Samo pet ljudi u čitavoj Srbiji bavi se ovim zanatom

Ovaj zanat jedna je od retkih veština za koju mlađe generacije retko pokazuju interesovanje.

Perko Kuvekalović iz Čačka sarački zanat čuva od zaborava na praktičan način i, kako kaže, nada se da će mlađe generacije prepoznati vrednost i upustiti se u njegovo učenje, naročito imajući u vidu da je upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Kuvekalović se saračkim zanatom bavi već 38 godina. Zanat je naučio od starih majstora i, uprkos napretku industrije i tehnologije, i dalje sve radi ručno, dve igle, šilo i vešta ruka majstora. Ručno izrađuje i popravlja opremu za konje, amove, sedla, ali i mnoge druge predmete.

- Sarački zanat je jedan od najstarijih zanata i ja sam jedini u ovom delu Srbije, a zvanično nas ima petorica u čitavoj zemlji. Zahvaljujući nama zanat se našao na listi nematerijalne baštine Evrope. Zaštićen je da bi ostao i da bi generacije koje dolaze znale šta je, da bi naučile. Nije baš lak, malo je teži za rad, ali je zanimljiv za proizvodnju - priča Perko. 

- Radi se od debele, grube goveđe kože i to sve ručno, oko 90 odsto. Pravim opremu za konje, lovci imaju dosta potrebe za našim uslugama, kao i oni koji se bave poljoprivredom. Pravim muške kaiševe, popravljam torbe - nabraja.

 

On je podelio i jedno lično iskustvo koje pokazuje koliko su znanje i praksa u ovom zanatu važni.

- Ovaj zanat nije mnogo zahtevan, traži da se poznaje zanatstvo i koža, sve se radi ručno. Ljudi prepoznaju pravog majstora sarača, posebno oni koji su se bavili ovim poslom. Imam jednu anegdotu, kada sam bio u Čajetini na vašaru, čovek me pitao da li ja radim sve ovo. Rekao sam da radim, a on je pogledao moje ruke, jer se na prstima poznaje, tu su zadebljanja na zglobovima. Rekao je: svaka čast, i pružio mi ruku. Bio je stari majstor i tačno je prepoznao da zaista radim ovaj posao. Ručni rad se prepoznaje, jer mnogo toga mora ručno da se radi - kaže majstor.

Rado bi preneo znanje na mlađe, jer i on je učio od starih majstora, ali nema zainteresivanih. 

- Od ovog zanata može solidno da se živi i nije ga teško naučiti, ali tako je, kako je. Za mnoge druge zanate ima mašina koje olakšavaju posao, a ovde nešto nikako ne može da uradi mašina - ističe. 

Snežana Ašanin, etnolog iz Narodnog muzeja u Čačku, podseća da je ovo redak, ali dragocen zanat.

- U srpskoj tradicionalnoj kulturi sarački zanat je uvek imao poseban značaj. Istina je da je do kraja prošlog veka sarača bilo mnogo više, ali su opstali zahvaljujući ukorenjenosti i održivosti, jer i dalje postoji potreba za njihovim radom i proizvodima. Saračko - sedlarski zanat i danas ima dobru perspektivu - kaže Ašanin.

- Ovo jeste prilika da se zanat sačuva. Skrećemo pažnju na naše kulturno nasleđe i podstičemo mlade da uče veštine tradicionalnih zanata, kako bi ih preneli i očuvali - zaključila je ona.