Naučnici imaju nove teorije o poreklu ljudske vrste! Davno otkriven skelet fosila odrasle žene krije posebnu tajnu

Lusi je najstariji fosil australopitekusa koji čini nekoliko stotina kostiju, 40 posto ženskog skeleta. Dugo se verovalo da je su ovi ostaci najstariji fosil odrasle žene, ali naučnici su skoro došli do novih otkrića. Lusi zapravo nije najstariji fosil, a titula "majke svih ljudi" možda joj može biti oduzeta.

Zerezenej Alemseged ne seća se otkrića čuvenog fosila Lusi iz 1974. godine u Hadaru u Etiopiji jer je u tom trenutku imao samo pet godina i živeo je 600 kilometara daleko od arheološkog nalazišta na kom je Lusi pronađena, čak u Aksumu.

Iako je kasnije viđao Lusino ime na prozorima kafića i na taksi vozilima, ali ništa nije znao o njoj sve dok nije postao geolog u Nacionalnom muzeju  Etiopije. Tada mu je promenila život.

Prema navodima časopisa Sience, Alemseged je 2000. godine otkrio "Lusino dete", delimični skelet deteta njene vrste. Ovo otkriće desilo se u Dikiki, deset kilometara od Hadara. 

Petnaest godina kasnije Alemseged je već bio poznati naučnik koji je u Nacionalnoj palati Etiopije prikazao Lusin skelet pred tadašnjim predsednikom SAD-a Barakom Obamom i istakao da je ona dokaz da je ljudska vrsta nastala u Etiopiji i da "svaka pojedinačna osoba sa ove planete" vodi poreklo iz Afrike.

Alemseged je tvrdio da je i 50 godina nakon otrića, Lusi i dalje bila ikona. On je u to vreme bio paleoantropolog na Univerzitetu u Čikagu.

Foto: Shutterstock

-Da je ovo istina, potvrdila je i činjenica da je 3,8 miliona godina stara Lusi vladala kao matrijarhat ljudske porodice od kako je proglašena za najstarijeg predka našeg roda- navodi se u časopisu Sience.

Godine 2006. Lusi je bila na turneji po SAD-u kada su desetine Teksašana stajali u redu da je vide. Ipak, u naučnim krugovima vladalo je mišljenje da je ova turneja pogrešna jer je skelet bio suviše osetljiv i krhk da bi mogao da putuje.

Kako je živela Lusi

Pet decenija istraživanja oživela su Lusi i pokazala su da je ona hodala uspravno, iako je još uvek imala mali mozak i majmunoliki gornji deo tela. To joj je omogućavalo da se penje na drveće, da se hrani, gnezdi i pobegne od predatora.

U međuvremenu otkrveno je više od 400 novih fosila, mužjaka i ženki, kao i deteta koji su okarakterisani kao njena vrsta. Ova otkrića pokazala su kako je ova vrsta evoluirala tokom miliona boravka na ovoj planeti, između 3.85 i 2.95 miliona godina pre savremenih ljudi.

Pogled istraživača na Lusi i njen svet vremenom se promenio. Ona više nije najstariji član ljudske porodice kako se dugo godina verovalo. Naučnici su otkrili da pripadnici njene vrste nisu napravili prve uspravne korake na otvorenim travnjacima savane, već su prvo hodali travnatom šumom među listopadnim drvećem.

Foto: Shutterstock

Tokom milenijuma Lusina vrsta prilagođavala se klimatskim promenama i različitim staništima. Naučnici znaju da Lusi nije bila sama. 

Prema navodima naučnika časopisa Sience, postojalo je više vrsta u istom vremenskom periodu. Naučnici danas smatraju da je ljudsko porodično stablo pre 3 do 4 miliona godina ljudsko porodično stablo više ličilo na žbun nego na bonsai. U to vreme "više stabljika raslo je jedna pored druge, a ne na jednom stablu". Sada se smatra da je Lusi više bila pra, pra, pra tetka ljudske vrste, pre nego što se može smatratit direktnim ljudskim pretkom.

Ipak, Alemseged i dalje tvrdi da ni jedan drugi fosil nije bolji kandidat od Lusi da bude "majka svih nas".