ON JE "STRAH I TREPET" ZA AMERE I NATO! PUTINOV OBAVEŠTAJAC JE SAČUVAO JE RUSKI "NUKLEARNI ŠTIT", ali i rasturio desetine špijuna sa Zapada!
Podeli vest
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je zahvaljujući izuzetnom kontraobaveštajcu, general-pukovniku Federalne službe bezbednosti (FSB) Mihailu Dedjuhinu zadržala svoje sisteme nuklearnog oružja, kao i suverenitet, a zatim stvorila nove tipove oružja koji nemaju analoge u svetu, smatraju veterani FSB, bivše kolege i učenici Dedjuhina
U nedelju bi bivši načelnik Uprave za kontraobaveštajnu podršku strateškim objektima Odeljenja za ekonomsku bezbednost FSB napunio 75 godina.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da se na Zapadu već mesecima odvija kampanja protiv ruske vakcine protiv virusa korona i da ona još nije završena
13.03.2021
22:43
- Dugo bi moglo da se priča o Mihailu Trofimoviču, on je bio izvanredna ličnost - i kao profesionalac i jednostavno kao čovek. Kontraobaveštajne mere sprovedene pod njegovim rukovodstvom i uz njegovo lično učešće ušle su u 'zlatni fond' naše službe bezbednosti - rekao je general-pukovnik u rezervi FSB Aleksandar Izmodenov.
Razotkrivanje agenta CIA
Sam Dedjuhin je u mladosti radio u Institutu za atomsku energiju „Kurčatov" i učestvovao u stvaranju jonskog motora za međuplanetarne letove. Po završetku Moskovskog avijacionog instituta pozvan je u organe državne bezbednosti, završio je Višu Krasnoznamenu školu KGB i poslat je na službu u čuvenu „desetku" - 10. odeljenje Druge glavne uprave KGB-a koje se bavilo kontraobaveštajnom podrškom Ministarstava odbrambene industrije.
Prema rečima Izmodenova, službi su bili potrebni profesionalci i ljudi koji su u stanju da rešavaju stvarne zadatke zaštite državnih tajni i da otkrivaju znakove neprijateljskih aktivnosti specijalnih službi protivnika.
- U radu Mihaila Trofimoviča su pokazani lični kvaliteti kao što su najviši nivo profesionalizma, posvećenost, analitičke osobine operativca - vođe. Zahvaljujući tim kvalitetima, omogućen je blagovremeni odabir glavnog pravca delovanja u pogledu identifikovanja znakova špijunaže i drugih nezakonitih aktivnosti - dodao je veteran.
Izmodenov smatra da su se te njegove osobine naročito ispoljile u radu na razotkrivanju američkog agenta CIA Adolfa Tolkačova 1985. godine. Tolkačov je radio na Naučno-istraživačkom institutu za radio-tehniku Ministarstva za radio-industriju SSSR-a koji je američkoj rajnioj službi prenosio tajne radio-elektronske opreme sovjetskih vojnih aviona.
Razotkrivanje Tolkačova odvijalo se direktno pod rukovodstvom Mihaila Trofimoviča. Rezultat je postignut za vrlo kratko vreme - samo četiri meseca nakon što je KGB dobio informacije o postojanju takvog agenta CIA u našem vojno-industrijskom kompleksu. Pritom se to desilo u to vreme kada je milion i po ljudi radilo u preduzećima Ministarstva radio-industrije", rekao je penzionisani pukovnik FSB-a Aleksandar Litvinov.
Dedjuhin je upravo za razotkrivanje Tolkačova nagrađen najvišom nagradom KGB Sovjetskog Saveza - „Počasni službenik državne bezbednosti".
Znak kvaliteta
Veterani ističu da je glavna zasluga Dedjuhova stvaranje novih kontraobaveštajnih struktura koje osiguravaju bezbednost ruskog odbrambeno-industrijskog kompleksa u postsovjetskom periodu. Prema njihovim rečima, nije tajna da su nakon raspada SSSR-a rusko rukovodstvo činili ljudi koji su smatrali da novoj državi ne trebaju specijalne službe u uslovima demokratije.
