Katastrofa koja sledi: Roboti će da zamene 70.000 radnih mesta, evo i kad

U narednih pet godina u Srbiji bi moglo da nestane čak 70. 000 radnih mesta zbog veštačke inteligencije, koja se neverovatno brzo razvija, zabrinjavajući su podaci do kojih je došao Fond za razvoj nauke.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca objašnjava od čega zavisi da li će nas zadesiti ovakav scenario.

- Pokušaj da se živi, ljudski rad zameni robotima i mašinama zavisiće od toga koliko te mašine mogu biti efikasnije od ljudi i koliko mogu da rade samostalno, bez neke velike ljudske kontrole. Ukoliko poslodavcima bude jeftinije da kupe takve uređaje, robote (koji će vremenom biti sve jeftiniji), onda će sigurno smanjiti broj zaposlenih, jer će im se isplatiti. Tada će ti zaposleni biti samo kontrolori, koji će pratiti rad robota i verovatno će morati da imaju viši nivo obrazovanja i sposobnosti - tvrdi on.

Ko prvi "strada"?

Naš sagovornik objašnjava ono što sve zanima - koja su radna mesta najugroženija.

- Smatram da će najpre stradati poslovi koji se i sada u velikoj meri služe mašinama, recimo auto-industrija, gde je praktično najveći deo posla robotizovan (sklapanje karoserija, postavljanje delova tačno na njihovo mesto). Pored toga i poslovi metaloprerađivačke industrije, varioci, livari, metalostrugari, radnici u fabrikama, na pokretnim trakama, magacioneri - navodi Atanacković.

Smatra se i da su ugroženi telefonski operateri (kol-centri), sekretari, asistenti, blagajnici, šalterski radnici, grafički dizajneri..

- Dobra vest je da su umetnički i kreativni poslovi oni koji će još uvek zahtevati ljudsku ruku - objašnjava Atanackov.

Prema njegovim rečima, Srbija je vezana za dešavanja u Evropi, tako da ukoliko se to dogodi kod njih - dogodiće se i kod nas.

- To se može videti već duže vreme - u Zapadnoj Evropi su nedostajali radnici na nekim radnim mestima a onda i kod nas. Postoji neka migracija mladih obrazovanih ljudi koji u pokušaju da dođu do veće zarade odlaze u Evropu, a kod nas dolaze ljudi iz Azije koji su zadovoljni našim zaradama i tako se iz siromašnijih delova ide u bogatije - objašnjava on i dodaje da ne možemo ni da predvidimo šta nas sve čeka u budućnosti.

Foto: Shuterstock

- Pre možda dvadesetak godina bi bilo teško zamisliti da imamo mogućnosti koje imamo danas. Mislili smo da roboti gotovo nigde ne mogu zameniti ljudski rad, ali sa sve većim razvojem veštačke inteligencije dolazimo u situaciju da se čak i mašine mogu prilagoditi nekim nepredvidivim situacijama, kao i čovek. Samo se nadam da će se ova nova tehnologija koristiti za prave stvari - zaključuje.

Srbija prati trend

Aleksandar Mastilović iz Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije kaže da Srbija i više nego dobro prati razvoj veštačke inteligencije.

- Država je početkom godine preduzela neke korake - donet je dokument Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za petogodišnji period, koji utiče na sve resore, da se probude u svim oblastima. Smatram da bi trebalo da se ubaci veštačka inteligencija u svaku struku - navodi on.

Kako dodaje, plan je i da se ove godine usvoji Zakon o veštačkoj inteligenciji koji će biti usklađen sa takvim evropskim zakonom.

- Još jedan primer kako država ide u korak sa novim trendovima jeste da je Vlada potpisala sporazum sa Francuskom i radi se na izgradnji superkompjutera koji će biti hardverski servis za primenu ove tehnologije - zaključuje Mastilović.

Ovakve promene će nekome odgovarati

Nebojša Atanacković ocenjuje da će ovakva budućnost odgovarati nekim zemljama.

 

- Verujem da će zemlje sa negativnim prirodnim priraštajem vrlo rado dočekati situaciju da nije potrebna radna snaga. Međutim tu se javlja socijalni problem - ljudi moraju nečim da se bave. Ukoliko ih zamene roboti i mašine, šta će ljudi sa sobom? U nekim bogatijim zemljama, koje mogu da obezbede građanima neki značajan mesečni iznos, već sada se radi skraćeno, recimo četiri dana nedeljno, ali i dalje ljudi imaju svoje poslove i svoja zanimanja - objašnjava.