BOLEST, ILI STANJE?! Otkrivamo da li menopauzu treba lečiti?

To je normalan period u životu žene, ali ako se javi pre četrdesete, reč je o prevremenoj menopauzi, koju, mišljenja su pojedini stručnjaci, svakako treba medicinski tretirati!

Na našem podneblju gašenje mesečnog ciklusa obično nastupa oko 51, 52. godine života.

Smanjena proizvodnja estrogena dovodi do smanjenja libida, kognitivnih funkcija i rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ne postoji saglasnost o tome da li hormonski preparati povećavaju rizik od raka dojke i jajnika.

Talasi vrućine, pojačano znojenje, promene raspoloženja, depresija, nesanica, problemi s mokrenjem, nezainteresovanost za seks... Ako vam to zvuči poznato, verovatno se bližite pedesetim godinama života. No, ako ste deset godina mlađi, muči vas rana menopauza, stanje koje bi trebalo lečiti, u najmanju ruku se posavetovati s lekarom. Jer ono što vas čeka na duže staze jesu osteoporoza, hipertenzija, infarkt, šlog, dijabetes...

Estrogen i progesteron Srbija je prva u Evropi po broju žena koje rano uđu u menopauzu, čak i pre 40. godine. U poslednjih 10 godina je zabeležena velika učestalost te pojave.

Foto: Pixabay

- Da li menopauzu treba lečiti li ne, zavisi od toga kada nastupa i da li je prate simptomi. To je normalan period u životu žene, ali ako se javi pre četrdesete, reč je o ranoj insuficijenciji ovarijuma, odnosno o prekoks (prevremenoj) menopauzi, koju svakako treba tretirati - kaže endokrinolog Doma zdravlja "Dr Ristić" Slađana Drobnjak.

Na našem podneblju gašenje mesečnog ciklusa obično nastupa oko 51, 52. godine života. Ako se desi između 40. i 45. još uvek je reč o ranoj menopauzi koju takođe treba lečiti, a u periodu do 50. samo ako se jave simptomi. - Pacijentkinje do 55. godine uzimaju hormonsku terapiju, a nakon toga se prepuštaju prirodi. Zvanično lečenje može da traje do 60, ali to nije običaj u praksi - navodi naša sagovornica. Terapiju čini hormonska supstitucija (zamena) koja obuhvata estrogen i progesteron u vidu tableta.

- Progesteron se daje zbog opasnosti od kancera (grudi, grlića materice ili jajnika), osim kada je žena operisala matericu. Iz terapije se izuzimaju žene koje imaju problema s trombovima u krvnim sudovima, kancer ili istoriju ginekološkog karcinoma u porodici - objašnjava doktorka.

- Cilj je poboljšanje kvaliteta života i prevencija degenerativnih bolesti, naravno, u najmanjoj mogućoj efikasnoj dozi. Sve to u kombinaciji s promenom životnih navika i stila života - drugačijim načinom ishrane, uvođenjem fizičke aktivnosti, prestankom loših navika (cigarete, alkohol...) - navodi dr Zoran Stanković iz specijalne ginekološke bolnice.

Foto: Pixabay

Motivisanost Na pitanje da li ranu menopauzu treba lečiti ako simptomi izostanu, endokrinolog odgovara da se takve žene ne javljaju lekaru.

- Razlog zbog koga se tretira ovo stanje je u tome što smanjena proizvodnja estrogena dovodi do smanjenja libida, kognitivnih funkcija (pamćenje), urogenitalne atrofije koju čini peckanje i suvoća vagine, često mokrenje i mnogi drugi simptomi. Među najvažnijima je rizik od kardiovaskularnih bolesti - upozorava dr Drobnjak.

Ipak, ima i drugih mišljenja. - Menopauza nije bolest, pa samim tim i ne zahteva obaveznu primenu lekova! Primena hormonske supstitucije prevashodno zavisi od motivacije žene, kao i sposobnosti lekara da adekvatno procenimo i ženi predočimo sve koristi i rizike koje bi imala od upotrebe preparata za hormonsku supstituciju - mišljenja je dr Fadil Canović, ginekolog i akušer poliklinike.

- Sa tegobama ili bez njih, na nama je, kako lekarima tako i medijima, da ih upoznamo sa prednostima i rizicima predložene terapije, ali je uvek njihov izbor da li će je prihvatiti ili ne - navodi dr Stanković.

- Naše žene ranije dobijaju menstruaciju, što može da se poveže s ranom menopauzom, mada postoji više faktora. Jedan od njih su (loši) uslovi života, kao i stres, kada žena nakon neke traume preko noći može da izgubi menstruaciju - zaključuje endokrinolog Slađana Drobnjak. 

POGLEDAJTE na kojih 10 načina možete pobetiti STRES

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.