Lekar koji je postao legenda srpske medicine! Evo ko je bio doktor sa dva "b" u prezimenu!

Dr Vojislav Subotić, otac je srpske hirurgije i legendarna ličnost naše medicine, o kome je pisano i zna se mnogo. Ipak, postoji intrigantan detalj koji i dalje neobično obavija njegov istorijski lik: zašto mu je odstranjeno jedno slovo iz prezimena? Odnosno, zašto ga je, nasuprot našem jeziku i kulturi, uopšte i imao?

U pitanju je slovo "B". Niko, naravno, ne kaže "Sutoić", ali, ako je suditi po tragovima i dokumentima, trebalo bi da se piše "SuBBotić"!

 

Jer, tako stoji na njegovom spomeniku, kao i na nadgrobnoj ploči. Ali i na spomeniku njegovog oca.

Na prvi pogled reklo bi se – greška, kako to Subbotić?

Jedno od objašnjenja na koje smo naišli jeste da je ova pojava povezana s njegovim poreklom.

On se, kao i njegov otac Jovan (poznati pesnik i političar), prezivao "Subotić", odnosno, baš tako kako izgovaramo ovu reč pisanu po fonetskom pravopisu. Ipak, rođen je na teritoriji Austrougarske, u Novom Sadu, gde je dominantan bio nemački jezik. Srpske porodice su, kako bi čitanje prezimena prilagodile duhu tog jezika, udvajale suglasnike. U slučaju Subbotića, to je značilo da se "bb" čita kao "b", ali i da se prvi slog izgovara kratko. Slično je bilo i sa imenom Savva.

 

Tako "po nemački" njegovo ime bilo je zapisano i u krštenici. Do groba je ostao Subbotić.

Čuveni lekar rođen je 1859. godine, a preminuo je 1923. i sahranjen je na groblju u Zemunu.

Kao i mnogo uglednih lekara toga doba, znanje je sticao u inostranstvu, u Beču i Parizu, a u praksi se herojski pokazao na bojištima Balkanskih i Prvog svetskog rata. Njegovu karijeru snažno je obeležio rad na frontu, gde je svesrdno pomagao ranjenicima rizikujući i svoj život.

Na njegovom radu mogu da budu zahvalni mnogi koji dolaze u neugodnu, ali nužnu situaciju da zbog polomljene butne kosti nose – šinu. On je do tog patenta došao baš kroz to teško, ratno iskustvo. Među prvima je uradio i reparaciju krvnog suda, uveo opštu anesteziju…

 

Subbotić je bio jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu, a njegov rad vezan je i za zemunsku bolnicu.