Kada od njih svi dignu ruke tu je Danijela: Ona pruža nadu, sigurnost i topli dom (FOTO)

U gradu u kojem se svakodnevno susrećemo sa napuštenim psima, postoje ljudi koji od njih ne okreću glavu.

Danijela Jović, predsednica udruženja “Spaske” iz Kraljeva, godinama vodi borbu za prava onih koji ne mogu da govore - napuštenih i bolesnih životinja.

Pre četrnaest godina, Danijela je počela da posećuje gradska prihvatilišta i tada je shvatila da želi da pomogne napuštenim životinjama. Otvorila je profil na društvenoj mreži i krenula u akciju -nudila je pomoć psima, delila objave, povezivala se sa ljudima. Prva konkretna situacija desila se kada joj je jedna žena javila da retriver leži povređen u kanalu. Danijela jesa kolegom, odmah otišla na lice mesta.

Pas je imao pokidanu kičmenu moždinu, a veterinarska preporuka bila je da se uspava. Danijela kaže da to nije mogla da prihvati, iako nije znala šta da radi, živela je u stanu, nije imala prihvatilište, niti uslove za brigu o teško povređenom psu. Tada im se javio jedan čovek koji je ponudio da pas privremeno boravi u njegovom dvorištu, pod uslovom da ga Danijela svakodnevno obilazi i brine o njemu.

I tako je počela njena svakodnevna posvećenost - svakog dana odlazila je da mu previja dekubite, učila u hodu i oslanjala se na pomoć dobrih ljudi koji su joj se javljali putem društvenih mreža. Nije imala nikakvo prethodno znanje, osim ljubavi prema životinjama, ali su joj ljudi sa iskustvom pomagali savetima, slali lekove i vitamine.

Kroz brigu o ovom psu, shvatila je da psi sa invaliditetom ne mogu da opstanu u čoporu, da zahtevaju svakodnevnu pažnju i posebne uslove. Upravo tada se rodila ideja da osnuje udruženje posvećeno teško povređenim životinjama. Nazvala ga je “Spaske”, po prvom psu kojem je pomogla - koji je svoje ime dobio jer je pronađen na Spasovdan.

Kod kuće neguje četiri psa, potom ide u Spaske

Danijelin dan je precizno organizovan, ali i fizički i emotivno zahtevan. Nakon posla, koji joj traje do 15 časova, vraća se kući gde živi sa četiri psa. Prvo se pobrine za njih, a zatim odlazi u prostor udruženja, gde je čeka još više posla i obaveza.

- Kad stignem u Spaske, prvo ih sve puštam iz bokseva, gledam kome su potrebni lekovi, a sa nekima radim posebno na socijalizaciji - priča Danijela. Posebno ističe rad sa psima koji su u prošlosti pokazivali agresivnost: „Bilo je pasa kojima sam pokušavala da priđem i po godinu dana. Ne ide to brzo, mora se strpljivo i postepeno-podseća Danijela. 

Foto: Privatna arhiva

Dan joj se, kako kaže, često završi tek oko 22 časa. Neretko tokom dana ima dodatne obaveze - sterilizacije, prevoz pasa do i od veterinara, što dodatno komplikuje organizaciju.

Većinu pasa koje trenutno ima, njih oko 70 uzela je jer su joj ljudi javljali da se negde nalazi povređena životinja. Međutim, naglašava da nije uvek moguće odmah pomoći:

- Desi se, nažalost, da nemam mesta za novog psa. Ne možete psa odmah ubaciti u čopor, pogotovo ako je povređen. Mora prvo da bude odvojen, da se leči, pa tek onda postepeno da upoznaje druge. To je ceo proces - kaže Danijela

U svom radu vodi se principom kvaliteta života: ne želi da životinje budu prenatrpane, niti da dođe do sukoba u boksevima.

- Džaba sam ga spasila ako treba da se pokolju u boksu tokom prilagođavanja. Zato se trudim da svakog psa zbrinem kako treba. Kada ne mogu da ga uzmem, onda barem apelujem na udomljavanje.“

Danijela u većini slučajeva radi sama

Dodaje da ima dobru saradnju sa gradskim azilom i da je ponosna što u njenom gradu „rade posvećeno i odgovorno“.

