Kako pomoći detetu koje je preživelo traumu? Traumu prati stigma da je destruktivna, ali je zapravo puna nade!

Malo je poznato da i sasvim mala deca mogu imati svoje traume. Vaša nervoza, nesigurnost, vika, način kažnjavanja, mogu takođe ostaviti posledice na dete. Na pitanje kako da mu pomognete da prevaziđe svoje strahove odgovorila je psihoterapeutkinja Biljanom Ćulafić u emisiji "Info jutro".

Psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić na samom početku definisala je to šta je trauma i objasnila razliku između stresa i traume.

Foto: Masha Bandjur

-Paralela između traume i stresa je u tome što je stres neprijatna situacija. Sa tim se svakodnevno suočavamo. Već imamo prirodne mehanizme da izađemo na kraj sa tim. Stres je mala rana na psihi. Trauma se desila iznenada i bila je snažna, tako da nije mogla da se obradi. Bakterije u toj traumi je vaše loše mišljenje o vama samima. Trauma je povezana sa emocijama kao što su tuga, strah i šok. Životnje mnogo lakše prevazilaze traume. Ljudi su se izvukli iz životinjskog sveta i mnoge mehanizme smo zaboravili. Mi ne možemo lako traume da se otresemo kao životinje. Neko ko je doživeo saobraćajnu nesreću, neće više da sedne u auto- rekla je psihoterapeutkinja.

Ona je objasnila koje sve vrste trauma postoje i kako se one manifestuju.

-Postoje te velike traume poput silovanja, zemljotresa, ratnih trauma... Za razliku od njih postoje relacione traume. To su traume nastale u odnosu: roditelj - dete, brat - sestra, pa čak i učiteljica - učenik. Postoje traume u dugotrajnim vezama ako ste u dugoj vezi gde ste loše tretirani. Postoje i relacione traume na poslu kada dugo trpite mobing. Što se tiče trauma iz detinjstva, tu se radi o tome da roditelji nisu ispunjavali detetu neke potrebe. To obično nisu traume sa velikim T. To su traume kap po kap. To ostavlja veliki trag. Naravno da ih možemo prevazići. Trauma je tema puna nade. Traumu prati stigma da je ona defektna. Ljudi na psihoterapiji, u zavisnoti od trapaije, nekada se ljudi po pola godine ne otvore i ne pričaju. Tu smo kao dete. Prethodne generacije su imale autoritativno vaspitanje, a sada vlada prezaštićeno vaspitanje. Deca ne razvijaju svoju autonomiju, ne razvijaju motoriku i mi pravimo nesposobnu i zavisnu decu. Pravimo od dece nekoga ko je privilegovan samo zato što je dete. To nije dobro za njih- rekla je psihoterapeutkinja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.