NI AMERI, NITI RUSI NE MOGU DA SE ZAŠTITE OD NJIH - ŠTIT NE FUNKCIONIŠE! Jeftini su, teško ih oboriti, a brutalno su ratno sredstvo...
Podeli vest
Kopnena vojska SAD izabrala je kompaniju „Dinetiks", deo korporacije „Leidos", da napravi prototip sistema za borbu protiv bespilotnih letelica. Sistem je dobio naziv „Neuništivi štit" (Enduring Shield). Na sličnim sistemima radi i Rusija
Vojni kolumnista lista „Gazeta.ru" Mihail Hodarenok otkriva šta je glavni problem borbe protiv dronova.
Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin upozorio je London da će doći do posledica u slučaju ponavljanja incidenta iz juna, kada je britanski brod narušio ruske teritorijalne vode u blizini Krima
29.08.2021
09:47
Drugi pokušaj Amerike
Kopnena vojska SAD prvobitno je planirala da napravi Višenamenski lanser (MML, Multi-Mission Launcher) kao deo rešenja Zaštite od indirektnog napada (IFPC, Indirect Fires Protection Capability). Međutim, program je zaustavljen zbog „tehnoloških problema".
„Neuništivi štit" je sistem protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane koji može da otkrije vazdušne objekte u okruženju i ima mogućnost da istovremeno gađa nekoliko ciljeva, tvrdi projektant sistema.
Ovaj sistem je jednostavan za korišćenje i može se u potpunosti koristiti sa Integrisanim sistemom borbene kontrole (IBCS, Integrated Battle Command System), mrežom koja objedinjuje radiolokatore, štabove, komunikacijske veze i baterije protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane vojske SAD i njenih saveznika.
Kopnena vojska SAD planira da napravi, sertifikuje i dostavi „prototipove koji su spremni za eksploataciju" do 2023. godine, piše portal „Difens njuz". Plan je da se potpiše ugovor za proizvodnju 400 lansera i odgovarajući broj protivraketa.
O jačanju mogućnosti u borbi protiv dronova govorilo se i na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu „Armija 2021". Ruski koncern „Almaz Antej" počeo je da radi na protivavionskim raketama malih razmera koje su predviđene za uništavanje dronova, saopštio je glavni konstruktor koncerna Pavel Sozinov.
Bez veštačke inteligencije se ne može
Međutim, ni lanseri ni rakete malog kalibra nisu glavni problem borbe protiv bespilotnih letelica.
Kako bi počela izgradnja sistema protivvazduhoplovne odbrane za borbu protiv dronova svih vrsta, neophodno je stvoriti efikasan radarski sistem koji sada ne postoji.
Pritom, zone otkrivanja radio-lokacijskih stanica svih tipova moraju da obezbede otkrivanje i pratnju svih mogućih vazdušnih objekata sa izuzetno malih visina. Pored toga, praktično na svim tipovima savremenih lokatora se mora dodati optički kanal. Važno je i da radio-lokacijska stanica ima veliku pokretljivost, kao i da vreme razmeštanja lokatora ne bude duže od pet minuta.
Jedan od najvažnijih zadataka je proizvodnja automatizovanog sistema za prikupljanje, analizu radio-lokacijskih informacija i pronalaženje pravovremenih ciljeva svim mogućim vatrenim sredstvima. Verovatno se i ovde ne može bez veštačke inteligencije, a dok period kašnjenja informacija ne sme biti veći od nekoliko sekundi.
U borbu protiv dronova, pored protivavionskih raketnih sistema kratkog dometa, moraju se uključiti i ratni helikopteri, koji imaju specijalno obučene posade i mitraljeze kalibra 12,7 milimetara. Na svakom helikopteru ih ima od 6 do 12.
Neophodno je da se iz prvog napada onesposobi dron, jer je moguće da neće biti druge prilike.
Problem je u tome što ne mogu svi helikopteri da stignu sve tipove dronova, pa je za uništavanje dronova potrebno da se koriste avioni tipa Jak-130 i čak laki turboelisni avioni tipa EMB-314 „Super tukano" brazilske kompanije „Embrajer", koji imaju veliki broj mitraljeza i topova kalibra 12,7-23 milimetra.
