ROBOTI UBICE VREBAJU SA VELIKIH VISINA! TOP 5 dronova koji su se dokazali u misijama! (VIDEO)

Više desetina zemalja proizvodi bespilotne letelice različitih funkcija, od izviđačkih do napadačkih

Danas je teško odrediti čija je bespilotna letelica najbolja jer su mesta na kojima su testirane veoma ograničena.

Možda postoje dronovi o kojima ne znamo. Na primer, kineske bespilotne letelice u pogledu tehničkih karakteristika su savršene, ali kako će se ponašati tokom borbe ostaje misterija.

Zato su u "TOP 5" najboljih dronova samo letelice koje su već učestvovale u borbama:

S-70 Okhotnik, Rusija

Istorija S-70 počela je u avgustu 2009. godine, kada je obelodanjeno Suhoj i Mig započeli zajednički rad na teškom udarnom UAV-u. Već u julu 2012. godine objavljeno je da će prva kompanija postati glavni programer drona.

U junu 2018. godine održano je prvo predstavljanje Huntera. Dana 23. novembra 2018. godine, UAV je poleteo duž piste ubrzavanjem do brzine od 200 km na čas.

Već 19. decembra 2018. godine spremnost UAV-a za prvi let potvrdio je zamenik ministra odbrane Ruske Federacije Aleksej Krivoručko, koji je rekao da je "rad na projektu prioritet i da je na dobrom nivou".

Okhotnik, što u prevodu sa ruskog znači lovac, napravljen po šemi "letećeg krila" uz upotrebu posebnih materijala i obloga koji ga čine praktično nevidljivom za radare. Dron ima opremu za optičko-elektronsku, radiotehničku i ostale vrste izviđanja.

Što se tiče veštačke inteligencije i autonomije, Okhotnik je prototip borca šeste generacije, međutim neće dobiti funkciju  samostalnog donošenja odluke o upotrebi oružja, to će obavljati operater.

Ovaj dron može da nosi 4 nadzvučna projektila vazduh-zemlja sa dometom od 250 kilometara, a takođe je efikasan i protiv ciljeva na moru. Može dodatno da ponese i osam raketa X-74M2 za korektivno bombardovanje.

Barjaktar TB2, Turska

Barjaktar ​​TB2 je izviđačka i napadačka bespilotnih letelica, kreiran od strane turske kompanije "Baikar Makina", i u službi je kopnenih snaga ove zemlje. Spada u klasu taktičkih bespilotnih letelica srednje visine sa dugim trajanjem leta. Dron ima naprednije softverske i kontrolne sisteme od izraelskog Heron UAV-a.

UAV "Barjaktar ​​TB2" opremljen je motorom sa unutrašnjim sagorevanjem "Rotak 912" zapremine 100 litara. Maksimalna brzina leta je 250 kilometara na sat, krstareća brzina je 130 km/h, na visini od 7.300 m. Telo uređaja je izrađeno pomoću kompozitnih materijala. UAV "Barjaktar ​​TB2" opremljen je sistemom automatskog poletanja i sletanja.

Dron je opremljen raznim kamerama i nadzornim sistemima, što mu omogućava da se koristi u izviđačke svrhe. Pored toga, "Barjaktar ​​TB2" je u stanju da nosi dve protivtenkovske vođene rakete i "roketsan MAM-L" ili "MAM-C" laserski navođenu municiju.

MQ-9 Riper (Predator B), SAD

UAV Predator B je napravljen na osnovu uspešnog višenamenskog UAV "RK/MK-1" predatora kompanije "General Atomic Aeronautical Sistems Inc. (GA-ASI)". Rad na Predatoru B počeo je kao privatni projekat 1998. godine, ali delimično ga je finansirala NASA. Prvi let prototipa obavljen je u februaru 2001. godine.

Dron "Predator B" je veća verzija "RK/MK-1" predatora. Glavna razlika je "tradicionalniji" rep u obliku slova V. GA-ASI je testirao prototipove "Predator B" sa dva različita motora. Prvi je turbofan Honeivell TPE-331-10T, a drugi je Villiams FJ44-2A turbo motor.

Oprema "Predatora B" u osnovi je identična opremi "RK/MK-1", a sastoji se od infracrvenog optoelektronskog sistema za ciljanje i General Atomics AN/API-8 Link radara sa sintetičkim otvorom. Nakon naoružavanja, dobio je naziv MQ-9 Riaper.

