KLETVA KULE VAVILONSKE! ČIM OHOLI LJUDI IZGRADE NEBODER, SLEDE BEDA I KRIZE! NE VERUJETE? Ameri su digli Empajer Stejt Bilding, pa bankrotirali, Rusi toranj Ostankino, pukao je SSSR...

Prvu vezu između gradnje najviših zgrada i ekonomske krize ustanovio je 1999. ekonomista Andrew Lawrence, na osnovu podataka koje je sakupljao 13 godina. Istorija pokazuje još od doba "Kule vavilonske" taman kada se kule dovrše, sledi kazna u obliku velike ekonomske krize

Izgradnja visokih kula, kao odraz ljudske arogancije, potiče još iz biblijskih vremena i gradnje Kule vavilonske, "kojoj će vrh biti do neba". Za ovu oholost ljudi su kažnjeni ratovima, raseljavanjem na sve strane sveta, i međusobnim nerazumevanjem.

U čast te analogije, novinari su neobjašnjivu vezu između solitera i velikih ekonomskih kriza koje slede nakon izgradnje, nazvali "prokletstvo Kule vavilonske".

Najupečatljiviji primer bila je zgrada od 102 sprata, visoka 381 metar, Empire State Building u New Yorku. Završetak tog zdanja poklapa se s vrhom "Velike depresije", prve globalne ekonomske krize , koja je izbila u Sjedinjenim Državama i ostavila teške posledice u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi... Uzgred, Empire State Building nije bio jedini neboder u New Yorku u to vreme. Preteče su mu Tramp Building (283 metra) i Chrysler Building (319 metara).

Do 1970. nijedna zemlja na svetu nije imala neboder viši od njujorškog. Tek je godine 1967. u Moskvi je izgrađen TV toranj Ostankino visok 540 metara, koji je do danas najviši objekt u Evropi. Nedugo kasnije pukao je SSSR, a Rusija je upala u decenijsku krizu iz koje ju je izvukao Vladimir Putin. 

SAD, nesporna ekonomska sila, sagradila je 1972. Kule bliznakinje. Severni toranj bio je drugi najviši neboder u svetu, nakon Empire State Buildinga. Tih su godina Sjedinjene Države stagnirale zbog visokih cena nafte, a ekonomska kriza se osećala u čitavoj Evropi, napose u istočnoj.

Primer koji ukazuje na vezu između jakih ekonomskih rezultata i želje da se sagradi što viši neboder je Petronas Towers u Kuala Lumpuru. Završetak gradnje dva, 452 metra visoka, tornja poklopio se sa vrhuncem krize na azijskim tržištima 1998., koja je izazvala šok na tržištima širom sveta.

Na vrhuncu globalne ekonomske krize iz 2008., u Dubaiju je 2010. završen najviši toranj na svetu, Burj Khalifa, visok 828 metara.

Iako Dubai nije izvor ekonomske krize u svetu, ne treba zaboraviti da se svet promijenio u protekle dve i po decenije. Globalizacija je dozvolila da investitori iz celog sveta ulože milione dolara svog kapitala u ovaj mega projekt.

Gde se danas grade najviši neboderi u svetu?

U novije vreme najviše zgrade se grade na Istoku. Najveća zgrada, skoro kilometar u nebo, biće u Saudijskoj Arabiji. (Krajem oktobra MMF je upozorio da bi Saudijska Arabija do 2020. mogla bankrotirati).

Druga najveća gradi se u Kini, Sky City, visok 838 metara, a Indija planira graditi najvišu rezidencijalnu kulu u svetu, visoku 442 metra.

Ekonomisti veruju da izgradnja skupih, visokih zgrada nije ništa drugo nego oholo, neracionalno trošenje državnog novca u vreme kada privreda cveta. To dovodi do ekonomskih balona koji mogu pući u svakom trenutku. Kao po pravilu, izgradnja visokih nebodera poklapa se s preteranim ulaganjem u infrastrukturne projekte. To opet znači da se budžet države ne troši racionalno, a posledica toga je recesija.

Prvu vezu između gradnje najviših zgrada i ekonomske krize ustanovio je 1999. ekonomist Andrew Lawrence, na osnovu podataka koje je sakupljao 13 godina. Njegovu teoriju, koja je najpre bila predmet šala, posle su potvrdili i drugi ekonomisti, i sada je usvojena kao koncept "skyscraper index".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.