KUBA IMA LEK ZA KORONU, ONI SU SPASILI KINEZE! SZO je uzdržan, ali brigade kubanskih lekara su na mestu žarišta

U svetskoj krizi sa koronavirusom jedan kubanski medikament ima važnu ulogu

Interferon alfa-2b. Ovaj antiviralni preparat, prema navodima kubanskog vladinog lista Granma spada u 30 medikamenata koje Peking primenjuje u terapiji, piše Dojče vele.

Kada je reč o globalnoj primeni tog leka, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je trenutno uzdržana.

- Nemoguće je komentarisati šanse za lečenje bez kliničkih studija - objašnjava Dina Pfajfer iz medicinskog štaba SZO za DW.

OVAJ LEK DAJE NADU ZA SPAS OD KORONE! Neočekivano otkriće italijanskih lekara

Medicinska saradnja između Kube i Kine bi ipak mogla biti i prilog socijalističke zemlje borbi protiv epidemije COVID-19. Kubanski medikamenti i serumi obično nisu poznati po primeni na ratnim područjima, ali kubanski lekari – jesu.

Posebno se o tome pričalo povodom njihove akcije u jeku epidemije ebole 2014. u Zapadnoj Africi. Kuba je poslala više od 460 lekara i negovatelja u Sijera Leone, Liberiju i Gvineju, 165 njih je radilo po direktnom nalogu SZO.

- SZO ima veoma pozitivna iskustva sa kubanskim lekarima kada je reč o akciji protiv ebole. Kubanske brigade su brzo mobilisane i bile su efektne - kaže Bert Hofman, stručnjak za Kubu instituta za latinoameričke studije GIGA. 

Hofman prognozira da će i u borbi protiv koronavirusa biti tražena kubanska ekspertiza.

- Imaćemo koronu i u mnogim siromašnim zemljama sa slabim zdravstvenim sistemima. Ako SZO hoće da na to reaguje, kubanski lekari bi mogli da se angažuju i u Africi“.

"Armija belih kecelja" – tako je Fidel Kastro nazvao kubanske lekare koji su služili u međunarodnim misijama. Od 1963, prema navodima kubanskog Ministarstva zdravlja (MINSAP) bilo je više od 600.000 akcija u 164 zemlje. Trenutno je u 67 zemalja angažovano oko 30.000 kubanskih stručnjaka, posebno u Africi i Latinskoj Americi.

STUPILA NA SNAGU NAJGORA MERA! Ograničena sloboda kretanja u toku vanrednog stanja! EVO ŠTA TO ZNAČI!

Foto: Reuters

Zdravlje kao poslovni model

Ono što je nekada bilo znak međunarodne solidarnosti, razvilo se u poslovni model. Prema organizaciji UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) devizni prihodi Kube od medicinske pomoći iznose nešto manje od 11 milijardi dolara. Poređenja radi, kubanski izvozni artikli kao što su sirov šećer, duvan, nikl i rum, 2018. godine su doneli nešto manje od tri milijarde dolara.

- Posle 1989. je Kuba morala da razmotri kako da dođe do deviza. Zato je Havana odlučila da „svoju medicinsku snagu pretvori u privrednu, i to onu koja prevazilazi snabdevanje sopstvenog stanovništva i solidarnost u slučaju humanitarnih katastrofa - objašnjava Hofman.

Mnogo lekara, malo medikamenata

Kubanski zdravstveni sistem ima mnogo lekara, ali sa obzirom na ekonomsku krizu i nedostatak deviza, nema dovoljno medikamenata i medicinske opreme. Vozači taksija koji se plaćaju u dolarima zarađuju više od lekara.

Kubanskom zdravstvenom sistemu zato pomažu mnoge međunarodne organizacije, među njima UNICEF, panamerička zdravstvena organizacija Međunarodna alijansa za vakcinisanje GAVI ili Karitas.

Kubanski sistem je suprotnost sistemu SAD. Na Kubi je pristup slobodan i osnovno snabdevanje funkcioniše. U SAD je medicinsko snabdevanje skupo i visokotehnološko, piše Njujork tajms.

Foto: AP Photo/Ariana Cubillos

Kuba vakciniše više zemalja od SAD

Statistika kaže da na Kubi vlada uspešna prevencija i osnovna medicinska zaštita. Tako je smrtnost dece u SAD veća nego na Kubi. Na Kubi se vakciniše više dece nego u SAD, a gotovo svi građani sprovode mere prevencije kancera.

Iako Kuba nije medicinski uzor za SAD, ta socijalistička ostrvska država koja izdvaja 11 odsto svog BDP za javno zdravlje, u Latinskoj Americi i mnogim afričkim zemljama važi kao jedna od najnaprednijih.

Sada je koronavirus stigao i do Havane. Dvanaestog marta je, prema izveštaju novina komunističke partije "Granma", troje italijanskih turista pozitivno testirano na virus i upućeno u Institutu za tropsku medicinu Pedro Kouri (IPK). Saopšteno je da je tok bolesti kod njih "povoljan".

Za Berta Hofmana korona-kriza pokazuje ne samo preotivrečnosti između bogatih i siromašnih, već i između diktature i demokratije.

- Države poput Kube i Kine su u velikoj prednosti kada je kada je reč o rigidnom suzbijanju epidemija, jer je zahvat države direktan. Postoji jedna vojna rutina; tamo se, ako treba, u slučaju nužde isprazni ceo aerodrom. To su akti samovolje koji u ovoj situaciji mogu da deluju pozitivno - smatra Hofman.