- Oktobar 1993. godine. U centru Moskve gori Bela kuća (zgrada vlade). U zadimljenoj prestonici jedinica Mihaila Trofimoviča radi na razotkrivanju agenta britanske obaveštajne službe Sincova - rekao je penzionisani general-pukovnik FSB Andrej Krutov.
Prema rečima Izmodenova, razotkrivanje Sincova, koji je bio na čelu jedne od najvažnijih struktura tadašnjeg ruskog Ministarstva odbrambene industrije, bio je znak kvaliteta koji je celom svetu pokazao da je ruska kontraobaveštajna služba i dalje u stanju da odgovori na dejstva svake strane obaveštajne službe.
On smatra da rezultat rada ruskog kontraobaveštajca nije bilo samo razotkrivanje agenta, već i usvajanje mera za zaštitu državne tajne, uključujući i izradu zakona o državnoj tajni.
Sačuvao ruski „nuklearni štit"
Još jedna upečatljiva pobeda Dedjuhina i njegovih kolega sredinom 1990-tih godina bio je prekid provokacije nemačkih specijalnih službi - skandal sa plutonijumom.
Izmodenov je objasnio da se provokacija sastojala u tome da se pokaže da je plutonijum za proizvodnju nuklearnog oružja navodno izvezen iz Rusije. Međutim, zahvaljujući Mihailu Trofimoviču i njegovim kolegama, i sami Nemci su priznali da to nije bio ruski plutonijum, naglasio je veteran.
- Cilj te provokacije bio je da Zapad može da kaže da Rusija ne može pouzdano da nadgleda svoje nuklearne materijale i na kraju bi uspostavio kontrolu nad našim sistemom nuklearnog naoružanja. Suvišno je reći šta bi to značilo sa stanovišta suvereniteta Rusije, njega jednostavno ne bi bilo - istakao je on.
Izmodenov je dodao da je u Nemačkoj to izazvalo skandal na državnom nivou i da su oni koji su bili umešani u tu provokaciju kažnjeni.
Sa svoje strane, Krutov je naglasio da je ruski „nuklearni štit" u velikoj meri sačuvan zahvaljujući Dedjuhinu.
- Ali možemo direktno da kažemo da je ogroman i njegov doprinos stvaranju jedinstvenih vrsta naoružanja koje naša država sada ima i o kojima je naš predsednik Vladimir Putin govorio s ponosom. Sve to nije urađeno preko noći, već je stvarano odavno. Bilo je potrebno da se izrada oružja još tada drži u tajnosti, što je i učinjeno pod rukovodstvom Dedjuhina - rekao je on.
Pomoć mirnom atomu
Dedjuhin je takođe imao zasluge u ruskoj nuklearnoj energetici.
Kako je rekao Izmodenov, Dedjuhin je 2004. godine prešao da radi u kompaniji „Atomstrojeksport" koja je odgovorna za izgradnju nuklearnih elektrana u inostranstvu.
- Nuklearna elektrana 'Bušer' se gradila u Iranu. To nije bio nimalo lak zadatak, jer su Sjedinjene Američke Države na sve moguće načine pokušavale da diskredituju rad Rusije na 'Bušeru'. Prema verziji Vašingtona, naša zemlja je na taj način navodno pružala pomoć iranskom nuklearnom programu. Mihail Trofimovič se bavio zaštitom interesa Rusije u ovom projektu i svi pokušaji Amerikanaca su bili dezavuisani - izjavio je Izmodenov.
Prema njegovim rečima, ceo svet je pratio da li će Rusija moći da izgradi nuklearku Bušer - i uspela je.
- Realizacija ovog projekta omogućila je našoj nuklearnoj industriji da obnovi sposobnosti koje su oslabile nakon raspada Sovjetskog Saveza, a zatim da razvije svoje prisustvo u različitim regionima sveta. Pogledajte potražnju za ruskim tehnologijama mirnog atoma u Evropi, Aziji, Africi, a 'Rosatom' ima rekordan broj projekata u inostranstvu. A temelji ovog priznanja postavljeni su uz učešće Mihaila Dedjuhina - zaključio je Izmodenov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
EU mora preispitati sankcije koje je uvela Rusiji u vezi sa sukobom u Ukrajini i raditi na okončanju neprijateljstava što je pre moguće, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.
