer Robert Fico optužio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je pokušao da ga podmiti iznosom od 500 miliona evra da obaveže Bratislavu da podrži zahtev Kijeva za ulazak u NATO.
Na ruski grad Kazanj su tokom protekle noći izvedeni napadi bespilotnim letelicama, usled čega su izbili požari u stambenim objektima u okruzima Sovetski, Kirovski i Privolžski, objavila je kancelarija gradonačelnika na Telegramu. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci trenutka kada ukrajinski dron pogađa ruski neboder visine 122 metra, što je dovelo do velike eksplozije i požara.
Glumica Olivera Bacić Dragičević dobila je ulogu u obnovljenoj pozorišnoj predstavi "Mister Dolar" u režiji Vladimira Lazića u Pozorištu na Terazijama.
Pozorište na Terazijama će 23. decembra proslaviti svoj 75. rođendan, a tom prilikom će biti dodeljene zahvalnice za doprinos u radu ovog pozorišta, kao i godišnje nagrade.
Nekadašnja košarkašica Milica Dabović iznenadila je svoje pratioce na društvenim mrežama kada je podelila romantičnu fotografiju sa Milanom Cvetinovićem, kumom poznatog pevača Darka Lazića.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.