TRAGIČAN ŽIVOT ŽENE ČIJIM SE MOĆIMA KLANJAO CEO SVET! Kažu da je spasila Brežnjeva, Jeljcin joj je lično uručio ORDEN, A NJENOG SINA ZADESILA JE STRAŠNA SUDBINA! (VIDEO)

Za njene sposobnosti znao je ceo vrh tadašnje Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Redovan klijent joj je bio i bivši ministar inostranih poslova SSSR-a, kasnije gruzijski lider Eduard Ševardnadze, a kako je tvrdila - produžila je život Leonidu Brežnjevu

Bila je toliko uticajna da su je nazivali i „sovjetskim Raspućinom“, upoređujući je sa isceliteljem koji je imao veliki uticaj na rusku carsku porodicu Romanovih.

Bila je u isto vreme hvaljena i osporavana. Bila je najistaknutiji predstavnik epohe sovjetskih iscelitelja, čije je sposobnosti ispitivala Sovjetska akademija medicinskih nauka. I nikad ih nije negirala, mada ih nije decidirano ni potvrdila.

Jevgenija Davitašvili - Džuna, legendarna ruska isceliteljka kremaljskih političara iz sovjetskog doba, kojoj su se za pomoć osamdesetih godina navodno obraćali najmoćniji ljudi sveta, uključujući i tadašnjeg sovjetskog predsednika Leonida Brežnjeva i američkog lidera Ronalda Regana, umrla je 8. juna 2015. u 65. godini života i sahranjena je na Vaganjkovskom groblju.

Za njene sposobnosti znao je ceo vrh tadašnje Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Redovan klijent joj je bio i bivši ministar inostranih poslova SSSR-a, a kasnije gruzijski lider Eduard Ševardnadze.

Lečila je, kažu, i ostale pripadnike sovjetskog vrha, strane diplomate i njihove žene, moskovsku elitu i sovjetske umetnike poput Ilje Glazunove i Arkadija Rajkina, i svetske zvezde poput Roberta De Nira i Marčela Mastrojanija.

Drugovala je, kažu, i sa prvim predsednikom Rusije Borisom Jeljcinom.

Njeni kritičari, mahom ruski lekari, tvrdili su da ona odlično zarađuje na sudbini nesrećnih bolesnika. Upućeni tvrde da je bila preteča „vračarskog marketinga“ u SSSR-u i da je pomoću svojih prijatelja, pogotovo jednog broja novinara, širila priče o sebi i svojim isceliteljskim sposobnostima.

Prema jednoj od glasina, Džuna je dovedena u Moskvu iz gruzijske tajne službe, kako bi spasila bolesnog i oronulog Brežnjeva. Dokaza da je zaista lečila generalnog sekretara CK KPSS, međutim, nema. Nobelovac, čuveni kardiolog i akademik Jevgenij Čazov, koji se brinuo za zdravlje nekoliko sovjetskih lidera, tvrdio je da Džuna nikada nije bila ni u blizini Brežnjeva. Ali njoj to nije smetalo da, pogotovo stranim novinarima, priča kako je upravo ona pomagala Brežnjevu da produži svoj životni vek.

Kasnije su se ispredale priče i kako ona učestvuje u tajnim eksperimentima KGB-a, da poput rendgena precizno postavlja dijagnoze, da leči jednim dodirom ruke i nepogrešivo predviđa budućnost.

Ceo njen život bio je jedna velika misterija, ispunjena protivrečnostima, pa je čak i njena smrt mistifikovana. Zvanično, Džuna je umrla od akutnog moždanog udara.

Njeni prijatelji, međutim, sumnjaju u zvaničnu verziju. Poznati glumac Stanislav Sadaljski, koji je prvi objavio vest o njenoj smrti, tvrdi da je Džuna ubijena zbog njenog bogatstva.

Direktnih naslednika nije imala - sin jedinac je poginuo, a pretendenata na nasledstvo, ispostavilo se, ima mnogo više nego što se mislilo - čak trinaestoro.

Osim ogromne vile na Starom Arbatu u centru Moskve, Džuna je iza sebe ostavila još pet stanova u centru ruske prestonice, vredne umetničke slike, dijamantski nakit i navodno krunu asirske carice od čistog zlata, tešku više od tri kilograma.

Za smrt isceliteljke i samozvane „carice asirskog naroda“ čulo se još u ponedeljak, 8. juna.

Njeni prijatelji, međutim, kažu da je „Džuna umrla mnogo ranije“ - još 2001. godine kada je u saobraćajnoj nesreći poginuo njen sin jedinac, dvadesetšestogodišnji Vahtang. Posle te tragedije, Džuna se povukla u samoću. Posećivali su je samo bliski prijatelji.

Pokušavala je, posle smrti sina, da nagovori i njegovu verenicu da bude surogat majka. Devojka nije na to pristala, pa je Džuna potom planirala da sama rodi dete svog sina i da bude surogat majka svom unuku. Lekari su se tome usprotivili, ni zakon to ne dozvoljava, pa se od ove ideje odustalo.

Zamrznuti biomaterijal se i dalje čuva na jednoj moskovskoj klinici, pa ruska štampa spekuliše da bi uskoro u Moskvi mogao da se rodi Džunin naslednik.

Sama sebe je opisivala kao pesnikinju i astrologa koji ima moć da leči druge. Dar je nasledila od prabake, koja je takođe lečila ljude i bila seoska vračara.  Džuna je rođena je 22. juna 1949. u selu Urmija na jugu Rusije u Krasnodarskom kraju, u porodici imigranata iz Irana. Po profesiji je bila medicinska sestra.

U Moskvu se preselila 1980. i vrlo brzo je raširila svoj biznis. Kad se raspao SSSR i kad je nastao haos u zemlji, Džuna je organizovala Međunarodnu akademiju alternativnih nauka, na čijem čelu je bila. Kasnije je postala „prorektor“ Otvorenog univerziteta netradicionalne medicine u Kolombu, koji su formirali emigranti iz SSSR-a.

Za svoj rad je dobila mnoštvo nagrada, sertifikata i patenata, a Orden narodnog prijateljstva uručio joj je lično tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin 1994. godine.

Volela je da piše, slika, da se druži… Imala je puno prijatelja iz ruskih umetničkih krugova. Snimljen je i TV serijal „Džuna“, zasnovan na njenoj biografiji.

Tvrdila je da vidi budućnost, pa su je još nazivali „ruskom Vangom“. Prema gradskim legendama, predskazala je nuklearnu katastrofu u Černobilju 1986. godine i raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Jedno od njenih poslednjih predskazanja ticalo se Rusije. Ona je rekla da će se „kriza u zemlji okončati na jesen 2015. godine“ i da ubuduće Rusiju čeka „samo svetla budućnost“.

„Sa Rusijom se nikada ništa neće desiti. Verujte mi, zapamtite moje reči: nikada se ništa Rusiji neće dogoditi“, rekla je Džuna.

Njeni prijatelji tvrde da je prorekla i datum svoje smrti. Sahranjena je u subotu, 13. juna, na Vaganjkovskom groblju u Moskvi, pored svog sina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.