Naučnici šokirani: Bakterije iz usta uzrokuju srčani udar? Evo ko je najugroženiji

Bakterije koje se inače nalaze u usnoj duplji mogle bi da igraju direktnu ulogu u pokretanju srčanog udara, pokazalo je novo istraživanje.

U analizi arterijskih plakova uzetih od više od 200 pacijenata sa koronarnom bolešću arterija, tim naučnika sa Univerziteta u Tampereu u Finskoj otkrio je iznenađujuće visok procenat oralnih bakterija.

- Uloga bakterija u koronarnoj bolesti arterija odavno se sumnjala, ali direktni i uverljivi dokazi su nedostajali. Naše istraživanje je pokazalo prisustvo genetskog materijala – DNK – više oralnih bakterija unutar aterosklerotičnih plakova - objašnjava lekar iz Tamperea, Peka Karhunen.

Poslednjih decenija sve veći broj dokaza ukazuje na vezu između zdravlja usne duplje i kardiovaskularnog zdravlja. Dva aspekta često idu ruku pod ruku, što je navelo Karhunena i njegove kolege da traže biomarkere koji bi mogli da objasne ovu vezu.

Fokus njihove studije, objavljene u Journal of the American Heart Association, bio je jedan od glavnih uzroka srčanog udara – ateroskleroza. To je nagomilavanje plaka u koronarnim arterijama, koji se sastoje od masti, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci na zidovima arterija.

Ona sužava arterije, ograničava protok krvi, a ponekad dovodi i do pucanja sudova. To može sprečiti snabdevanje srca kiseonikom i izazvati srčani zastoj.

Foto: Shutterstock

Istraživači su uzeli uzorke koronarnih plakova od 121 pacijenta koji su iznenada preminuli, kao i od 96 pacijenata koji su imali operaciju uklanjanja plaka iz krvnih sudova.

Ovi uzorci su analizirani tehnikom kvantitativne lančane reakcije polimeraze, koja se koristi za identifikaciju mikroorganizama. Takođe su koristili imunohistohemiju, koja otkriva određene toksine pomoću antitela, kao i transkriptomiku, koja meri nivoe ekspresije gena.

Testovi su otkrili biofilmove više tipova oralnih bakterija, a najčešće su pripadale grupi viridans streptococci. Oralni streptokoki pronađeni su u 42,1 odsto koronarnih plakova pacijenata koji su iznenada preminuli i u 42,9 odsto pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji.

Prisustvo ovih bakterija bilo je snažno povezano sa teškom aterosklerozom, smrću od srčanih bolesti i smrću od srčanog udara, naročito kada je u pitanju bio puknuti plak.

Bakterijski biofilmovi uglavnom su se nalazili u samom jezgru plaka, nedostupni imunom sistemu organizma. Ako bi pacijent doživeo neki dodatni stres ili infekciju, biofilm bi mogao da se upali, izazivajući pucanje plaka i samim tim srčani udar.

Istraživači smatraju da druge bakterijske infekcije, respiratorni virusi, loša ishrana ili hormon stresa noradrenalin mogu biti okidači koji pokreću tu upalu.

Potrebna su dalja istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo mesto i uloga oralnih bakterija u srčanim udarima, kao i koji faktori pogoršavaju njihovo dejstvo i kako uopšte dospevaju do arterija. Ipak, rezultati snažno ukazuju da je zdravlje usne duplje daleko važnije za zdravlje srca nego što se mislilo.