Naučnici u šoku: Najveća škorpija koja je hodala planetom bila je duža od jednog metra (FOTO)

Fosilni ostaci pronađeni u Velikoj Britaniji pripadaju džinovskoj škorpiji koja je pre oko 415 miliona godina harala kopnom i vodama tadašnje Zemlje.

Nova istraživanja potvrdila su da je Praearcturus gigas, dugačka više od jednog metra, bila jedna od najvećih škorpija koje su ikada postojale i jedan od prvih velikih predatora na kopnu, u vreme kada su ekosistemi tek počinjali da se razvijaju, saopštio je saopštio je Prirodnjački muzej Velike Britanije.

Sa kleštima dugim 16 centimetara i procenjenom dužinom tela od preko jednog metra, Praearcturus gigas dominirala je plavnim ravnicama pre 415 miliona godina.

Život na kopnu je još bio prilično nov tokom ranog devona, što znači da je malo drugih životinja dostizalo tako ogromne veličine.

 

 

Kao rezultat toga, ova džinovska škorpija mogla je da bira plen dok je lovila male zglavkare na kopnu. Ali Praearcturus je verovatno bio i zastrašujući vodeni predator, hraneći se ribama i drugim velikim životinjama.

Evolucija zglavkara

Dr Riči Hauard, vodeći autor studije i kustos za fosilne zglavkare Prirodnjačkog muzeja, kaže da prisustvo najveće ikada pronađene škorpije tako rano u istoriji života na kopnu menja ono što znamo o evoluciji ovih životinja.

- Kada mislimo o džinovskim zglavkarima, ljudi obično pomisle na ogromne stonoge poput Arthropleura-e ili vilinske konjice nalik reda Protodonata. Ali ove vrste su živele u periodu karbona, najmanje 55 miliona godina nakon Praearcturus-a, kada su kopneni ekosistemi već imali vremena da se razviju. Umesto toga, Praearcturus je živeo kada je život na kopnu tek počinjao, a preci gmizavaca, sisara i ptica još nisu napustili vodu. To sugeriše da je ova vrsta možda porasla tako velika jer nije bilo drugih velikih predatora, što joj je omogućilo da dominira svojim okruženjem - rekao je Riči.

 

 

Zglavkari (Arthropoda) obuhvataju insekte, škorpije, pauke i rakove i najraznovrsnija su grupa životinja na Zemlji. Ne samo da su neverovatno bogati vrstama, već imaju i širok spektar veličina.

Najmanje vrste, kao što je Stygotantulus stocki, duge su manje od jednog milimetra, dok su najveći zglavkari hiljadama puta veći. Japanska džinovska kraba, na primer, dostiže skoro četiri metra kada su joj udovi potpuno opruženi.

Rakovi i druge vodene vrste obično mogu da dostignu velike veličine jer voda pruža potporu njihovim telima. Nasuprot tome, kopneni zglavkari, poput indijske šumske škorpije, mnogo su manji. Iako je to najveća živa škorpija na svetu, ona dostiže maksimalnu dužinu od oko 23 centimetra.

Foto: Shuterstock

Kada je Henri Vudvord prvi put imenovao vrstu Praearcturus 1871. godine, smatralo se da je to džinovski rak nalik mokrici, a ne neka druga vrsta zglavkara. Ova interpretacija se i dalje ogleda u njenom imenu, pošto je Arcturus grupa današnjih mokrica.

Tokom 1980-ih, naučnici su prvi put počeli da sumnjaju da bi Praearcturus zapravo mogao biti škorpija. Međutim, to je bilo teško dokazati. Samo nekoliko fragmenata tela životinje preživelo je kao fosil, a oni nisu uključivali karakterističan rep škorpije. To se promenilo kada je 2015. godine opisana drevna škorpija iz Kanade pod nazivom Eramoscorpius.

- Eramoscorpius je imenovan na osnovu dobro očuvanog fosila i on je jasno škorpija. Jedna od ključnih karakteristika njegove anatomije je sternum, dugačka trouglasta struktura sa žlebom po sredini koja se nalazi na donjoj strani karapaksa (štita). Praearcturus je slične starosti kao Eramoscorpius i takođe poseduje jednu od ovih struktura. Dakle, to van svake sumnje pokazuje da Praearcturus mora biti škorpija - rekao je on.

BONUS VIDEO