"Leči i dušu i telo, ali joj je narav naopaka"! U Šumadiji je ovih dana često spominju, a evo o čemu je reč

Uz nju se slavi i tuguje, venčava i oprašta. Ljuta je i blaga. Greje telo, otvara dušu...

Kažu da je bolja ona starija, ali ko može da odbije i kad je "mlada". Ovako se u Šumadiji šale i opisuju rakiju prepečenicu. 

Najbolja šljiva, kažu, rađa u Šumadiji. Od dženarike i "ranke" do modernijih i ljudskom rukom kreiranih sorti "čačanske rodne", "lepotice", "Stenlejke"… od svih se peče rakija.
Da bi stigla do čašice i da bi domaćin bio ponosan kada gost kaže "uh, dooobra", potrebno je mnogo vremena, rada i znanja.

Dejan Đokanović (56) iz kragujevačkog sela Bukorovac poznat je u kraju kao majstor za pečenje rakije.
- Kvalitetno voće i higijena, to su dva najvažnija uslova da rakija bude dobra. Znanje se stekne vremenom, iskustvo takođe, ali kvalitet voća i čisti sudovi su preduslov - priča Dejan koji rakiju peče na tradicionalan način u kazanu starijem od 60 godina.

Foto: S. S.

 

Bakarna "vesela mašina" stigla je u Kragujevac iz Skoplja davne 1966. godine.
- Kazan je napravio neki Turčin po porudžbini moga dede. Stigao je vozom do Lapova, a deda ga je otuda dovezao volovskom zapregom. Zato je za našu porodicu to neprocenjiva vrednost -svedoči ovaj Šumadinac.

Dok se peče prva tura ovogodišnje. pijucka se rakija iz prošle. Odležala je koliko treba i sada je odlična za umereno konzumiranje.

Kaže se da rakija ne miruje ni u buretu, a najbolja su budrad od belog hrasta, duda i bagrema. 
Zlatne kapi su zapravo bezbojne, kao voda. Tek ležanjem u buretu dobijaju onu boju po kojoj često pogrešno ocenjujemo kvalitet rakije. Na Kosovu i Metohiji naprimer, prepek drže u staklenim sudovima tako da rakija, koliko god da je stara, uvek ima "belu" boju, tj. bistra je. 
Vatra pod kazanom drži se pod pažnjom sve dok posao ne bude završen. Ne sme da bude ni jaka ni tiha.

 

 - Sve u procesu pečenja rakije mora da bude taman. Tabarka mora da se hladi jer ako se to ne radi, prepek može da dobije neželjeni ukus. Koštice od šljiva valja odstraniti pre nego džibra ili kljuk odleže dovoljno da bi išle u kazan. Nije dobro ni da se u džibri nađe lišće ili grančice jer sve to utiče na kvalitet rakije - savetuje Dejan.

- Sve nekako mora da se pogodi. Lično mislim da je važno i društvo koje se okupi oko kazana gde se peče rakija. Obično se u žar ubaci i poneki krompir jer rakija na prazan stomak može da bude loš izbor - smejući se dodaje domaćin. 

I dok gradomerom, meri jačinu mladog pića koje se polako sliva u pripremljenu posudu, počinju priče o tome kako su Šumadinci u davno prošlim vremenima radili ovaj težak ali lep posao. Kaže Dejan i da, kad već "meri" rakiju ne postoje jasna pravila. 

- Rakija treba da bude jaka onoliko koliko domaćin voli. Ja je lično držim na 18 gradi - navodi iskusni proizvođač dok se u dvorištu polako okuplja komšiluk. Služi se meze, proba se mladi prepek ali se uglavnom pije ona odležala, od prošle godine.