SKANDAL U MAKEDONIJI! Preimenovali freske u manastiru, brišu kulturne tragove Srba!
Podeli vest
Kada su predstavnici srpskog kulturno-informativnog centra SPONA iz Skoplja došli u posetu Osogovskom manastiru, bili su neprijatno iznenađeni. Imena srpskih svetih kraljeva sa fresaka u ovom manastiru SPC u Severnoj Makedoniji izbrisana su, a freske su "preimenovane"
Kralj Milutin, Stefan dečanski, Stefan Prvovenčani, knez Lazar, car Uroš tako su postali "Sv. Car Vladimir Kijevski, "Sv. Car Jovan Milostivi", "Sv. Car Konstantin Veliki", "Sv. Nićifor Foka" "Sv. Konstantin Kavasila, Arhiepiskop ohridski" i "Sv. Car Justinijan Prvi".
Istorijska interpretacija uloge nekadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, prema kojoj je on, krajem Prvog svetskog rata „spasio" Bugarsku od teritorijalnih aspiracija Srbije, Grčke i Rumunije, u najmanju ruku je amaterska. Govoriti o Vudrou Vilsonu na takav način je deplasirano i daleko od istorijskih činjenica
01.12.2020
23:20
Prema rečima Miloša Stojkovića iz SPONA-e, natpisi su ispisani nevešto i to je verovatno urađeno tokom ove godine.
Brisanje imena svetitelja – brisanje kulturnih tragova Srba
Ne samo da su na ovaj način oskrnavljene freske srpskih svetitelja, već je oskrnavljena i uspomena na njihovog autora, prvog makedonskog svetovnog slikara Dimitrija Andonova Papradiškog, koji ih je naslikao 1932/33, kao na one koji su freske darovali manastiru, dodaje on.
- Prinuđeni smo da reagujemo kod institucija kako bi se ova stvar ispravila. Da vidimo ko je dozvolio da se tako nešto uradi, po kom rešenju. Po kom zakonu je neko mogao da "preimenuje" srpske vladare-svetitelje - navodi Stojković.
Slične stvari, kaže naš sagovornik, dešavale su se i ranije u istoriji. Bugarski okupatori su tokom Prvog i Drugog svetskog rata iz crkava uklanjali ikone sa srpskim svetiteljima, proterivali i ubijali sveštenike, uništavali freske sa likovima srpskih svetitelja i vladara.
Najeklatatniji primer je, prema Stojkovićevim rečima, uništavanje ktitorske kompozicije u Markovom manastiru nedaleko od Skoplja. Ova zadužbina Mrnjavčevića, kralja Vukašina i njegovih sinova, Marka, Adrijaša, Dmitra i Ivaniša, posebno je stradala jer je predstava kralja Vukašina sa sinovima prekrečena i uništena, dok su ostale freske premazivane masnim bojama.
- Ovo što se dogodilo u Osogovskom manastiru je blaži oblik brisanja tragova, pošto, srećom, sami likovi nisu izbrisani. Ali i samo preimenovanje menja suštinu. I namere zadužbinara, odnosno ljudi koji su pre skoro 90 godina dali novac da se freske oslikaju i da se kroz molitveno pominjanje svetitelji sa fresaka pominju. To je prema nama koji smo vernici i nacionalno svesni, po nama tendenciozno brisanje svesti. To nije samo protivnacionalni akt, mislim da je to akt i protiv kulturne baštine - smatra Stojković.
Ono što bi za čitavu priču moglo da bude zanimljivo je da nije samo freskopisac koji je oslikao manastir potekao sa prostora Današnje Severne Makedonije, sa istih prostora su i darodavci koji su finansirali oslikavanje fresaka, monaško bratstvo manastira sv. Jokaima i Georgije Petrov iz sela Duračka Reka kod Kumanova, fotograf Ignjat Manev iz Krive Palanke, pekarski esnaf iz istog grada, kao i trgovac Aleksandar Sanda Kostić iz sela Kalin Kamen.
Srpski kraljevi su ktitori Osogovskog manastira
Drugi primer pokušaja brisanja svesti koji Stojković navodi dogodio se u skorije vreme, tokom obnove manastira Lešak, čiju su crkvu, posvećenu sv. Atanasiju Aleksandrijskom i sv. knezu Lazaru, 2001. minirali albanski teroristi. Prilikom obnove crkve, prema Stojkovićevim rečima, sa ulaznog portala crkve izgrađene dvadesetih godina prošlog veka izostavljen je lik kneza Lazara.
- To je još jedan dokaz slučajnog ili namernog brisanja tragova koji su važni za hrišćanski svet, ali pre svega za nas Srbe jer su deo naše kulturne baštine. Ali oni su važni i deo su i makedonske i svetske kulture - kaže Stojković.
SPONA Traži, dodaje Stojković, da se natpisi na freskama vrate u izvorno stanje, ali da se istraži ko je oskrnavio freske.
Osogovski manastir posvećen je sv. Joakimu Osogovskom, podvižniku i svetitelju iz XI veka. prvu crkvu na mestu današnjeg manastira podigao je monah Teofan oko sto godina kasnije, a manastir su kasnije zidali i obnavljali srpski kraljevi Milutin i Stefan Dečanski. Od sredine XVIII veka manastir propada, a u tom periodu izgubljene su i mošti sv. Joakima.