Ima sposobnost da nosi do 14 raketa "Hellfire" vazduh-zemlja, dok je sada već široko korišćena bespilotna letelica "Predator" naoružana sa samo dve takve rakete. Ako je potrebno, može da nosi 4 rakete AGM-114 "Hellfire" i dve laserski navođene bombe GBU-12 Pavevai II, s tim što je svaka teška oko  50 kilograma.

MQ-9 Riper K-9 pri punom opterećenju može biti neprekidno u vazduhu 14 sati i dostići maksimalnu brzinu od 480 kilometara na sat, dok maksimalna brzina "Predator" aviona ne prelazi 215 kilometara na sat.

Heron TP, Izrael

IAI Heron (ili Heron 1) je bespilotna letelica  za let na srednjim visinama. Letelica je dizajnirana za obavljanje izviđanja i nadzora, ali i za obavljanje drugih zadataka tokom dugih letova, do 45 sati, na visinama do 10.700 metara. Najnovija verzija UAV je poznata pod nazivom "Heron TP" ili "Eitan" (koja je veća od prethodnika i opremljena motorima). Dron Heron je prvi let obavio 18. oktobra 1994. godine.

UAV oprema uključuje navigacioni sistem sa satelitskim navigacionim sistemom (SNS) prijemnikom signala, zbog čega je uređaj u stanju da leti u autonomnom režimu tokom dužeg vremena (u ovom režimu može da izvede gotovo ceo let). Postoji i poluautomatski režim, sa intervencijom operatera u određenim fazama misije. UAV takođe ima mogućnost obavljanja uzletanja i sletanja u automatskom režimu, što, zajedno sa svakodnevnom upotrebom, čini ovaj dron zaista veoma efikasnom i neverovatnom vazduhoplovnom platformom. Štaviše, ako izgubi kontakt sa komandnim centrom, uređaj se može autonomno vratiti u bazu.

Heron može da nosi širok spektar korisne opreme: optoelektronski i infracrveni sistem, radio i elektronske izviđačke stanice, mali radar, itd. UAV-ovi mogu sa visokom efikasnošću da rešavaju probleme prilagođavanja artiljerijske vatre i dodatnog izviđanja neprijateljskih ciljeva označenih za gađanje. Komunikacija sa zemaljskom kontrolnom tačkom vrši se u realnom vremenu.

Heron se uspešno koristio tokom operacija u pojasu Gaze u periodu 2008-2009. godine, ali je korišćen i od strane oružanih snaga Australije, Brazila, Kanade, Ekvadora, Nemačke, Indije, Turske i Sjedinjenih Država uz male modifikacije.

GAAS Avenger (Predator C), SAD

Američka kompanija "General Atomics Aeronautical Sistems" (GAAS), koja je koproizvođač jedne od glavnih bespilotnih letelica američke vojske "Predator", 2009. godine je objavila modifikaciju ovog UAV-a koji je baziran na principu nosača aviona.

Novi UAV može da nosi dve bombe "GBU-38 JDAM" (220 kg) sa laserskim navođenjem. Uzimajući u obzir dužinu uređaja od 10 metara (na drugom prototipu, dužina će biti povećana za najmanje pola metra), može se reći da je dužina prtljažnog prostora otprilike 3 metara.

"Predator C", kao i varijanta "Predator B", dizajniran je da nosi oko 1.000 kg oružja i senzora. Ako prikrivanje nije neophodno za misiju, oružje se takođe može prikačiti na trup i krila. Takođe, u rezervnom prostoru mogu biti postavljeni dodatni rezervoari za gorivo koje će produžiti do 2 sata leta. U normalnoj konfiguraciji, gorivo se distribuira 50/50 između krila i trupa.

"Predator C" nudi veliku izdržljivost i velike operativne brzine, a može se primeniti u obaveštajnom, graničnom i oružanom izviđanju, i precizno-udarnim misijama protiv pretnji,kako u konvencionalnom tako i u asimetričnom ratovanju.

Visoko moderni borbeni dron "Avenger" je dizajniran na osnovu aviona Predator. Prenosiv je u vojnim transportnim avionima "C-5" i "C-17" i poseduje tehnologiju kojim ga je veoma teško uočiti na radaru.