Kralj Aleksandar Obrenović PLATIO JE NAJSKUPLJU BIOSKOPSKU KARTU U ISTORIJI, a u kasnim noćnim satima stizali su - filmovi "za gospodu"! Pogledajte PRVU EPIZODU serijala "BEOGRAD – NAJ OD NAJ”!"

Filmovi su svedoci vremena i ljudske mašte, a čitave epohe društva nalaze se zabeležene na njima. Ipak, poznavaoci sedme umetnosti kažu da bez dobre bioskopske projekcije, nema ni filma koji će trajati

Pomama za filmom u Beogradu je počela nekoliko meseci nakon svetske premijere ostvarenja braće Limijer "Ulazak voza u stanicu".

- Koliko je sve ovo bilo važno, svedoči i podatak da je i kralj Aleksandar Obrenović sa majkom kraljicom Natalijom prisustvovao projekciji i platio je sa 300 zlatnih dukata, što je najskuplje plaćena bioskopska karta ikada - objašnjava Radoslav Zelenović upravnik Audio vizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauke i umetnosti.

Film nije oduvek prikazivan u bioskopima, već je putovao od mesta do mesta i okupljao publiku pod šatrama. Ipak, kroz neko vreme, filmovi su završavali na mestima gde se odvijao sav politički, društveni i kulturni život. U kafanama.

Foto: printscreen

Najstariji stalni beogradski bioskop nalazio se u hotelu Pariz. U pravougaonoj sali restorana platno je bilo postavljeno tako da može da se gleda sa obe strane. Svaki film imao je svog prevodioca, pa se ni oni koji su film gledali "naopako" nisu mnogo bunili.

Značajnu ulogu u razvoju beogradske kinematografije odigrali su braća Savić - Pera, Boža i Svetolik koji su 1910. godine u Kolarčevoj ulici broj 3 otvorili prvi moderan bioskop na ovim prostorima.

- Prva prava bioskopska sala bila je urađena po izgledu na one svetske, imala je sigurnosne izlaze, projekcionu kabinu, ventilaciju i stalno zaposlenog kinooperatera - objašnjava Zelenović i dodaje da se tada još uvek u filmu uživalo za kafanskim stolom uz meze i piće.

Foto: printscreen

Sa otvaranjem modernog bioskopa, u praksu je uvedeno objavljivanje redovnog repertoara o kojima su pisali i novinari. Projekcije su bile kako u jutarnjim, tako i u večernjim satima, a veliku pažnju privlačili su filmovi "za gospodu" koji su trajali do 23.30h.

Već 1911. godine pojavila su se dva bioskopa. Prvi na Terazijama u sklopu hotela "Kasina", a drugi na suprotnoj strani i nazvan je "Koloseum", kome je posle trideset godina promenjen naziv u bioskop "Zvezda". Baš u tom bioskopu, pušten je i prvi zvučni film.

Pred Drugi svetski rat u Beogradu je postojalo 11 bioskopa sa stalnim repertoarom, na koje treba dodati još tri u Pančevu i dva u Zemunu. Ukupan kapacitet iznosio je 9.500 sedišta, što je impresivan podatak čak i za današnji Beograd.