Trojica francuskih intelektualaca reagovala su povodom emitovanja na kanalu „Arte" dokumentarca o sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, ocenjujući da taj film predstavlja krupan falsifikat istorije koji želi da prikaže da su muslimani-Bošnjaci i Albanci jedine žrtve ratova u Jugoslaviji, dok se zločini nad Srbima ne pominju
Reč je, naime, o dokumentarcu „Bivša Jugoslavija - postupci pred Međunarodnim krivičnim sudom" autora Luća Molike koji je prikazan početkom maja.
Na njega su pažnju skrenuli univerzitetski profesor i predsednik „Kolektiva za mir na Kosovu" Aleksis Trud, lekar i bivši pripadnik ,,plavih šlemova" tokom rata u Bosni i Patrik Bario, koji je bio svedok na suđenju Miloševiću i Martiću, kao i bivši francuski oficir, pisac knjige „Evropa je umrla u Prištini", Žak Ogar.
Oni su ukazali da se, kada je reč o zločinima u ratu u Bosni, prvi deo dokumentarca Molike svodi na sukobe 1992-1995 i to na događaje u Srebrenici i zločine počinjene od strane srpskih snaga u julu 1995.
- On ne kaže nijednu reč o zločinima koje su prethodnih godina počinile bošnjačke jedinice Nasera Orića, smeštene u srebreničkoj enklavi, protiv okolnih srpskih sela. Užasna zverstva praćena odsecanjem glava su se dešavala u tim selima, naročito na pravoslavno Badnje veče u januaru 1993. godine. Odbor za proučavanje istorije iz Sarajeva je procenio broj ubijenih Srba na 785, tokom 50 napada na srpska sela koje su izvršile jedinice Nasera Orića između septembra 1992. i marta 1993 - naveli su francuski intelektualci.
Oni su podsetili su Naser Orić i njegove snage napustili stanovništvo Srebrenice, po naredbi bošnjačkog predsednika Alije Izetbegovića, pred nastupanjem srpske vojske, ističući da je te događaje potvrdio i general Filip Morijon.
Ukazali su da dokumentarni film „Arte" kanala ne pominje ni jednom rečju užasnu kampanju koju je organizovala Stranka demokratske akcije (SDA) Alije Izetbegovića protiv srpskih građana onih delova Sarajeva pod muslimanskom kontrolom.
- Između 1992. i 1995. godine 3.000 srpskih civila je bilo ubijeno, samo u tim delovima grada. U istom razdoblju je ozbiljno ranjeno 1.665 srpskih civila, dok ih je 800 nestalo. Većina tih ubijenih i ranjenih nije imala veze sa borbama između bošnjačke i srpske armije, već sa zločinačkim aktima koje je planirala SDA Alije Izetbegovića protiv civila, koji su najčešće bili meta napada u svojim domovima. Ta kampanja terora je dovela do velikog egzodusa Srba posle Dejtonskog sporazuma iz decembra 1995. godine. Kao proizvod tog sporazuma 435.000 Srba su postali interno raseljena lica u Bosni i Hercegovini, u trenutku kada je 235 000 Srba bilo izgnano usled operacije etničkog čišćenja u Hrvatskoj - naveli su u saopštenju.
Ovi francuski intelektualci napominju da je lord Artur Ponsonbi u svojoj knjizi ,,Falsifikati u ratnom dobu" iz 1928. istakao da je jedan od osnovnih principa svake uspešne ratne propagande zadobijanje podrške poznatih intelektualaca i umetnika.
- "Nesporni moralni autoriteti", svet umetnosti i kulture, su dakle bili pozvani od strane Bernara-Anrija Levija i Bernara Kušnera da se svrstaju na stranu Bošnjaka, najčešće na jedan žustar način, u jednom građanskom ratu koji je nazvan 'pravednim ratom'. U julu 1993. Bernar-Anri Levi je imenovan za predsednika nadzornog odbora francusko-nemačkog kanala Arte. Na dan 22. januara 1994. Levi u svojim zapisima pominje Žeroma Klemona, predsednika Artea 'koji prihvata da od svog kanala napravi jedno borbeno sredstvo' u korist Sarajeva - kaže se u saopštenju.
Foto: Informer DN
VIDEO ŠTA SE ZAISTA DEŠAVALO, francuski pikovnik Žak Ogar
Dodaje se da tokom 1993. i 1994. godine Levi snima film ,,Bosna" i navode da je taj dokumentarac je bio snimljen „u tesnoj vezi sa bošnjačkom ekipom snimatelja, sarajevskom televizijom kada je reč o produkciji i ratnim štabovima Divjaka, Alagića i Dudakovića, kada je reč o insipiraciji".
- Dakle, ratni štabovi muslimanskih snaga u bili izvori inspiracije za film Bernara-Anrija Levija. Ovaj dokumentarni film je mogao biti snimljen zahvaljujući finansijskoj podršci milijardera Fransoa Pinoa, prijatelja Andre Levija (oca Bernara-Anrija) i bliske osobe Žaka Širaka, kroz stvaranje producentske kuće 'Filmovi sutrašnjice'. Počev od maja 1994. Bernar-Anri Levi je obišao uticajne adrese i prestonice kako bi predstavio svoj film. Omogućio je veliki broj projekcija pred političarima, vojnicima, intelektualcima i novinarima.
da je njegov prijatelj, Žil Hercog, koautor scenarija za film, 1995. godine snimio za kanal Arte jedan dokumentarac u slavu bošnjačke vojske pod nazivom ,,Armija".
