Deca se takmiče u vređanju svojih drugova iz škole! Najmlađi veruju da će postati popularni u društvu ako što više ponize svoje vršnjake! (VIDEO)

U školama je među decom zavladao izazov vređanja učenika. Pored ovog zabrinjavajućeg trenda govorimo i o sve više zabrinjavajućoj zavisnosti dece od interneta. Na ovu temu u "Info jutru" govorili su psiholog Zoran Crnjin i Bojana Stanković iz Fondacije bezbednosti dece na internetu.

Jedan od zaposlenih prosvetara rekao je da dečja mašta ide toliko daleko da se ti "epiteti" odnose na fizički izgled i socijalni status.

Psiholog Zoran Crnjin rekao je da, ako je učinjeno sa namerom, vređanje može da se podvede pod psihološko maltretiranje.

Foto: Tanja Andric

-Mi kao roditelji treba najviše da obratimo pažnju na ponašanje detata. Mnoga deca neće podeliti sa svojim roditeljima šta im se dešava. Temelji toga se postavljaju mnogo ranije kroz kulturu pričanja. Mi malo pričamo među sobom. Važno je da dete oseti da može da podeli to sa roditeljima i da se neće osećati otuđeno. Nisu sva deca namerno nasilna. Neka to rade da bi bila prihvaćena u grupi svojih vršnjaka. To je povodljivost. Mi to možemo u nekoj meri da korigujemo kroz razgovor u porodici. Da dete može da razluči između dobrog i nije dobrog dešava se kroz neke sankcije. Kako će škola postupiti ako se tako nešto u školi ponovi, a zapravo i kod kuće. Ako se određena deca tako ponašaju, treba prijaviti razrednom starešini i školskom psihologu. Toga je oduvek bilo, ali mi se čini da se danas o tome mnogo više priča. Važno mi je da deca na mogu biti prepuštena sama sebi. Oni ne mogu sami sebe da vaspitaju, niti tu obavezu treba delegirati internetu ili medijima- rekao je Crnjin.

Bojana Stanković iz Fondacije bezbednosti dece na internetu istakla je da se normalno ponašanje u školi nekada zvalo kućno vaspitanje.

Foto: Tanja Andric

-Šta se to dešava kod detata? Sa kakvim se modelom ono identifikovalo? Imali smo pre sto godina vaspitanu i nevaspitanu decu. Deca uče oponašajući model svojih roditelja, pa tek onda od okoline. Deca su nam pet do osam sati izložena internetu, a većinom roditelji ne znaju kakav sadržaj dete gleda na internetu. Roditelji su prvi i najvažniji model ponašanja. Deca će oponašati sadržaj sa interneta jer više vremena provode na internetu nego sa roditeljima. Deca nemaju iskustva. Većina dece koristi štetan beskoristan sadržaj. Ne zato što oni to biraju, već zato što nema ko da ih usmeri. Plaši me da kreiramo nevaspitanu decu upravo zbog sopstvene needukacije. Nije samo problem tik tok i instagram, nego nesvesnost i needukacija roditelja. Ne može samo edukator i učitelj da prenosi poruku deci bez podrške roditelja. Moramo preuzeti odgovornost i ne prebacivati odgovornost na drugoga- rekla je Stanković.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: