BEOGRAD JE ODUVEK BIO METROPOLA! Prvi supermarket na Balkanu nalazio se ovde, a tu je i DAN DANAS

Prva jugoslavenska samoposluga otvorena je 1954. u Ivancu, šest godina nakon prve britanske samoposluge. 1950. godine.

Sistem američkih samoposluga do početka šezdesetih godina XIX veka uveden je u 46 zemalja, među kojima je bila i SFRJ. Samoposluge su već od 1958. godine postojale u Jugoslaviji, a prva koja je otvorena u Beogradu nalazila se na Cvetnom trgu. Pre nje otvoren je nadomak Zagreba Ivanečki magazin, prva samoposluga u Jugoistočnoj Evropi.

Godine 1958. po projektu Slobodana Janjića, preuređena je i dograđena stara pijačna zgrada Grgura Milenkovića i tom prilikom otvorena prodavnica Cvetni trg. Bio je to kompletan supermarket izložen u američkom paviljonu na Zagrebačkom velesajmu, koji je Vračar otkupio i preneo u Beograd. Imala je 600 kvadratnih metara, 20 metara zamrzivača za pakovano sveže meso, 7 za zamrznutu hranu (kojih do tada nije bilo u Jugoslaviji), 10 metara vitrina za voće i povrće iznad kojih su postavljena ogledala, sisteme sa vodom za hlađenje i čišćenje, kase sa pokretnim trakama…

Supermarket "Cvetni trg" je, drugim rečima, bio tek jedan od ranih nagoveštaja epohe vesternizacije tranzicionog društva, u kome će iako daleki ideal dolce vita tokom naredne dve decenije u mnogome liberalizovati zatvorenu socijalističku tržišnu praksu. To nije bio samo prvi supermarket na ovim prostorima. Bio je to povod neverovatnim promenama koje su oblikovale proizvodnju, ekonomiju, potrošnju i svakodnevni život ljudi u tadašnjem društvu.

Foto: Printskrin/youtube

Odluka o otvaranju prve beogradske samoposluge donesena je na sednici Radničkog saveta preduzeća Vračar 15. avgusta 1957. godine kada je zaključeno da se kupi jedna prodavnica za samoposluživanje. Prvobitna odluka bila je, doduše, da se otvori skromnija i jeftinija samoposluga, ali je ona brzo promenjena u korist potpunog preuzimanja američkog modela, pa je 28. aprila 1958. Beograd dobio supermarket uređen i opremljen po svim pravilima koja važe u SAD-u, zemlji u kojoj su supermarketi i nastali.

Na Cvetnom trgu počela je "revolucija supermarketa" u socijalističkoj Jugoslaviji koja će iz korena preobraziti svakodnevni život svakog njenog stanovnika i koja će ih civilizacijski približiti Zapadu, a sve više udaljiti od komunističke ideologije.

Mislite da je bilo lako samo uzeti korpu kod kase i započeti kupovinu? Jedan oficir je prokomenatarisao da ga je sramota "da ja u uniformi nosim korpu".

Foto: Printskrin/youtube

 Kada su proslavljali desetogodišnjicu otvaranja radnje koja je donela revoluciju u snabdevanju Jugoslavije, zaposleni su se prisećali teškoća sa kojim su se sreli u aprilu 1958. godine kada je otvorena samoposluga na Cvetnom trgu. Tada su već sa jednog kraja zemlje do drugog postojali čitavi nizovi trgovinskih lanaca koji su se nadmetali jedni sa drugima.

Od svih teškoća s kojima se sreo supermarket na Cvetnom trgu, jedna je bila posebno teška i ozbiljna. Ona je mogla da ima, zavisno od rešenja, najtemeljnije posledice po jugoslovensko društvo i ekonomiju u celini.

Sve što se prodavalo u supermarketu već je bilo upakovano prema određenom asortimanu veličina, težini i meri. Skoro sve što se prodavalo u jugoslovenskim prodavnicama prehrambene robe do 1957. nije bilo upakovano. Mesari su sekli komade mesa ili su pravili kobasice prema porudžbini. Voće i povrće ubacivani su u omotače od starih novina, a onda mereni i plaćani. Kolači, bombone, biskviti, napolitanke i ostali slatkiši, takođe su mereni na identičan način, isto kao i pirinač, so, kafa, šećer, čaj, sapun i svi pekarski proizvodi. Samo je jestivo ulje prodavano u flašama kao i neka alkoholna i bezalkohona pića. Industrija smrznute hrane uopšte nije postojala.

