• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Express.hr

16.01.2021

08:00

JEDAN PREKIDAČ SPREČIO JE NAJVEĆU KATASTROFU NA SVETU! Raketa je poletela a onda je nastao pravi triler iznad Niksonove glave! /VIDEO/

Vesti

JEDAN PREKIDAČ SPREČIO JE NAJVEĆU KATASTROFU NA SVETU! Raketa je poletela a onda je nastao pravi triler iznad Niksonove glave! /VIDEO/

Podeli vest

Nakon uspeha misije Apolo 11, organizovano je polatanje druge rakete na Mesec. Međutim, misija Apolo 12 mogla je da bude najveća letačka katastrofa u istoriji čovečanstva.

"Jupi! Čoveče, ovo je možda bio mali korak za Nila, ali je za mene veliki", rekao je Čarls Konrad u direktnom televizijskom prenosu 24. novembra 1969. i time ušao u istoriju, ali odmah i u potpuni zaborav čovečanstva.

Razlog zašto je to bio "veliki korak" za njega, bilo je to što se Konrad zafrkavao na račun svoje visine od 168 centimetara. Tako je ovekovječen iskorak trećeg čoveka na Mesecu. Za njim se iskrcao Alan Bin, dok je u orbiti Meseca u komandnom modulu kružio Ričard Gordon. Apolo 12 srećno se vratio na Zemlju, televizijske kuće CBS i NBC prenosili su sliku u boji, čak se i Ričard Nikson ohrabro da lično prisustvuje poletanju 111 metara visoke grdosije od rakete Saturn 5, kad je već Mesečeva premijera sa Apolom 11 bila uspešna.

Početak kao u trileru!

Ali, u priči Apola 12 krije se drama koja je na trenutak zaprijetila da dovede do još i gorih problema od one s Apolom 13 u proleće 1970. Ovaj put trojica pilota ne bi imala praktično nikakve šanse da se izvuku da nije bilo jednog prekidača u kapsuli s astronautima, za koga, dobro, ne može se reći da baš niko na svetu nije znao, ali nije bilo daleko od toga. Pola veka kasnije Konrad i direktor misije Geri Grifin iz prve su ruke ispričali Ričardu Holinghamu za BBC Future šta se desilo.

Neko će tražiti simboliku u tome što je Apolo 11 sleteo u More tišine, a Apolo 12 četiri meseca posle u Okean oluja. Prvo se činilo da ne može biti bolje.

U 11.22 sati raketa se polako počela podizati prema oblacima. Konrad je kroz grmljavinu urlao svom društvu u uskoj kapsuli: "Ova bebica stvarno ide!" Hjuston je preuzeo kontrolu, sve je bilo super i tada je nastao kratki bljesak, nakon samo 36 sekundi leta. U trenutku je iskočilo kompletno napajanje kapsule električnom energijom, zasvetleli su svi alarmi ispred trojice astronauta, običan čovek, svestan situacije u kojoj se našao, u takvom bi momentu počeo da vrišti od panike... 

"Koji je to bio đavo?", upitao je Konrad, a još manje mu je bilo jasno nekoliko sekundi kasnije kada je iskočio i celi sistem upravljanja letelicom. Raspala se skoro sva elektronika. Bukvalno. 

A takva je bila i Konradova poruka onima na površini: "OK, izgubili smo platformu, društvo. Iskočilo nam je baš sve na svetu." Što se dogodilo nisu imali pojma ni na vrhu rakete niti Grifin s društvom u komandnom centru na zemlji. 

Raketu je udario grom

Tek satima kasnije, davno otkako su zamalo izgubili trojicu ljudi, shvatili su da su pri poletanju raketu udarila dva groma. Prvi je rasturio napajanje Saturna 5, a drugi je upropastio sistem upravljanja.

Sve zato što se pri poletanju rakete od skoro 3.000 tona u njenom motoru razvija temperatura od 1100°C, pa kad su tako užareni gasovi pokuljali napolje, došlo je do ionizacije, raketa se pretvorila u veliku elektrodu koja je spojila naelektrisane oblake iznad s površinom Zemlje ispod. Drugim rečima, sami su stvorili vlastite gromove raketom od 111 metara uperenom u leđa trojice astronauta. 

