Misteriozni objekat zalutao u naš sistem: Nećete verovati koliko je star

Rezultati istraživanja sa teleskopa Džejms Veb (JWST) otkrivaju da je interstelarna kometa 3I/ATLAS, posetilac iz drugog zvezdanog sistema, duboko promenjena milijardama godina bombardovanja galaktičkim kosmičkim zracima.

Zbog ovoga, omotač komete, debeo 15 do 20 metara, više ne podseća na originalni materijal iz matičnog zvezdanog sistema kometa, što predstavlja pravu "paradigmu promene" u proučavanju takvih objekata.

Prema članku objavljenom na portalu "Live Science", kometa 3I/ATLAS, otkrivena u julu ove godine i potvrđena kao interstelarni posetilac, dostigao je perihelijon (najbližu tačku Suncu) 29. oktobra. Sa brzinom većom od 210.000 km/h, kreće se ravnomernom i ravnom putanjom kroz naš Sunčev sistem, ali njegova površina nosi tragove dugog putovanja kroz Mlečni put bez zaštite heliosfere – magnetnog štita naše zvezde.

 

Romain Mađolo, vođa istraživanja i istraživač na Kraljevskom institutu za vazdušnu aeronautiku, objašnjava: "To je veoma sporo, ali tokom milijardi godina, efekat je veoma jak."

Foto: Shutterstock

Njegov tim je koristio spektrograf bliskog infracrvenog zračenja JWST-a da posmatra kometu 27. avgusta, potvrđujući da je bogat ugljen-dioksidom (CO2). Kosmički zraci, visokoenergetske čestice koje deluju slobodno izvan Sunčevog sistema, pretvorili su ugljen-monoksid (CO) u CO2, menjajući hemijski sastav i strukturu leda na kometu.

Kako je zračenje promenilo kometu?

Simulacije su pokazale da je samo jedna milijarda godina izloženosti galaktičkim kosmičkim zracima dovoljna da formira debelu, zračenjem obrađenu koru. Ove simulacije, prilagođene iz studije iz 2020. o kometi 67P/Churyumov-Gerasimenko (koja je istraživana misijom Rozeta), bazirane su na laboratorijskim eksperimentima koji oponašaju efekte zračenja. Kora dubine 15-20 metara "zaključala" je originalne materijale iz matičnog zvezdanog sistema duboko u jezgru komete, i oni se možda nikada neće osloboditi osim u slučaju ekstremne solarne erozije.

Za razliku od kometa u našem Sunčevom sistemu, koji su delimično zaštićene heliosferom i prolaze blizu Jupitera i Zemlje, 3I/ATLAS je proveo veći deo svog "života" u beskrajnom međuzvezdanom prostoru. Ovo je čini potencijalno najstarijom kometom ikada viđenom – oko 3 milijarde godina starijom od našeg 4,6 milijardi godina starog Sunčevog sistema.

Foto: Shutterstock

Poređenje sa drugim kometama i implikacije

Dok su komete poput 67P delimično očuvane, 3I/ATLAS predstavlja "proizvod svog međuzvezdanog putovanja". Mađolo ističe: "Moramo biti oprezni i uzeti u obzir procese starenja, pa je to više posla za naučnike, ali 3I/ATLAS ostaje veoma zanimljiv."

Ova otkrića zahtevaju promenu paradigme u proučavanju interstelarnih objekata, fokusirajući se na zračenjem obrađene materijale umesto na "čiste" uzorke iz prošlosti. Dalja posmatranja pre i posle perihelijona mogla bi otkriti razlike u sastavu, otkrivajući nagoveštaje originalnog sastava. Mađolo dodaje: "Biće veoma zanimljivo uporediti posmatranja pre perihelijona, kada je stigao u Sunčev sistem, sa onima posle perihelijona kada je došlo do neke erozije. Možda gledajući te razlike, možemo dobiti neke indikacije o njegovom početnom sastavu."

Ova istraživanja, uključujući i opservacije sa NASA-inog orbitera SPHEREx u avgustu, pomažu u razumevanju putanje i sastava komete, pružajući uvid u druge zvezdane sisteme i istoriju našeg sopstvenog.