OVDE SE VAZDUH JEDE, A SIR ŠKRIPI POD ZUBIMA! Pored prirodnih lepota planina Miroč krije još pregršt tajni

Selo Miroč na istoimenoj planini smatra se jednim od najmlađih sela na području Istočne Srbije, a svakako spada i u jedno od najinteresantnijih u ovom delu zemlje

Poznato je da je selo Miroč na istoimenoj planini zvanično na mapi Opštine Majdanpek svoje postojanje ubeležilo još davne 1872. godine. Smatra se jednim od najmlađih sela na području Istočne Srbije a svakako spada i u jedno od najinteresantnijih u ovom delu zemlje.

Nekada je postojalo svega 50-ak kuća i 1880. godine doselili su ga ljudi, čiji potomci i dan danas žive tu. U njemu danas živi tek nešto više od 400 stanovnika. Smešteno je na istoimenoj planini, preciznije na 767 metara nadmorske visine. U njegovom okruženju nalaze se neverovatne prirodne  lepote i atrakcije.

Najdublja pećina na području Evrope, Rakin ponor, u blizini je i pećina Gradašnica za koju se smatra da ima najveće svodove i najveći pećinski otvor među pećinama naše zemlje.

U blizini ovog mesta nalazi se i vazdušna banja, utvrđenje "Gerulatis" za koju se prema raspoloživim podacima kaže, da se u vreme imperatora Trajana rimska vojska upravo tu pripremala za bitke.

Za lekovitost Miročkih trava znali su još rimski vojnici i tu je upravo bilo njihovo stecište pred pripreme za borbe i oporavak od njih.

Foto: Vesna Jović

Markov kamen na Miroču

Na planinskim obroncima Miroča, nalazi se Markov kamen. Mesto sa utisnutim konjskim kopitom. 

Legenda se vezuje za kopito konja Šarca, inače konja, Kraljevića Marka. Kamen je razbijen ali se mesto i dalje tako zove. 

U samom selu Miroč  u njegovom centru, nalazi se i bunar koji takođe ima svoju simboliku. Veruje se, da je to takođe bunar Kraljevića Marka, koji nikada ne presušuje pa čak ni u najsušnijim godinama. 

Jedno od najposećenijih turističkih destinacija planine Miroč je vodopad Blederije, smaragdni vodopad, tirkizno zelene boje, koji svake godine privlači veliki broj turista. Njegova visina je 7 metara i nalazi se na nadmorskoj visini od 190 metara.

Sa planine Miroč pruža se najlepši pogled na Dunav i Đerdapsku klisuru. Postoje nekoliko vidikovaca sa kojih se nestvaran pogled prostire na ove predele. Poseban je vidikovac Ploče, koji se nalazi na 355 metara nadmorske visine i sa njega "puca" najlepši pogled na Đerdapsku kraljicu.

Inače, zbog brojnih lekovitih trava koje se nalaze na pašnjacima i livadama ove planine, Miročanci slove za najbilje majstore pravog Homoljskog, Miročkog meda nadaleko poznatog. Svakako se ne sme prenebregnuti ni činjenica da se samo ovde, pravi i najukusniji domaći kačkavalj, bareni vlaški sir "škripavac".

Miroč su nekada odlukom tadašnjih vlasti, najpre naselili Bugari kojima je dato oko 600 dukata da se tu nastane i započnu život. Kasnije su se tu naselili ovdašnji ljudi iz okruženja, mahom stočari.

Svi su tu imali svoja mesta za ispašu stoke gde su provodili po čitavo leto. Na Miroču se nastanilo i dosta ljudi sa Kosova. Na mestu današnjeg bunara u samom centru sela, nekada je bila velika bukva, stoletna ispod koje je curio izvor. Izvor je počeo da presušuje i tu su meštani tada iskopali bunar koji je bio najpre sa  sa đermom sve do 1950. godine. Kasnije je sagrađen ovaj današnji.

Foto: Vesna Jović

Mirovačke lekovite trave

Miročke lekovite trave pominju se još u vreme Tiberija. Njihovo blagorodno lekovito dejstvo, je on beležio, jer su se njihovi ranjenici tri puta brže oporavljali nego bilo gde drugde na teritoriji njihove Imperije.  Inače, malo ko zna  da je čitava površina planine Miroč pod uticajem uranijuma. Ima ga u dozvoljenim granicama. Rađena su ispitivanja koja su pokazala da ne postoji štetno zračenje koje prelaze dozvoljene granice.

Ovde je heterogen sastav zemljišta. Zemlja sadrži mnogo minerala i to bogatstvo je doprinelo kvalitetu lekovitog bilja. Okruženje je bogato i jorgovanima, pa se zato kaže da je Miroč najveće jorgovanište u Srbiji.

- Za Miroč kažu, da svi koji dođu iz većih urbanijih sredina i krenu niz planinu peške, dobijaju osećaj da se vazduh jede a ne udiše. Utisak se stiče upravo od isparenja najrazličitijih biljaka i njihovih eteričnih ulja, pa je osećaj kao da ste u raju - kaže za informer stari Miročanac Spasoje Jović (80) čovek koji je više od četiri decenije proveo na mestu Šefa Mesne kancelarije Miroč.

Svrstava se među najpoznatije pčelare i jedan je od najstarijih  proizvođača meda i njegovih proizvoda a ujedno spada i u red najboljih poznavalaca prilika i hroničara vremena sa ovih prostora.

Bareni Miročki sir "škripavac" postao brend

Prvi stanovnici Miroča pripremali su hranu koja se valjala održati napominje Jović. Tako je i posebna tehnika pravljenja sira izdvojila ovaj kraj.

Sir se bari, cedi i suši i može jako dugo da se održi čak i do godinu i više dana. Tako da je baš ovaj Miročki bareni sir, takozvani "škripavac" ušao na listu 670 najboljih sireva sveta.

Portal Taste Atlas je 2019. godine objavio da je Srbija imala tri svetski poznata sira-miročki, šarski i pule.

Miročki se pravi od punomasnog mleka. Usiren se iseče na velije i obari u surutki, a koliko čitav taj proces traje, majstori ovoga kraja svoje tajne ni danas nikome ne odaju. Ono što se zna, da se nakon termičke obrade može konzumirati kao mlad ili star.

Glavna karakteristika ovog mlečnog proizvoda je da kada se jede on škripi pod zubima, pa se zato popularno naziva "škripavac" a kada se prži u tiganju ili na roštilju, ne topi se, već dobija hrskavu rumenu koricu i posebnog je ukusa.

Bonus video: