Svet neće više biti isti: Ispod Atlantskog dna krije se novo otkriće za čovečanstvo - Preti nam nestašica vode?

Naučnici su bušili ispod Atlantskog okeana i naišli na veliki misteriozni rezervoar slatke vode - otkriće koje bi moglo imati dalekosežne posledice za ceo svet.

U vreme kada se svet suočava sa sve većim nestašicama vode, naučnici su došli do otkrića koje bi moglo promeniti budućnost čovečanstva. Ispod površine Atlantskog okeana, otkriven je ogroman rezervoar slatke vode - skriveno prirodno bogatstvo koje do sada nije bilo poznato.

Ovo otkriće ne samo da pruža novu nadu u borbi protiv globalne krize sa vodom, već i otvara pitanje šta još krije dno okeana. Postoji mogućnost da slični rezervoari postoje i duž drugih kontinenata, što bi moglo značajno uticati na geopolitičke i ekološke odnose u svetu.

U prošlosti je nafta bila najtraženiji resurs, ali danas, u uslovima klimatskih promena i nestašice pijaće vode, voda postaje nova strateška sirovina. Pronalazak skrivenih podzemnih izvora slatke vode mogao bi preokrenuti način na koji gledamo na upravljanje prirodnim resursima.

Međutim, pre nego što ova voda postane dostupna za upotrebu, naučnici moraju da odgovore na brojna pitanja i reše ozbiljne tehničke izazove. Otkriće je revolucionarno, ali je tek početak duge i složene priče o potencijalu koji se krije ispod morskog dna.

Foto: Shutterstock

Rezervoar vode otkriven elektromagnetnim talasima

Postojanje slatke vode ispod Atlantskog okeana poznato je decenijama, jer su naučne ekspedicije koje su tragale za naftom 1960-ih i 1970-ih slučajno nailazile na nju. Ali do sada, ovi rezervoari vode nisu bili detaljno istraženi.

Naučnici iz Okeanografskog instituta Vuds Hol i Univerziteta Kolumbija su 2019. godine objavili "iznenađujuće otkriće". Koristeći elektromagnetne talase, mapirali su ogromno područje ispunjeno slatkom vodom koje se proteže duž obale Masačusetsa sve do Nju Džerzija, a možda i dalje.

- Čini se da je to najveća takva formacija ikada pronađena na svetu - rekli su naučnici u zvaničnom saopštenju u to vreme .

Pitanja na koja sada treba odgovoriti su kako je voda tamo dospela, koliko je stara i da li se rezervoar puni? I - što je najvažnije - da li priobalni vodonosni slojevi poput ovih mogu ljudima obezbediti svežu pijaću vodu?

Međunarodni tim naučnika, deo projekta Ekspedicija 501, krenuo je da pronađe odgovore - a to znači bušenje direktno u vodonosni sloj.

Foto: Printcreen Twitter/salvamento martino

Isplovili su iz Bridžporta, Konektikat, u maju, brodom opremljenim platformom za bušenje. Proveli su tri meseca na moru, ispitujući razne lokacije između 300 i 400 metara ispod morskog dna kako bi izvukli uzorke sedimenta i vode.

Otkrili su vodu sa sadržajem soli znatno nižim od morske vode i otprilike na nivou koji američke i međunarodne agencije smatraju bezbednim za piće.

Uzorci vode se sada testiraju u laboratoriji kako bi se utvrdilo koje vrste mikroba sadrži i da li je bezbedna za ljudsku upotrebu.

Da li je ovo "nova" voda?

Još jedna misterija koju treba rešiti je koliko je stara ova voda. Mogla bi biti stara 200 ili 20.000 godina, kaže vođa ekspedicije Brendon Dugan , profesor geofizike na Rudarskom fakultetu u Koloradu.

- Ako je voda "mlađa", to znači da se rezervoar obnavlja, a ako je voda "stara", to bi značilo da je izvor ograničen i da se rezervoar ne puni novom vodom. Odgovor na pitanje o starosti vode mogli bismo imati za oko šest meseci - kaže Dugan.

Ovaj rezervoar bi mogao da sadrži dovoljno vode da snabdeva grad veličine Njujorka narednih sto godina.

Naučnici bi takođe trebalo da koriste niz testova kako bi utvrdili poreklo ove vode, tj. da li potiče od topljenja glečera ili od kiše.

- Mislimo da je ova slatka voda tamo stigla pre hiljada godina, kada je nivo mora bio mnogo niži - kaže Holi Majkl , profesorka nauka o Zemlji i građevinskog i ekološkog inženjerstva na Univerzitetu u Delaveru, koja je takođe učestvovala u ekspediciji.

- Ako možemo da shvatimo odakle voda dolazi, možemo da saznamo kako su se ovi sistemi razvijali tokom vremena - kaže Dugan.

Naučnici mogu da primene ovo znanje na druga područja gde takođe postoje dokazi o priobalnim vodonosnim slojevima, kao što su Indonezija, Australija i Južna Afrika.

Takođe će im pomoći da otkriju kako se ovi podvodni izvori slatke vode menjaju kako se nivoi mora povećavaju, bez obzira da li se smanjuju ili šire. Ove informacije su važne za znanje kako koristiti ovu vodu u budućnosti.

Foto: Shutterstock/Antrakt2

Izgleda da su vodonosni slojevi čije je postojanje potvrdila ekspedicija izuzetno veliki, rekao je profesor sa Džeksonove škole geonauka na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, koji nije bio uključen u projekat.

- Ovaj rezervoar bi mogao da sadrži dovoljno vode da snabdeva grad veličine Njujorka u narednih sto godina - rekao je on za CNN, nudeći nadu da bi to u budućnosti moglo da okonča nestašice u priobalnim područjima.

Izvori vode za piće u budućnosti sve opasniji

Skoro polovina svetske populacije živi u krugu od stotinu kilometara od obale, a mnogi zavise od vodonosnih slojeva ispod morskog dna. Ali ovi izvori se brzo iscrpljuju zbog povećanog pumpanja i efekata klimatskih promena, kao što je porast nivoa mora, koji zagađuju podzemne vode.

- U budućnosti će izvori vode za piće biti u još većoj opasnosti - kaže Majkl. Zbog toga će, kaže on, zajednice morati da se okrenu drugim, skupljim izvorima vode, kao što je desalinizacija. Akviferi ispod morskog dna mogli bi biti dobra alternativa. Skupo i komplikovano - ali ne i nemoguće.

Međutim, postoji mnogo izazova koje treba prevazići pre nego što se to desi. Vađenje vode iz podvodnih rezervoara i njen transport do obale je veoma skupo i energetski intenzivno - iako Dugan sugeriše da bi energija vetra mogla pomoći.

Postoje i tehnički izazovi, uključujući kako osigurati da sveža, pumpana voda - kao i sami rezervoari - ne budu kontaminirani okolnom slanom vodom.

- Vađenje slatke vode iz priobalnih vodonosnika svakako će biti skupo i neće biti neograničeno - kaže Majkl i dodaje:

- Zaštita slatke vode koju imamo na kopnu je i dalje najbolja opcija za sada. Naravno, to ne znači da ne treba da tražimo alternative - zato se uopšte i bavimo ovom naukom.

Ali Dugan je optimističan u vezi sa celom pričom, rekavši da je samo pitanje vremena kada će se ta voda koristiti.

On procenjuje da će biti potrebno oko 10 godina. A podaci koje će naučnici prikupiti u narednih nekoliko meseci biće ključni jer dokazi ukazuju na to da takvi priobalni rezervoari slatke vode postoje na svakom kontinentu, prenosi CNN.