Pun rezervoar za manje od 2 evra: Ovo je zemlja sa najjeftinijim gorivom na svetu, ali iza svega se krije surova zamka

Iran drži svetski rekord sa najjeftinijim gorivom, gde litar benzina košta oko 0,021 evra, a dizela 0,005 evra, omogućavajući pun rezervoar za manje od dva evra.

Ipak, ova ekstremno niska cena rezultat je državnih subvencija, dok je stvarni trošak za stanovništvo visok zbog teške ekonomske situacije i minimalnih plata od 180 do 200 evra. Za razliku od Irana, visoke cene u Evropi direktna su posledica poreza koji čine preko 50 odsto konačne cene goriva na pumpama.

Ključ ne leži u tržištu, već u direktnoj državnoj intervenciji. Iranski sistem održava regulisane i subvencionisane cene, što mu omogućava postavljanje stopa znatno ispod stvarne cene proizvoda. Ovaj model nije u potpunosti besplatan. Najniža cena odnosi se na ograničenu količinu goriva mesečno, obično oko 60 litara po vozilu. Iznad tog praga, trošak se progresivno povećava unutar višeslojnog sistema. Cilj je dvostruk: zagarantovati osnovni pristup energiji i istovremeno obuzdati prekomernu potrošnju. Uprkos tome, čak i najskuplje kategorije ostaju znatno ispod evropskih cena. Ovaj pristup takođe odgovara na unutrašnje faktore, poput potrebe za kontrolom javne potrošnje i izbegavanjem neravnoteža u složenom ekonomskom kontekstu. Razlika u odnosu na zemlje poput Španije nije isključivo povezana sa pristupom nafti. U Evropi značajan deo cene goriva čine porezi, koji u mnogim slučajevima prelaze 50 odsto konačne cene.
To objašnjava zašto, čak i kada cene sirove nafte padnu, cena na benzinskoj pumpi ne pada proporcionalno. Poreska struktura, logistički troškovi i distributivne marže imaju jednak uticaj kao i sama cena nafte.

Foto: Shutterstock

 

U iranskom slučaju taj poreski teret praktično nestaje, zamenjen je sistemom direktnih subvencija koji potpuno menja konačni rezultat. Ako proširimo perspektivu, kontrast ostaje očigledan. U Sjedinjenim Državama litar benzina košta oko 1,26 evra, a dizela oko 1,27 evra, što su umerene brojke, ali daleko od iranskih nivoa. Severnoameričko tržište kombinuje domaću proizvodnju sa umerenijim oporezivanjem.

Na drugom kraju spektra, Izrael ima cene veće od 2 evra po litru, što ga svrstava u red najskupljih evropskih zemalja. Ovde cena tačnije odražava međunarodne troškove i poresko opterećenje.
Između oba modela jasno je da cena goriva ne zavisi isključivo o pristupu nafti, već i o tome kako svaka zemlja odluči da prenese taj trošak na potrošača. Međutim, postoji ključna nijansa koja potpuno menja tumačenje ovih podataka. U Iranu je prosečna mesečna plata otprilike između 300 i 500 evra, sa minimalnim platama koje mogu da variraju od 180 do 200 evra, u kontekstu obeleženom naglom devalvacijom valute.

Foto: EPA

To znači da, iako gorivo ima gotovo simboličnu cenu u evrima, kupovna moć je znatno niža, a stvarni napor koji predstavlja za stanovništvo nije toliko udaljen od onoga sa kojim se suočava evropski vozač prilikom punjenja rezervoara.

BONUS VIDEO