CRNO PROLEĆE U ŠVEDSKOJ JE ŠOKIRALO SVET Sada se širom Evrope dešava nešto što NIKO NEĆE DA PRIZNA, a ima veze sa kontroverznim modelom

Sa novim talasom epidemije korona virusa, evropske zemlje ponovo uvode neke mere, a stručnjaci ocenjuju da Evropa uprkos restrikcijama sve više pokušava da implementira švedski model čiji je glavni temelj poverenje u odgovornost svakog građanina, piše "Njujork tajms".

Nova normalnost tako nigde nije neobičnija nego u Švedskoj koja je gotovo jedina zemlja Zapada koja je ovog proleća odbila uvesti potpuno zatvaranje, odnosno "lockdown", a nije bilo ni drugih obaveznih restriktivnih mera.

Tokom "crnog proleća" Švedska nije zatvorila svoje granice, javni prevoz je nesmetano funkcionisao, a ostali su otvoreni čak restorani, kafići, javne ustanove, frizerski saloni i saloni za vežbanje joge.

Prevencija zaraze bazirala se na švedskoj solidarnosti i poverenju, odnosno, na poverenju vlasti u građane da će se dobrovoljno držati mera poput održavanja distance i redovne higijene ruku. Je li to bila ispravna odluka ili ne, već je mesecima predmet rasprava u čitavom svetu.

Mnogi naučnici tvrdili su da je rezultat takvog ponašanja porast broja umrlih od koronavirusa, dok su libertarijanski nastrojeni političari i aktivisti tvrdili kako Švedska može svim zemljama biti uzor, a vodeći švedski zdravstveni stručnjaci kažu da je švedski model bio adekvatan te je sprečio ekonomski kolaps zemlje.

Foto: AP/Photo

Švedska je priznala da pristup možda nije bio savršen te da je dolazilo do grešaka, naročito u domovima za starije gde je došlo do velikoj broja smrti. Analize, naime, pokazuju da je stopa smrtnosti u takvim ustanovama u Švedskoj bila primetno veća od one u susednim "lokdaun" zemljama.

Ali "Njujork tajms" postavlja pitanje pokazuje li eventualno nizak rast novih slučajeva u Švedskoj, u poređenju s relativno visokim rastom u drugim evropskim zemljama, da je Švedska pronašla balans, nešto za čime ostale zemlje žude već mesecima.

Ili se radi samo o privremenoj aberaciji koja će se svima obiti o glavu dolaskom snažnijeg novog talasa koji se predviđa, prenosi Jutarnji list.

"Situacija zasad izgleda pozitvno", kaže Anders Tegnel, glavni švedski epidemiolog koji je svetsku slavu stekao svojim liberalnim merama u borbi protiv Kovida-19.

Švedska ima populaciju od oko 10 miliona ljudi, a prosečno je proteklih nedelja imala svega 200 novozaraženih dnevno, iako je proteklih dana ta brojka porasla na 380. Ali, stopa zaraza po stanovniku niža je nego u Danskoj ili Holandiji, a značajno niža od zemalja poput Francuske i Španije koje uprkos strogim restrikcijama beleže više od 10.000 zaraženih dnevno.

Kritičari slobodnijeg modela imaju odgovor i na tu tvrdnju - smatraju kako Švedska testira premalen broj ljudi pa su relativno niske brojke novozaraženih rezultat nedovoljnog "screeninga" građana.

Foto: Reuters

Opet, i te se teze mogu dovesti pod sumnju jer brojke pokazuju da je od svih testiranih svega 1,2 posto u Švedskoj pozitivno, dok ih je na severozapadu Velike Britanije sedam posto pozitivnih.

Njujork tajms podseća kako se uoči novog talasa pandemije mnoge evropske zemlje odlučuju za strože restrikcije. Ali, politički lideri koji su svesni da bi novi lokdaun mogao izazvati neslućene probleme apeluju na maksimalno pridržavanje zdravorazumskih mera, poput higijene, održavanja distance i nošenja maski, a sve čine kako bi sprečili kolaps ekonomije koji bi usledio zatvaranjem škola, preduzeća, trgovina, barova i restorana.

Stoga, kažu stručnjaci, Evropa uprkos restrikcijama sve više pokušava da implementira švedski model čiji je glavni temelj poverenje u odgovornost svakog građana.

"Sve zemlje Evrope danas manje ili više kombinuju svoj pristup - testiranje, karantin i praćenje kontakata zaraženih - sa švedskim modelom, ali nijedna to ne želi otvoreno da kaže. Umesto toga, od Švedske stalno prave karikaturu, nazivaju njihov model nehumanim i neuspešnim", smatra direktor ženevskog Instituta za globalno zdravlje Antoan Flaholt.

Jedina stroža mera koja je uvedena u Švedskoj jeste da su zabranjena okupljanja više od 50 osoba, uključujući muzeje ili sportske događaje, ali se švedski model, ističe Flaholt, bazirao na "self-lockdownu", odnosno poverenju u građane da će se sami brinuti o zdravlju i raditi na suzbijanju zaraze, a da im to niko ne mora narediti.

Tegnel priznaje kako je moguće da je Švedska trenutno u dobrom, a mogla bi završiti u lošem razdoblju, ali ističe kako su od jedne od zemalja s najviše slučajeva došli do situacije u kojoj beleže srazmerno nisku stopu zaraze.

Foto: AP PHOTO

Dodao je kako bi u nekim slučajevima zemlja mogla doneti mere poput uvođenja obaveze nošenja zaštitnih maski, ali samo u lokalnim žarištima.

Ipak, dodao je, razmišljajući o proleću danas bi možda ipak razmotrio mere poput lokalnih ograničavanja kretanja ili zatvaranja nekih škola. Glavni švedski epidemiolog i dalje ističe kako se dobrovoljno održavanje distance pokazalo uspešnijom merom od, primera radi, maski koje bi ljudima, kako kaže, mogle dati lažni osećaj sigurnosti.

Situacija danas je radikalno drugačija od proleća i u švedskim bolnicama gde su početkom epidemije vozila hitne pomoći neprestano iskrcavala novoobolele od covida-19.

"U aprilu se činilo da gotovo svako ima Kovid. Sada je pacijenata mnogo manje", kaže Karin Hildebrand, kardiolog u jedinici intezivne nege bolnice Sodersjuksuhet.

Tokom prvog talasa upravo je ona Šveđane upozorila da je situacija smrtno ozbiljna te da se mere moraju poštovati. Sada je, kaže, spremna za potencijalni novi talas, piše Njujork tajms, a prenosi Jutarnji.

"Promenili smo ponašanje. Na primer, više ne vidim nikog da se rukuje. Život se vratio u normalu, uz male izmene. Naravno, uvek nam može doći drugi talas, ali mislim da smo na njega spremni", kaže.

Neki stručnjaci smatraju kako je Švedska gotovo u potpunosti uspostavila kontrolu nad epidemijom.

"Postoje indicije da su Šveđani stvorili neku vrstu imuniteta na bolest koji, uz ostalo što čine na prevenciji zaraze, koronavirus drži pod kontrolom. U početku se možda mogla izbeći visoka stopa smrtnosti, ali Švedska je sredinom aprila povratila kontrolu nad bolešću. Švedska je daleko od famoznog imuniteta krda, no možemo zaključiti da je poštovanje mera socijalne distance dalo rezultate i pokazalo se ključnim u borbi protiv koronavirusa", zaključuje Kim Snepen, profesor biodiverziteta s Instituta Nils Bor.