Foto: Privatna arhiva

 

Iako posao oko pasa zahteva tim ljudi, Danijela u većini slučajeva sve radi sama. Ponekad joj priskoče u pomoć prijateljice, ali, kako kaže, najveći deo obaveza svakodnevno je na njenim leđima.

- Teško jeste, neću da lažem. Ali kad ih vidim kako ozdrave, kako trče, igraju se… to me pokreće. Tada sve ima smisla.

Za nju, najveća nagrada dolazi onda kada pas konačno pronađe dom.
- Kad mi pošalju slike gde leži na krevetu, grli se sa decom, trči po dvorištu… To su mi najlepše čestitke, kao da sam ih ja dobila za Novu godinu. Ljudi mi šalju snimke i slike svojih udomljenih pasa, i tada znam da sam uradila pravu stvar-kaže Dannijela.

U ranijem periodu, u radu udruženja uz Danijelu je bio i Jovica, čovek koji se posebno posvetio rehabilitaciji pasa. Njegov doprinos bio je neprocenjiv, jer je, kako Danijela kaže, imao strpljenja i znanja da vežba sa životinjama koje su mnogi već bili otpisali.

- Imao je neverovatnu upornost. Dešavalo se da veterinari kažu kako pas nema šanse da ponovo stane na noge, a on bi ga, bukvalno, vratio u život. Bio je sa njima svakodnevno, vežbao, motivisao ih. Nekima je zaista pomogao da ponovo prohodaju.“

Spasla tele od klanja

Njihov zajednički rad ostavio je trag u mnogim spašenim životima, iako je danas Danijela uglavnom sama. Iako je udruženje prvenstveno posvećeno psima, Danijela i Jovica su jednom prilikom spasili i jedno tele. Sve je počelo kada je Danijela naišla na oglas u kom je pisalo da vlasnik prodaje tele - ili će ga zaklati.

- Nismo mogli da to gledamo. Odmah smo se organizovali, skupili novac i otkupili ga - kaže ona.

Tele su nazvali Joleda, a trenutno živi na placu kod Jovice, gde ima svoj mir i sigurnost.

- Ponaša se kao beba, razmaženo je i srećno. Naviklo se na ljude i baš traži pažnju. To više nije obična životinja sa farme - ona zna da je voljena.“

Foto: Privatna arhiva

 

Svaki gubitak za Danijelu je ličan i težak. Kaže da su trenuci kada pas ugine najgori deo svega, i da tada pomisli da više ne može.

- Padnem psihički, poželim da dignem ruke od svega. Ima dana kada kažem - dosta je. Ali onda ujutru ustanem i opet idem. Jer… šta će ti psi bez mene? Iz ovoga ne možeš tek tako da izađeš-iskrena je Danijela

Udruženje „Spaske“ je neprofitno i opstaje zahvaljujući pomoći ljudi dobrog srca, ali i posvećenih veterinara iz Kraljeva, koji, kako kaže, često imaju razumevanja i strpljenja.

- Veterinari nas čekaju za novac, mnoge terapije i usluge nam i oproste. Bez njih i bez humanih ljudi koji nam pomažu, ovo ne bi bilo moguće-priznaje ona.

Na kraju, Danijela poručuje da je odgovornost prema životinjama stvar svakog od nas.

- Psi i mačke zavise od ljudi. Oni ne mogu sami. Najgore mi je kada vidim izbačene štence, ostavljene pored puta - to je čisto zlo. Moramo da učimo decu empatiji, da razvijaju saosećanje prema životinjama. Jer na ovoj planeti ne treba da žive samo ljudi. I ta bića osećaju bol, patnju, strah - isto kao i mi.“

Priča Danijele Jović i udruženja „Spaske“ nije samo o spašavanju pasa sa invaliditetom, već i o nepokolebljivoj humanosti, strpljenju i ljubavi prema svim živim bićima. Njena svakodnevna borba podseća nas koliko je važna svaka, pa i najmanja pomoć, i koliko je bitno da kao društvo razvijamo empatiju i odgovornost prema životinjama. Jer, kako Danijela kaže, životinje nisu same - one zavise od nas, a mi smo ti koji možemo da im pružimo nadu, sigurnost i dom.