Živimo u laži: Jeziva ispovest astronauta NASA ledi krv u žilama

Astronaut NASA-e doživeo je otkriće koje mu je promenilo život nakon što je proveo 178 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Ron Garan, koji je lansiran 4. aprila 2011. i vratio se kući 16. septembra 2011. godine, završio je skoro 3.000 orbita oko Zemlje, otkrivši da je čovečanstvo "živi u laži".

Garan je rekao da je, dok je gledao kroz prozor Međunarodne svemirske stanice (MSS), bio zapanjen koliko drugačije svet izgleda iz orbite, prenosi DailyMail. 

Iz svemira, krhki sistemi za održavanje života na planeti, njena atmosfera, okeani i ekosistemi su jasno vidljivi, ali ljudsko društvo ih tretira kao da postoje samo da bi služili globalnoj ekonomiji.

- Nisam video ekonomiju. Ali pošto naši sistemi koje je stvorio čovek tretiraju sve, uključujući i same sisteme za održavanje života na našoj planeti, kao podružnicu u potpunom vlasništvu globalne ekonomije, očigledno je iz svemirske perspektive da živimo u laži - rekao je za Big Think.

Foto: Shutterstock

Garan je rekao da ga je pogled naveo da shvati da su mnogi sistemi na koje se čovečanstvo oslanja izgrađeni oko pogrešne ideje: da su prirodni resursi Zemlje samo podružnica ekonomskog rasta.

Sa te tačke gledišta, rekao je, postaje očigledno da je način na koji čovečanstvo organizuje svoje prioritete fundamentalno pogrešan.

- Moramo da pređemo sa razmišljanja o ekonomiji, društvu, planeti na planetu, društvo, ekonomiju. Tada ćemo nastaviti naš evolutivni proces - objasnio je Garan.

Astronauti ovu promenu nazivaju Efekat pregleda, koji je prvi skovao svemirski filozof Frenk Vajt 1987. godine.

Opisuje duboku promenu u svesti koju mnogi astronauti doživljavaju dok posmatraju Zemlju iz svemira.

Foto: Shutterstock

Često prijavljuju ogroman osećaj strahopoštovanja, dublje uvažavanje lepote i krhkosti planete i snažan osećaj povezanosti sa čovečanstvom i Zemljom u celini.

Za Garana, to nije bila apstraktna ideja, već trajna promena perspektive.

Dok je astronaut dao izjave 2022. godine, njegov intervju se nedavno pojavio na društvenim mrežama, gde su se korisnici divili otkriću.

- Vratio se zauvek promenjen. Većina nas ostaje ovde dole i svađa se oko linija na mapi - podelio je korisnik na X.

U intervjuu za Big Think, Garan je objasnio da ako je efekat pregleda trenutak svesti, poput sijalice koja se pali da bi otkrila međusobno povezanu i zavisnu prirodu čovečanstva, onda je „orbitalna perspektiva“ ono što ljudi rade sa tim saznanjem.

- Orbitalna perspektiva je poziv na akciju - rekao je Garan.

To je osećaj nepravde koji vidimo kada vidimo otrežnjujuću kontradikciju između neopisive lepote naše planete i nesrećnih realnosti života na našoj planeti za značajan broj stanovnika.

- Jedna od stvari koju sam shvatio tokom svog vremena u svemiru jeste da nismo sa Zemlje, već smo od Zemlje. A da odemo korak dalje, nismo u univerzumu; mi smo univerzum. Mi smo univerzum koji postaje svestan sebe - ističe on. 

Foto: Shutterstock

Astronaut je dodao da razumevanje koncepta ne zahteva putovanje u svemir, napominjući da ljudi mogu razviti ono što on naziva „orbitalnom perspektivom“ bez napuštanja Zemlje.

Jedan od načina da se razmišlja o ovom načinu razmišljanja jeste kroz tehniku snimanja filmova poznatu kao „doli zum“, koju je koristio kao metaforu za ispitivanje problema iz široke i krupne perspektive.

- To je kada se kamera vraća unazad, ili pomera nazad, istom brzinom kojom se objektiv zumira, i to je korišćeno u filmovima 'Vilice', 'Vrtoglavica' i mnogim drugim filmovima - objasnio je Garan i dodao:

- A ono za šta filmski stvaraoci koriste tu tehniku jeste da daju visinu sceni, i dok prednji plan ostaje isti, pozadina se rasteže. Ali taj termin bismo mogli da primenimo i na izazove sa kojima se suočavamo. Ako zumiramo situaciju, to znači da udaljavamo na najšire moguće geografsko područje, idealno celu planetu, ali dok udaljavamo tu veliku sliku, ne gubimo fokus na sitnim detaljima na terenu.

Rekao je da usvajanje ove šire perspektive ne bi trebalo da ide po cenu gubitka iz vida pojedinaca, naglašavajući da ljudi nikada ne bi trebalo da budu svedeni na statistiku, glasačke blokove ili potrošačke grupe, već da budu prepoznati kao vredni članovi društva.

Foto: Shutterstock

Garan je takođe napomenuo da pristup uključuje razmišljanje kroz duge vremenske rokove, idealno kroz generacije, uz istovremeno rešavanje neposrednih izazova.

Posmatranje problema iz više perspektiva, rekao je, pomaže u otkrivanju njihove pune složenosti i vodi do jačih, trajnijih rešenja.

Dodao je da pojedinci imaju više moći nego što možda shvataju da utiču na pozitivne promene, objašnjavajući da pokušava da živi sa ovom širom perspektivom svaki dan, sećajući se ne samo svog svakodnevnog života već i zajedničkog postojanja čovečanstva na Zemlji.

Uprkos izazovima sa kojima se svet suočava, Garan je rekao da ostaje optimističan, verujući da se sve veća svest o međusobnoj povezanosti čovečanstva širi planetom.

Pretpostavio je da kada ta svest dostigne kritičnu tačku, može pomoći čovečanstvu da reši mnoge svoje globalne probleme i inspirisati ljude da nastave da rade na boljoj budućnosti.

BONUS VIDEO