Foto: Printskrin/youtube

Niko od onih koji su učestvovali u izgradnji prvog supermarketa nije bio svestan veličline i ozbiljnosti problema s kojim će se sresti sve dok svi američki zamrzivači i providni hladnjaci podešeni samo za zapakovanu hranu nisu počeli da stižu u Beograd.

Za većinu artikala, međutim, Vračar je morao privremeno da se osloni samo na sebe. Mašine za pakovanje uvezene su iz Italije zajedno sa celofanom za plastične kese i drugim neophodnim materijalima. Cvetni trg je stvorio novo odeljenje koje se bavilo pakovanjem i koje je zapošljavalo dvadesetak radnika. Skoro trećinu obrta, Cvetni trg je samo pakovao što je uveliko uvećavalo troškove prodaje. Radnici su bili neiskusni, a veoma skupe mašine korišćene su da bi snabdevale samo jednu radnju. Bilo je mnogo grešaka u proceni koja veličina pakovanja će se prodavati, a koja neće. Vreće od dva kilograma su prestale da se proizvode kada je otkriveno da beogradske domaćice vole da kupuju šećer u pakovanjima od pet kilograma, posebno tokom leta kada su pravile džem i pripremale voće za zimu.

 

Po sećanju prvog poslovođe samoposluge Cvetni trg Slobodana Novičića, nekada je u toj samoposluzi bilo i 4000 artikala, od svežeg voća, povrća, mesa i dečije hrane do zamrznutih proizvoda, luksuznih pića, pa i posuda, lonaca, krpa i čarapa. Posebnu novinu činila su pojedinačna pakovanja šećera, kafe i pirinča, robe koja se do tada trgovinama isporučivala u vrećama od 50, 80 i 100 kilograma. Taj podatak o količini izloženih artikala još je  zanimljiviji ako se uporedi sa Amerikom – američki časopis Pregled beležio je naime da se u prosečnom američkom supermarketu može naći od 4000 do 6000 artikala, što znači da najveća beogradska samoposluga, po broju artikala, nije mnogo zaostajala za američkim.

Foto: Printskrin/youtube

Samoposluge, ako već ne već supermarketi su tada naime, po pisanju štampe, počele nicati kao gljive, pa ih je ubrzo u raznim gradovima i selima Jugoslavije bilo ukupno 150, od toga više od polovine u Srbiji. Prehrana u Sloveniji i Konzum u Hrvatskoj sledili su put Vračara. O tretmanu samoposluga svedoči i podatak da je Tito tokom posete Sloveniji obišao i ljubljanski Supermarket, najveću tamošnju robnu kuću, zajedno sa slovenskim funcionerima Sergejem Krajgerom i Francom Popitom.

Pakovanje, procesuiranje, asortiman i prodaja rasli su i postajali sve sofisticiraniji svake godine. Cvetni trg je 1968. sam pakovao samo polovinu robe koju je pakovao 1958. a veći deo odnosio se na sveže meso koje su i američki supermarketi sami pakovali. Većina materijala za pakovanje, uključujući plastiku i drugo, sada je domaće proizvodnje. U novijim supermarketima, oprema koja je ranije uvožena, sada je bila deo domaće proizvodnje. Izuzetak u Vračaru su kase koje su američke, italijanski frižideri za duboko zamrzavanje i italijanske korpe za kupovinu.

Asortiman smrznute robe postajao je sve širi i bogatiji. Ponuda je postajala sve življa i raznovrsnija. Novi proizvodi su se pojavljivali mesečno. Posebno je važno pomenuti aluminijumsku foliju i mleko u tetrapaku koje se pojavilo u toj deceniji. Jugoslovesnki toalet papir, do tada gotovo nepoznat, dobijao je pohvale stranaca.

Foto: Printskrin/youtube

Liberalizovani uvoz proizvoda učinio je takođe svoje i dao značajan podsticaj konkurenciji, ali je  usmeravao i domaću proizvodnju. Iako su Jugosloveni svaku priliku koristili da „skoknu“ do Trsta i da se vrate punih gepeka različite robe široke potrošnje, sve će manje biti potrebe za tim, toga će sve više imati u ponudi i u Jugoslaviji, što domaćih proizvoda što robe iz uvoza pa tako i Hajncove hrane za decu i američkog viskija.

 

Preduzetni pojedinci, poput poslovođa samoposluga, svakako su učinili mnogo u amerikanizaciji i modernizaciji Jugoslavije, ali, kao i u svemu što je menjalo socijalističku stvarnost, činili su to na "mig odozgo", u okviru širih državnih i političkih poteza. U tom bi se smislu moglo reći da je socijalistička vlast otvarala vrata američkim uticajima, a da su im pojedinci, prepoznajući želje šire javnosti da te uticaje prihvati, davali na kvalitetu.