NATO i bezbednosni sistem Zapada očekuje "mračna" budućnost u slučaju da Donald Tramp, pobednik na predsedničkim izborima u SAD, počne da sarađuje sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u rešavanju ukrajinskog konflikta, piše kolumnista agencije Blumberg, Maks Hasting.
Živimo u eri kardinalnih promena i narednih dvadeset godina moglo da bude još teže za čovečanstvo, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na godišnjoj plenarnoj sednici Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da se na Zapadu već mesecima odvija kampanja protiv ruske vakcine protiv virusa korona i da ona još nije završena
Ukrajinski dronovi izveli su napad na fabriku „Tajfun“, deo ruskog vojno-industrijskog kompleksa, smeštenu u gradu Kaluga u Kaluškoj oblasti. Ovu informaciju saopštio je Andrij Kovalenko, šef Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
Ukrajinske specijalne službe od 2005. godine identifikovale su Rusiju i Belorusiju kao ključne protivnike, izjavio je za RIA Novosti bivši pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Aleksandar Mazur.
Slobodan Georgiev, urednik u antisrpskom mediju tajkuna Dragana Šolaka i potpaljivač haosa u Srbiji, besan je na predsednika Srbije Aleksandra Vučića jer je odbrusio britanskom novinaru za vreme intervjua, a u vezi sa NATO agresijom na Srbiju 1999. godine.
Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas sednicu na čijem je dnevnom redu, između ostalog, Predlog budžeta za 2025. godinu, a već sam dolazak na sednicu obelezio je incident kada su dve žene pokušale da u ovu instituciju unesu biber sprej.
Premijer lažne države Aljbin Kurti, njegov najbliži saradnik Dželjalj Svečlja i direktor tzv. kosovske policije Gazmend Hodža položili su jutros kamen temeljac za novu tzv. policijsku podstanicu u selu Izvor u opštini Zvečan, dva kilometra od administrativne linije sa centralnom Srbijom.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
U susret Novoj godini srpsko tržište preplavljeno je ponudama novogodišnjih dekoracija, kao i ukrasa, a naše istraživanje pokazalo je da kupovina ukrasa može da vas košta od 10.000 do 20.000 dinara.
Jedan Srbin našao se u teškoj situaciji nakon 12 godina braka, kada se tokom razvoda suočio s mogućnošću da ostane bez krova nad glavom, uprkos tome što je, kako tvrdi, uložio značajna sredstva u zajednički dom.
Pančevac Luka Alerić podelio je na svojim društvenim mrežama video u kojem je pokazao kako je, tokom kišnih i snežnih dana u centru svog grada postavio besplatne kišobrane i time pomogao svojim sugrađanima, posebno mladima koji nisu bili opremljeni za novonastale vremenske uslove.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Alija Balijagić (65) koji je uhapšen u četvrtak u selu Pribojska Goleš zbog ubistva brata i sestre Milenke i Jovana Madžgalja, ima sina iz vanbračne veze i nikada nije služio vojsku, pokazuju podaci iz njegove biografije.
Žena čiji identitet nije objavljen teško je povređena u subotu u Rakovici kada ju je na pešačkom prelazu udario automobil, a zatim preko nje prešlo drugo vozilo!
Ninela Radičević, majka Ane Božović, devojčice koja je ubijena u OŠ "Vladislav Ribnikar", oglasila se na svom Fejsbuk profilu i objavila kako se oseća nakon ćerkine smrti.
Boriša Simanić se vratio u repRezentaciju Srbije nakon što je ostao bez bubrega na Svetskom prvenstvu u Minili, a njegov stric Mladen se prisetio najtežih momenata.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Poznati košarkaški stručnjak Marin Sedlaček ispričao je jednu zanimljivu anegdotu sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj 2022. godine i otkrio koliko Nikoli Jokiću znači igranje za reprezentaciju Srbije.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Sara Džesika Parker nedavno je posetila Filmski festival u Torinu, ali ovaj put nije bila u centru pažnje kao glavna zvezda, već kao podrška svom suprugu, glumcu Metjuhu Broderiku.
Šeron Stoun bila je gošća Filmskog festivala u Torinu, a prisustvovala je ceremoniji otvaranja, gde je odmah počela sa serijom neobičnih modnih izdanja.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.