Srećom, pa je raketa bila tako sagrađena da munje nisu uspele da sprže jedan kompjuter u kapsuli. Grifin je, pričao je, već bio spreman da "otkaže misiju", odnosno lansiranje kapsule s vrha rakete, što dalje od preteće eksplozivne prokletinje koja se otela kontroli. Ali, jedan detalj Grifina je sprečio sekundu ili dve pre davanja takve komande. 

"Nastavio sam da gledam ekran i video da je raketa i dalje na svojoj putanji", kazao je. 

Poziv misterioznog mladića rešio je sve

"Tada je nazvao taj mladić s nekog malog koledža u Oklahomi, Džon Ajron, mislim da je tada imao 25 godina. Rekao je: 'Reci mu da pokuša da namesti SCE na pom.' Za taj prekidač nisam nikada čuo, rekao sam: 'Šta?'" Mladić mu je ponovio, Grifin i dalje nije imao pojma šta govori, ali je – u trenucima kad se prelamala sudbina života tri astronauta – automatski prosledio poruku službeniku NASA u sali komandnog centra, zaduženom za komunikaciju s kapsulom. Tip se zvao Džeri Kar.

"Rekao sam da im poruči (u kapsulu): 'Pokušajte SCE na pom.' A Kar je rekao: 'Šta?' I onda je Aaron rekao: 'Pokušaj SCE na pomoćni.' Takvu su komandu preneli posadi u raketi." 

Tek tada dolazi do igre gluvih telefona. U grmljavini rakete koja je i dalje jurišala u svemir, Konrad, koji takođe nikada nije čuo za "SCE", ponovio je da li je dobro razumeo: "Pokušaj FCE na pomoćni? Koji je to đavo?" Neko je ipak znao o čemu se radi, osim Ajrona. Bin je znao da nije "FCE", nego "SCE", i da je to prekidač koji se nalazi tačno ispred njega, da "SCE" znači "Signal Conditioning Equipment", da je reč o sistemu koji obrađuje podatke senzora u raketi i pretvara ih u oblik kakav se potom šalje na Zemlju kako bi ih tamošnja aparatura mogla razumeti. Bin je prstom kvrcnuo prekidač i... odjednom se sve u kapsuli počelo ponovo paliti, vraćati u normalno stanje. 

Svi su odahnuli. Posle je Grifin preslušavao sve te razgovore, kako bi i iz toga nešto naučili, jer još uvek je bila reč o totalno pionirskoj fazi letova na Mesec, i ostao je iznenađen vlastitim glasom: "Primetio sam da mi je glas bio za oktavu i po viši nego inače, a onda se polako počeo smirivati prema normali."

U trenutku kad je sve proradilo, vikao je: "Svemogući Bože! Ala je to bila frka!" 

Na televiziji glumci "bili astronauti"

 

Dalje je sve prošlo u savršenom redu. Dvojica astronauta su se spustila na samo nekoliko metara od Survejora 3, bespilotne sonde od 300 kilograma koju je NASA poslala na Mesec još 1967., dve i po godine ranije kako bi sa svom silom kamera, aparature za uzimanje uzoraka tla, termometara i mnogo čega drugog, slala na Zemlju podatke o uslovima koji vladaju na Mesečevoj površini. Pri izlaženju iz kapsule i spuštanju niz merdevine gledaoci širom sveta čuli su i onu istorijsku Konradovu zafrkanciju na račun divovskih koraka i svoje visine.

A tu se dogodila i manja nezgoda s televizijskom kamerom koju je slučajno zakačio tako da se uperila pravo u sunce i pregorela. I opet srećom, CBS je imao rezervni plan (puno toga u svemiru zavisi od raznih rezervnih planova), obožavatelji teorija zavera polizaće prste kad ovo pročitaju: zvuk je i dalje stizao, pa je CBS nastavio da prenosi zvuk, samo što je sliku prebacio u – studio u kojem su dva glumca obučena poput astronauta oponašala ono što se događa na Mesecu.

NBC je situaciji doskočio tako što je od Bila Bairda (onoga koji će ubrzo nakon toga naučiti Džima Hensona, tipa koji je kreirao "Mapet šou") unapred naručio da izradi lutke astronauta. Pa su ih prikazivali u simuliranom Mesečevom okruženju. Razočaranje za obožavatelje teorija zavera – čitavo vreme bio je natpis na ekranu "simulacija".

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set