- Industrija mašte i razonode je potom usvojila bošnjačku propagandu u svim njenim ostvarenjima (TV feljtoni, filmovi, romani, pesme…). Javno mnjenje je 25 godina po završetku rata još uvek izloženo toj holivudskoj predstavi sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a televizija 'Arte' ni ovog puta nije propustila priliku da aktivno doprinese tom pristrasnom ispisivanju istorije - zaključili su francuski intelektualci.
Projekat nemačko-francuskog lovca FCAS, čije je poletanje planirano za 2040. godinu, mogao bi da zastari i pre nego što siđe sa proizvodnih traka. Razvoj borbenog aviona koštaće države uključene u projekat oko 100 milijardi evra
FIJASKO NEMAČKO-FRANCUSKOG LOVCA VREDNOG 100 MILIJARDE EVRA! FCAS će ZASTARITI pre nego što "siđe" sa proizvodne trake! /VIDEO/
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Projekat nemačko-francuskog lovca FCAS, čije je poletanje planirano za 2040. godinu, mogao bi da zastari i pre nego što siđe sa proizvodnih traka. Razvoj borbenog aviona koštaće države uključene u projekat oko 100 milijardi evra
FIJASKO NEMAČKO-FRANCUSKOG LOVCA VREDNOG 100 MILIJARDE EVRA! FCAS će ZASTARITI pre nego što "siđe" sa proizvodne trake! /VIDEO/
Dok se "želu da bude nosilac" blokaderske liste Vladan Đokić baškario na Jadranskom moru, Milo Lompar, njegov glavni konkurent sa blokaderske liste "opipava" tokom leta alternative za sklapanje novih političkih saveza.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da pogroma Srba više neće biti! Zatražio je oproštaj od Krajišnika i rekao da će Srbija uvek štititi svoj narod.
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić oglasila se na društvenoj mreži X i do koske ogolila licemerje i bezočne laži koje su mesecima plasirane protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vođa blokadera Predrag Lečić, koji se u javnosti povezuje sa blokaderskim aktivizmom u Kladovu, trenutno uživa na luksuznoj destinaciji u hotelu JAZ u Egiptu.
Direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac raskrinkao je sve laži Zagreba o zločinačkoj akciji "Oluja", izneo jezive podatke o stradanju srpskog naroda i upozorio da se zločini nad Srbima ne smeju zaboraviti.
Agencija za bezbednost saobraćaja upozorila je roditelje da nikada ne ostavljaju decu samu u automobilu tokom tropskog talasa i visokih merenja, jer za samo par minuta temperatura u vozili skače neverovatno brzo i može doći do fatalnih posedica.
Kompanija MaxBet, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Srbije, uspešno je realizovala tradicionalnu julsku akciju dobrovoljnog davanja krvi, tokom koje je zahvaljujući 3 011 davalaca, prikupljeno 290 jedinica trombocita i 2 721 jedinica krvi, čime je potencijalno omogućena pomoć za čak 8.163 života.
Helikopter Kamov Ka-32 Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova angažovan je na gašenju požara u selu Borovac kod Zaječara, koji je zahvatio oko 100 hektara suve trave i niskog rastinja.
Mlada ruska državljanka Ljudmila Turkova Konstantinovna (27) brutalno je ubijena u iznajmljenom stanu u Borči, a njeno telo spakovano je u putni kofer i bačeno u hladnu vodu kanala Vizelj. Dok policijska istraga traje, Ljudmilina prijateljica,, otvorila je dušu i ispričala ko je zapravo bila devojka čiji je život surovo ugašen.
Kotorska policija uhapsila je državljanina Azerbejdžana M.M. (59), zbog sumnje da je u jednom trgovinskom objektu seksualno uznemiravao šesnaestogodišnju devojčicu.
Svađa oca i sina zbog novog automobila završila je na sudu! Muškarac kod Bijeljine proglašen je krivim da je tokom porodičnog sukoba fizički napao svog oca i izrečena mu je novčana kazna od 1.000 KM (500 evra), ali presuda još nije pravosnažna.
Kako saznaje Informer iz izvora bliskih istrazi, policija je uhapsila vozača kamiona zrenjaninskih registarskih oznaka koji je jutros usmrtio dvojicu radnika na brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica nedaleko od petlje Zminjak.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Tokom velikih vrućina organizmu je potrebno više tečnosti, a mnogi posežu za osvežavajućom limunadom. Ipak, stručnjaci ističu da čaj može biti još bolji izbor. Osim što rashlađuje kada se pije hladan, ledeni čaj pruža i brojne zdravstvene koristi.
Tokom rasprave u kojoj se pominjala pesma "Beograd", Svetlana Ceca Ražnatović šokirala je javnost izjavom da je zapravo ona napisala taj stih, a ne Dino Merlin.
Kamera Informera zabeležila je sinoć patriotski trenutak večeri, kada je pevačica Jovana Tipšin izvodila pesmu "Veseli se, srpski rode", a Dragan Stanković sa sinom razvio srpske zastave!
Evo ko su poznate ličnosti koje liče jedni na druge toliko da bi mnogi za njih rekli da su blizanci. Njihove sličnosti su fascinantne i uvek privuku pažnju javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.