Pored toga, potrebno je i da se specijalizovana oklopna vozila opreme protivavionskim mitraljezima kalibra 12,7-30 milimetara, dok bi njihov broj trebalo da bude od četiri pa naviše. Slična vozila bi trebalo da budu predviđena i za borbu protiv dronova-kamikaza.
Najperspektivnije sredstvo za borbu protiv udarnih dronova je ruski kompleks „Derivacija PVO", koji ima automatski top kalibra 57 milimetara i veliku brzinu prilikom gađanja. Ovaj sistem će omogućiti da se skrati opseg upotrebe preciznog naoružanja dronova, odnosno da se omogući uništavanje dronova pre nego što lansiraju rakete.
Jaz u ceni odbrambenih i napadačkih dronova
Sa smanjenjem mase i gabarita, kao i povećanjem broja dronova koji učestvuju samo u jednom napadu, ostaje problem naoružavanja vojske laserskim naoružanjem, s obzirom da je trenutno glavni problem veliki cenovni jaz između napadačkih i odbrambenih dronova.
Udarni dron-kamikaza može da košta nekoliko stotina dolara, a cena protivavionske vođene rakete kratkog dometa može dostići i do nekoliko desetina hiljada dolara.
Primena klasičnih sredstava odbrane (protivavionskog raketnog kompleksa i zenitno-raketnog sistema kratkog i dugog dometa) protiv sličnih vazdušnih objekata može dovesti do krajnjeg iznurivanja mogućnosti druge strane i ujedno povlači za sobom kolaps odbrambeno-industrijskog kompleksa tokom dugih borbenih akcija.
Krajnje efikasno sredstvo borbe protiv svih tipova dronova je primena sredstava radio-elektronske borbe. Upravo radio-elektronska borba u značajnoj meri može da smanji borbene sposobnosti drona, jer svi tipovi dronova imaju radio kanale bez kojih navigacija i sistemi odbrane ne mogu reagovati. Pored toga, efikasnost će se pokazati i zahvaljujući stanici za vizuelno-optičko ometanje koja praktično postoji na svim dronovima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin upozorio je London da će doći do posledica u slučaju ponavljanja incidenta iz juna, kada je britanski brod narušio ruske teritorijalne vode u blizini Krima
Ruske snage pretrpele su velike gubitke nedalju dana nakon početka protivofanzive za eliminaciju isturenih ukrajinskih snaga na 400 kvadratnih kilometara u Kurskoj oblasti na zapadu Rusije.
Ukrajina je prihvatila nemogućnost vraćanja teritorija oslobođenih od strane ruske vojske nakon neuspešne kontraofanzive ukrajinske vojske u 2023. godini, piše kolumnista Blumberga Mark Čempion.
Penzionisani američki general Vesli Klark koji je 1999. godine predvodio snage NATO-a u bombardovanju SRJ, izjavio je da je ponosan na tu operaciju, jer je ona, kako tvrdi, donela mir na Kosovu i Metohiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapitao je da li će to isto da kaže danas Ukrajini, ili sada važe neka druga pravila?
U Budimpešti će danas biti održana druga sednica Saveta za stratešku saradnju Srbije i Mađarske, na kojoj je učestvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ne namerava da razgovara sa Toninom Piculom, hrvatskim evroposlanikom koji obavlja fukciju izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je na pitanje o istraživanju javnog mnjenja Demostata u kojem je navedeno da mu rejting pada i rekao da je najgore kad ljudi žive u zamci sopstvenih laži i želja, te da tu priču sluša godinama.
Biljana Vratonjić, majka dopisnice Informera Dragane Ćendić, koju portal Ozon pres čiji vlasnik i urednik lokalni politički moćnik Stojan Marković već drugi put za nekoliko dana u svom mediju linčuje i vrši progon, kaže u uključenju u program televizije Informer da strahuje za ćerkinu bezbednost, ali i njene dece.
Gposti Info jutra Informer televizije bili su i Bojan Borovčanin, NIT i Miloš Terzić, član predsedništva SNS koji su govorili o međusobnim optužbama unutar opozicije zbog propasta protesta u Beogradu. Takođe, lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta je najavio i nove tragedije, pretio nasiljem u Gosrnjim Nedeljicama poput onog u Novom Sadu, ali i izvređao predsednika Srbije Aleksnadra Vučića rekavši da ima bipolarni poremećaj.