Izgradnja nove, velike manastirske crkve počinje 1847. uz novčanu pomoć Stefana Mladenova iz Krive Palanke. Izgradnja crkve je završena 1851, a Dimitar Papadriški je oslikava decenijama – od 1884. do 1945.
Uprkos protivljenju naroda, manastir nasilno zauzimaju bugarski monasi 1910.
U okviru manastira nalazi se još jedna manja crkva, posvećena Bogorodici, izgrađena krajem XI veka, a obnovljena dva veka kasnije, za vreme kralja Uroša I.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Milutin Vranjski
pre 3 godine
Na sledećem popisu, ne staviti nacionulnu "manjinu" tzv. severnomakednoci i stvar rešena. Umesto toga staviti - južnosbijanci. Što bi rekli, vezan fratar - mirno selo!
Istorijska interpretacija uloge nekadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona, prema kojoj je on, krajem Prvog svetskog rata „spasio" Bugarsku od teritorijalnih aspiracija Srbije, Grčke i Rumunije, u najmanju ruku je amaterska. Govoriti o Vudrou Vilsonu na takav način je deplasirano i daleko od istorijskih činjenica
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.
Večeras od 21 čas Informer TV uživo je prenosio intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića za TV Hepi. Sa predsednikom je u emisiji “Ćirilica” razgovarao voditelj Milomir Marić.
Predsednik Aleksandar Vučić govorio je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji o američkim izborima i rekao da su ovo možda najvažniji izbori u istoriji čovečanstva.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić gostovao je večeras u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji u kojoj je govorio o aktuelnoj ostavci Gorana Vesića, kao i odnosima sa svojim stranačkim kolegom.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
B.N. (75) nakon svađe drvenom palicom udario poznanika Predraga L. (66) u glavu i na mestu ga ubio. Posle zločina ubica pobegao, ali je ubrzo pronađen i uhapšen.
Suđenje Veljku M. (24) za teško ubistvo Tarika H. (21) nastavljeno je pred Višim sudom u Novom Pazaru. Svedočili su radnici i gosti hotela u Novopazarskoj Banji, gde se ubistvo i dogodilo.
Dve osobe ranjene su večeras u pucnjavi u Podgorici, na Bulevaru Save Kovačevića, a prema saznanjima, obe osobe su primljene u Urgentni centar Kliničkog centra.
Stanje troje povređenih u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu i dalje je teško. Lekari se i dalje bore za živote povređenih, rekla je v. d. direktora Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov. Angažovan je i tim psihologa i psihijatara koji radi sa porodicama povređenih.
U Srbiji će se sanas, 5. novembra zadržati vedra i hladna jutra, u većem delu sa slabim mrazem, mestimično i maglom, dok će tokom dana biti pretežno sunčano vreme sa temperaturama od minus četiri do 16 stepeni, saopštio je danas Republički hidrometeorološki zavod.
Jesen je u Srbiji period krsnih slava jer neke od najvećih padaju baš u narednim mesecima. Svake godine, uoči slava, otvara se pitanje da li primereno obeležavamo krsnu slavu.
U Italiji se baš trude da ponize Dušana Vlahovića, pa će im posle đavo biti krvi kada srpski napadač Seriju A zameni recimo Premijer ligom ili Primerom.
Generalni direktor Crvene zvezde i predsednik SD Crvena zvezda, Zvezdan Terzić, pri dodeli nagrada mladim sportistima crveno-belih sportskog društva, on je klicima poručio da bi trebalo da se ugledaju na trenutno najboljeg igrača sveta, Rodrija, a ne na asa Real Madrida Vinisujusa Žuniora.
Večeras je na RTS emitovana druga epizoda serije "Sablja" koja govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića kao i o događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Politički triler, serija "Sablja" koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine, počela je sa emitovanjem na Prvom programu RTS-a.
Seks na kauču može biti savršena prilika za istraživanje novih dimenzija intimnosti i uživanje u bliskosti sa partnerom. Uz dodatak udobnosti i slobode koju pruža ovo mesto, možete se opustiti i prepustiti strastima.
Mnoge žene iz neobjašnjivih razloga imaju strah i neprijatnost posete ginekologu, a nisu ni svesne da time ugrožavaju svoje zdravlje. Otkrivamo vam nekoliko najčešćih izgovara koje ginekolozi mrze kod pacijentkinja.
Keks torta sa bananama gotova je za samo 20 minuta, bez pečenja, a tajni sastojak je vanila koja joj daje poseban, nezaboravan ukus. Idealna za sve prilike, oduševiće vas kremastom teksturom i jednostavnom pripremom!
Ne bacajte koštice avokada! Uz malo truda, one mogu postati moćno prirodno đubrivo koje će ojačati vaše sobne biljke i pomoći im da prežive hladne mesece.
Policijska akcija "Sablja" ponovo je u centru pažnje s obzirom na to da je na Radio-televiziji Srbije 2. novembra počela sa emitovanjem istoimena serija. U glavnim ulogama našli su se Dragan Mićanović, Milica Gojković, Ljubomir Bandović i mnogi drugi.
Aleksandra Tadić Cipka, pevačica koja je pre šest meseci doživela tragičan gubitak supruga Nebojše Stojanovića Jarina, sada je otkrila koliko su je neki ljudi razočarali u najtežim trenucima njenog života.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.