Naučnici rešili ključno pitanje za opstanak planete Zemlje: Više nećemo imati problema sa ugljen-dioksidom

Novi izum istraživača obećava da pretvaranje otpada u sirovinu može aktivno da smanji gasove staklene bašte.

Istraživači Univerziteta u Kopenhagenu razvili su metod u kome razgrađena PET plastika postaje glavni sastojak za efikasno i održivo hvatanje ugljen-dioksida, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.

- Lepota ove metode je u tome što rešavamo jedan problem bez stvaranja novog. Pretvaranjem otpada u sirovinu koja može aktivno da smanji gasove staklene bašte, mi ekološki problem činimo delom rešenja klimatske krize - rekla je Margarita Poderite sa Odeljenja za hemiju Univerziteta u Kopenhagenu.

Rešenje je potencijalno dobitna kombinacija na globalnom nivou, jer plastični otpad ne samo da ne završava u prirodi, već postaje i aktivan igrač u ublažavanju klimatskih promena.

Pomoću nove hemijske tehnologije, istraživači mogu da transformišu otpad od PET plastike, koji recikleri zanemaruju, u primarni resurs u novom obliku sorbenta za ugljen-dioksid koji su razvili. Proces ga "apcikluje" (unapređuje reciklažom) u novi materijal koji su istraživači nazvali BAETA, a koji može da apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere tako efikasno da se lako može porediti sa postojećim tehnologijama za hvatanje ugljenika.

Foto: Shutterstock

Materijal BAETA ima praškastu strukturu koja se može peletirati i hemijski "poboljšanu" površinu, što mu omogućava da veoma efikasno vezuje i hemijski hvata ugljen-dioksid. Kada se zasiti, ugljen-dioksid se može osloboditi procesom zagrevanja, što omogućava da se gas koncentriše, prikupi i skladišti ili pretvori u održivi resurs. U praksi, istraživači očekuju da će se tehnologija prvo instalirati na industrijskim postrojenjima, gde će izduvni gasovi iz dimnjaka prolaziti kroz jedinice sa BAETA materijalom kako bi se očistili od ugljen-dioksida.

Istraživački rad je objavljen u Science Advances i opisuje hemijski proces koji stoji iza ovog izuma. Proces je blag u poređenju sa postojećim tehnologijama i, istovremeno, pogodan za industrijsko skaliranje.

- Glavni sastojak je plastični otpad koji bi inače imao neodrživ vek, a sinteza koju koristimo, gde se dešava hemijska transformacija, blaža je od drugih materijala za hvatanje ugljen-dioksida jer sintezu možemo da obavimo na sobnoj temperaturi. Takođe ima prednost što se tehnologija može lakše skalirati - kaže Margarita Poderite, prenosi Telegraf.