Večeras u 22:30h na Informer TV emisija "4 i po žene" donosi ekskluzivno gostovanje ministarke za brigu o porodici i demografiju Milice Đurđević Stamenkovski .
Prve zadatke dolazeće administracije Donalda Trampa po pitanju Ukrajine i Bliskog istoka, komentarisali su gosti Info dana, Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i analitičar Nikola Seneši.
Aktuelno stanje na Bliskom istoku i potencijalne pregovore Rusije i SAD o miru u Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa, komentarisali su gosti Info jutra, piloti Boriša Mandić i Stevan Ignjatović i diplomata Branko Branković.
Od 25. oktobra ove godine srpska i crnogorska policija neprekidno tragaju za dvostrukim ubicom Alijem Balijagićem (64) koji je tada ubio brata i sestru Jovana i Milanku Madžgalj u mestu Sokolac kod Bijelog Polja. Za sve to vreme Alija se krije po šumama na teritoriji Crne Gore i Srbije.
Poreska uprava Srbije saopštila je danas da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova.
Jedan video sa društvenih mreža postao je viralan kada je mladić u Knez Mihailovoj ulici sproveo anketu i pitao mlade kojim jezikom se govori u Meksiku. Odgovori su šokirali Srbiju!
Na društvenim mrežama jedan mladoženja požalio se kako je na svojoj svadbi kao "poklon" dobio praznu kovertu koja ga je šokirala. Ovaj potez gosta ga je razbesneo, a on se dao u "potragu" za vlasnikom prazne koverte kako bi se obračunao.
Ovih dana na pijacama širom Srbije najtraženija roba je kupus. Vreme je da se stavlja u burad za zimnicu, a prodaju ga za 80 do 120 dinara po kilogramu. Međutim, na tezgama je primetna manja ponuda karfiola, ali zato cena bode oči!
Dijebetes sve češće pogađa i decu, pa lekari apeluju na roditelje, da povedu računa o navikama i ishrani najmlađih, jer je ovo opasna bolest, zvana "tihi ubica".
Klub iz Humske odlučio je da pomogne porodici Dragana Ćetkovića (65), koji je preminuo u Urgentnom centru nakon što mu je pozlilo sinoć u Areni tokom utakmice protiv Barselone u 9. kolu Evrolige (87:79).
Fudbaler Sevilje i naš reprezentativac Nemanja Gudelj i Hrvat Ivan Rakitić su veliki prijatelji, pa je Srbin nekadašnjem timskom kolegi preporučio turskog estetskog hirurga Emraha Cinika, što mu neće zaboraviti, jer je dobio novu frizuru.
Selektor Švajcarske Murat Jakin pred utakmicu sa Srbijom (petak, 20.45) u Cirihu u Ligi nacija nada se da srpski navijači neće zviždati tokom intoniranja himne.
Košarkaši Crvene zvezde u nedelju dočekuju Borac iz Čačka (Arena 1 premijum 19.00) u okviru 9. kola ABA lige, a klub sa Malog Kalemegdana odlučio je da ulaz za pomenuti susret bude besplatan.
Bata Spasojević, svetski priznat modni dizajner, sinoć je u hotelu "Hayatt Regenci" otvorio prvu samostalnu izložbu slika pod nazivom "Forever dreaming", ili u prevodu "sanjati zauvek".
Uprkos brojnim obavezama, Nela Mihailović i Nada Blam nisu mogle da odbiju fantastične uloge u seriji "Ljubav u tišini" koja stiže uskoro na televiziju Pink!
Glumica Zlata Numanagić kaže da se suočila sa ozbiljnim zdravstvenim problemom i da je mislila da će joj zbog toga skidati kožu i produžiti jednjak! U početku je mislila da ima gorušicu, zbog konzumiranja začinjene ili masne hrane, a onda su lekari utvrdili da ima želudačnu kilu.
Pevač Vladan Savić, frontmen Magla benda ispunio je veliku želju svojoj majci i upoznao je sa Draganom Mirković, a dirljiv susret završio se zagrljajem i suzama.
U istoriji naše narodne muzike, zlatnim slovima upisana su imena najvećih umetnika koji su, osim jedinstvenog glasa i velikog talenta imali još nešto što ih je izdvajalo, a to je da su sami napisali pesme koje su izvodili.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.