ONA ZNA ŠTA NAS OČEKUJE U OVOJ GODINI! Žena koja nepogrešivo prognozira trendove, najavila je tešku 2020, a sada otkriva šta će se promeniti

Marijan Salcman, jedna od najuspešnijih žena u svetu marketinga, poznata je i kao dobar prognostičar

Ona je 2019. godine rekla da će haos postati nova normalnost 2020. godine. Predvidela je i da će se maske masovno nositi, doduše, mislila je da će uzrok biti zagađen vazduh.

Salcman je krajem decembra objavila verovatno najradikalniju prognozu godine koja je počela.

„Koristim prepoznavanje uzoraka budućeg planiranja prilikom sastavljanja ovih godišnjih izveštaja prepoznavanjem, otkrivanjem i povezivanjem znakova i simbola koji pričaju priče i bacaju svetlo na to kako se kreću kulture, zajednice i društvo u celini. Ovi trendovi pokrivaju sve aspekte života dok idemo u ono što se nadam da će biti 'dosadna' 2021. ", rekla je ona.

"Nemojte se iznenaditi ako se apartmani i stambena naselja uskoro na tržištu počnu takmičiti zalihama ili pripravnošću za hitne slučajeve, a ne otmenim teretanama i klubovima. Prijatelj izveštava da je nedavno obišao luksuznu rezidencijalnu zajednicu koja može da se pohvali skladištem dvogodišnjih zaliha hitnih potrepština i kvazihitnom službom, s respiratorima i bocama za kiseonik", piše ona, a prenosi "Jutarnji list".

Kako je rekla, potrebno je samo kratko razdoblje panike da ljudi preispitaju ono što je najvažnije.

- Uznemirujuće, ovaj način razmišljanja preti da će otvoriti novi jaz između onih koji imaju i nemaju, s tim što će bogati potencijalno stvoriti vlastitu infrastrukturu, a ne ojačati loše finansirane javne sisteme. Tek su pre nekoliko generacija svetski Rokefeleri upumpali milijarde dolara u javno zdravstvo i druge komunalne resurse. Šta se događa kada se današnji pojedinci s visokom neto vrednošću odluče umesto toga da stvore odvojene i krajnje nejednake alternative? Gde to ostavlja nas ostale? - pita se ona.

Inače, Salcman je svojevremeno identifikovala Osamu Bin Ladena kao potencijalno opasnog čoveka, a danas iz Ciriha pomaže izgradnji strategije poslovne transformacije duvanskog diva Filip Morisa.

Tehnologija zapravo suzila svet

Za razliku od sistema, tehnologija je uglavnom ispunila obećanje da će biti sjajan komunikator i povezivač. Zahvaljujući njoj, piše Salcman, proteste Arapskog proleća 2010. omogućili su građani zaobilazeći od države kontrolisane medije i komunicirajući Fejsbukom i Tviterom. Pokret "Životi crnaca su važni" ubrzan je na društvenim platformama deljenjem videozapisa koji razotkrivaju policijsku brutalnost.

Digitalne platforme pomogle su rastu raznih društvenih pokreta i korišćene su za pritisak na korporacije i vlade da promene svoje ponašanje. Tokom pandemije, tehnologija je desetinama miliona ljudi omogućila da nešto poput normalnog života nastave da žive daljinski.

To, međutim, ne znači da će nam i u 2021. tehnologija doneti isključivo dobro. Nove su nam tehnologije, upozorava Salcman, suzile svet.

Podsticale su nas da stvorimo uska, personalizovana okruženja gde (sami) slušamo svoje prilagođene zbirke pesama i gledamo (opet sami) svoju "struju" zabave na ličnim telekomunikacijskim uređajima.

- Nikada više ne treba da vidimo išta ili bilo koga zbog čega bi nam bilo neugodno. Ako se ne potrudimo da se probijemo, ostajemo hermetički zatvoreni u svojim pristrasnim medijskim mehurima koji postoje u virtualnim svetovima koje sami sebi za sebe stvaramo i nastanjeni u jedinstvenim (političkim) strankama. Ti mehuri dozvolili su i perpetuirali separatističke ideologije, svih vrsta uverenja. Hrane nas onim što želimo da čujemo; predstavljaju nam "dokaze" koji potvrđuju naše stavove, umesto da ih propituju ili proširuju. Oni rađaju podeljene stereotipe - kaže ona.

Salcman ne zastupa neku od teorija zavere ni kada citira londonsku futuristkinju Ameliju Kalman, koja kaže kako su nas neregulisani društveni mediji i algoritmi aplikacija koje su u srcu stvaranja pogrešnih i namerno iskrivljenih informacija, dok većina ljudi nije svesna kako se našim mozgom manipuliše, uveli verovatno najslabije prepoznatu od svih globalnih društvenih kriza.

U trenutku kad dugoročne nuspojave, uzrokovane potpunom oslonjenošću na pametne telefone i društvene medije postanu vidljive na našem mentalnom zdravlju, ljudi će zahtevati da državna regulativa algoritama aplikacija i društvenih medija bude uključena u osnovni paket ljudskih prava. Uz darvinizam na delu, zaživeće i napor za ponovnim uspostavljanjem zajedničkih skladišta činjenica kojima će se upravljati pomoću veštačke inteligencije.

"Je li prekasno da svoj svet određen koordinatama 'mene - ja - meni' promenim u svet koji bi bio nešto malo manje opsednut mnome", pita Salcman i zaključuje kako, uprkos svemu što se događa, verovatno nije.

Foto: Pixabay

Razlike izbile na površinu

Kakvu nam budućnost predviđa Salcman? Egzistencijalna pretnja pandemije i prisilni zastoji koje su mnogi doživeli podstakli su apetit za promenama i povećali spremnost ljudi da ospore "status kvo".

Razlike koje smo uspeli da otklonimo ili ignorišemo u "normalnim" vremenima, piše Salcman, izbile su na površinu, a sve se više ljudi spaja oko ideje da društvo kakvo smo stvorili za mnoge više nije efikasno. Kako ekonomska nejednakost nastavlja da raste, a mreže socijalne bezbednosti ostaju napete (ili ih nema), rašće interes za istraživanje potencijalnih staza promena.

Dronovi i droidi

"Automatizacija će biti izraženija nego ikad", rekla je Salcman.

Ona dovodi u pitanje automatizaciju radnih mesta.

- Ova pandemija može se pokazati nezaustavljivim ubrzivačem automatizacije, jer se preduzeća podsećaju da su zaposleni ljudi deo slabosti.

Međutim, istakla je da bi ekstremni kraj ovog trenda bio taj što ljudi mogu da izgube posao, iako će trebati vremena dok ovo ne vidimo u potpunosti u zemljama u razvoju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.